1. Uramljivanje slika - šta sve treba da znate?

Slobodno se može reći da se slike uramljuju oduvek. Zapisi o uramljivanju slika datiraju još iz antičke Grčke. Postoji više razloga za takav postupak; uramljivanjem se ističe značaj dela i čini se vidljivijim, izlažući ga očima posmatrača. Nekada su se slike mogle razlikovati po važnosti upravo na osnovu rama: važnije i vrednije su imale bogatije ukrašene ramove. Međutim, uokvirivanje slika nije samo simbolično. Važno je, takođe, za očuvanje, jer štiti njene najosetljivije delove, zapravo, ivice. Oni se najbrže uništavaju, jer se stalno dodiruju prstima, dok su prilikom premeštanja ili transporta oštećenju izloženi i ćoškovi.

2. Koji ram izabrati?

2.1. Period nastanka slike

Poželjno je da ram bude što približniji i primereniji tipovima ramova iz perioda u kome je slika nastala. Ovo je utoliko važnije kada je reč o retkim, veoma starim i veoma vrednim umetničkim delima kojima želite da sačuvate autentičnost. Ukoliko niste sigurni iz kog perioda je artefakt koji imate, možete zatražiti mišljenje od poznavaoca koji će moći da uporedi slične slike, motive, slikare i na osnovu svojih saznanja dovede ih u vezu sa periodom u kom je stvoren. Upoređivanjem ramova iz tog i srodnih perioda, moguće je izabrati istorijski najprikladniji.

2.2. Paleta boja

Paleta boja na slici je najvažniji faktor pri izboru rama. Ako je kompozicija monohromna ili nežnih tonova neće biti poželjan, u bilo kom smislu, agresivan ili nametljiv ram. U obzir dolaze samo neutralne ili komplementarne nijanse. U prošlosti je odlučujuća činjenica bilo bogatstvo naručioca, pošto je ne samo kupovinom već i uramljivanjem istican imovinski status. To su onda najčešće bili veliki, teški i zlatom obojeni ili optočeni ramovi.

2.3. Motivi

Suprotno popularnom verovanju, motiv na slici je veoma bitan pri izboru rama. Među motivima, odnosno, kompozicijama razlikujemo one teže, istorijske, sa prikazima borbi, stradanja ili smrti ili one lakše, koji slave život i sve ono što on nudi. Ovi prvi bolje odgovaraju tamnijim nijansama i bogatoj obradi drveta, mogu da imaju i više ukrasa (ali opet - u zavisnosti od predmeta slikanja!) dok drugi dozvoljavaju mekše, vedrije nijanse, obično jednostavnije kako ne bi skretali pažnju na sebe i remetili slikarevu ideju.

3. Materijali za uramljivanje

3.1. Drveni ramovi za slike

Najčešći ramovi su uglavnom drveni. Nekada su bili jedini, pošto su se metalni koristili vrlo retko. Ramovi za slike od drveta dostupni su u zaista nebrojenim vrstama i tipovima dimenzija, oblika i dezena, od veoma bogato ukrašenih do minimalističkih. Mogu biti obojeni ili sasvim neobrađeni, prirodnog izgleda. Nekada su svi ramovi bili od punog drveta, a danas ih ima i u brojnim varijacijama i kombinacijama kompozita sa furniranom završnom obradom.

3.2. Metalni ramovi za slike

Metalni ramovi za slike danas postaju sve popularniji. Ako su metalni okviri nekada bili izuzetno složeni, puni ornamenata i izreza, najčešće ručno kovani, danas su mnogo jednostavniji, svedeniji - reklo bi se, minimalistički. Karakteristični su upravo po smelom sirovom metalu industrijskog izgleda, koji koristi sve više kupaca. Druga varijanta modernih ramova ovog tipa su prohromski, visokog sjaja ili metalni ramovi obojeni prahom, šarenoliki i vedri.

3.3. Plastični ramovi za slike

Plastični ramovi za slike su svakako najbrojnija i najjeftinija opcija, ali imaju svoje slabosti. Najočiglednije je da je njihova estetika potpuno neprikladna za slike profesionalnih slikara i druge umetničke artefakte, jer ih plastika kao materijal potpuno banalizuje. Slika vrhunskog slikara jednostavno ne zaslužuje da bude uokvirena plastikom, posebno zbog svoje vrednosti. Plastični ramovi mogu biti dobro instant rešenje za druge vrste, a posebno za porodične fotografije koje želite da izložite.

4. Kako se radi uramljivanje slika?

Danas se u najvećem broju slučajeva koristi proces koji se zove laminacija. To je tehnika koja je potpuno promenila uramljivanje kakvo smo nekada poznavali. U ovom procesu se koristi fin, providni plastični film ili folija, a ne staklo. Folija ima prednost što štiti od UV zraka tako da boje ne blede, eliminišu se neželjene refleksije, a umetničko delo štiti i od prašine i otisaka prstiju. Tehnika sprečava da umetničko delo počne da se gužva ili talasa usled vlage u prostoriji i održava ga u najboljem mogućem stanju. Takozvana hladna laminacija se naročito koristi za zaštitu dela koja se izlažu bez rama ili stakla, a preporučuje se i za sve vrste premazanih papira (saten, glosi, kaširani na diabondu ili foreksu itd.). Termalna ili topla laminacija je film od poliestera i termo-aktivnog lepka koji daju neverovatan finalni izgled. Izuzetno su zaštitno sredstvo, a pri tom se odlikuju kristalnom jasnoćom, pa se naročito preporučuju za štampane proizvode.

4.1. Laminacija - proces

• Postupkom vakuumiranja slika se lepi na poleđinu medijapan ploče (MDF). Vakuum isisa sav vazduh kako bi površina bila što ravnija i bez bora - potpuno ravnomerno zalepljena za podlogu.
• Pomoću druge mašine slika se potom premazuje vrlo tankim slojem filma, koji se naziva i fina tekstura platna.
• Ovaj film štiti štampu, boje i fotografije tako što ih čini otpornim na UV zrake, otiske prstiju i druge nečistoće. Takođe sprečava neželjene refleksije svetlosti koje se javljaju kod staklenih zaštita.
• Nakon toga sledi uokvirivanje ramom (obično drvenim).

4.2. Prednosti laminacije

• Površina slike je savršeno ravna, ne gužva se i nije talasasta.
• Proizvodi su izdržljivi i zaštićeni od oštećenja. Ako padne sa zida na pod, slika se neće oštetiti, jer se folija, za razliku od stakla, neće slomiti. Upravo komadi stakla najčešće oštećuju platno.
• Sledeći korak na lepljenom i laminiranom plakatu na MDF ploči je uramljivanje. U ponudi su raznovrsni drveni ili plastični ramovi.

5. Uramljivanje drugih predmeta

5.1. Uramljivanje ogledala

Uramljivanje ogledala je bezmalo obavezno, posebno kada su u pitanju starinska ogledala. Ramovi ogledala su neophodni kada želite da ono stoji na podu, jer sprečava da se razbije pri najmanjoj vibraciji. Takođe je neophodno kada je u pitanju ono starinsko, umetnički obrađeno ili oslikano, koje je generacijama tako čuvano.

5.2. Uokvirivanje ručnih radova

Završene slagalice mnoge ljude čine vrlo ponosnim pogotovo ako su u pitanju one velike, vrlo složene, sa veoma minucioznim detaljima koji se rade nedeljama. Takve zaista i vredi izložiti. Mnogi se stoga odlučuju da profesionalno urame svoje radove i izlože ih kako bi ukrasili zidove, a istovremeno imali i podsetnik na svoje dostignuće. U ranijim decenijama takvi vredni radovi, po složenosti, uloženom trudu i strpljenju bili su i gobleni, od koji su neki uistinu prava umetnička dela. Naše bake su njima rado ukrašavale svoje domove, pokazujući time i svoju umešnost i vrednoću. Pre njih, to isto činile su njihove majke i bake izradom tapiserija, ćilima, posteljina i zavesa. Svako od ovih dela s godinama samo dobija na vrednosti, koliko sentimentalnoj toliko umetničkoj i kolekcionarskoj, pa preporučujemo da ih sačuvate i zaštitite uramljivanjem staklom otpornim na UV zračenje, naročito ako su direktno izložena sunčevoj svetlosti i drugim ambijentalnim uticajima.

5.3. Uramljivanje drugih predmeta

Ako su to predmeti posebne sentimentalne, istorijske ili umetničke vrednosti, vredi ih zaštititi što je moguće pažljivije. Nemojte ih samo spakovati u kutiju ili staviti u fioku, već ih izložite i pokažite, jer su uistinu vredni divljenja.

5.4. Uramljivanje fotografija

Svi to rade - uokviruju svoje omiljene fotografije i postavljaju ih na posebna mesta u domu. Tako se izuzetni trenuci ovekovečuju za naredna pokoljenja.