1. Tesar, tesarski radovi - šta sve treba da znate?

Drvenu konstrukciju koja nosi krov nazivamo krovištem. Konstrukcija može biti i od metala ili nekih drugih materijala, ali je najčešće od punog ili lepljenog drveta. Da bi krovište trajalo što duže, potrebni su dobar nacrt, pravilno dimenzioniranje i stručno izvedeni radovi, i svi su vrlo značajni. Ništa manje bitno nije ni održavanje krovišta.

1.1. Koje su prednosti drvne građe za krovište?

Najčešće se za drvena krovišta bira drvo smreke. Drvna građa je masivna, ali se po potrebi koristi i lepljeno drvo da bi se premostili veći rasponi. Za krovište se koriste i druge vrste drveta kao što su hrast i ariš, ali je njihova cena znatno viša. Drvo smreke ima jaku vlaknastu strukturu i zato je odlično za krovište. Najbolji dokaz o kvalitetu smreke su stare kolibe koje traju više stotina godina. Detaljnim pregledom tih starih krovova utvrđeno je da njihovu dugotrajnost pre svega treba pripisati odličnom kvalitetu građe koliko i načinu postavljanja unutrašnjih greda s pravilnom orjentacijom vlakna u drvetu. Slabo drvo koje je, recimo, napao žižak ili neki drugi insekt, čak i ako se tretira hemijskim zaštitnim sredstvima, neće potrajati više od nekoliko decenija.

Dugotrajnost drveta zavisna je od puno faktora. Drvo mora biti posečeno na pravi način i u pravo vreme, potom treba da se očisti i osuši na određen način. Poslednje, ali ne manje važno je i da je drvo gajeno pravilno. Osim toga, ona građa koja će se koristiti za krovište ne sme u sebi da ima više od 18% vlage, dok lepljeno drvo ne sme da ima više od 12%. Ukoliko je građa pripremljena pravilno i pravovremeno, onda nema potrebe da se dodatno štiti hemijskim sredstvima. Za rešavanje kapilarne vlage i presecanje zidova koristi se vekovima star postupak ogorevanja. Grede su pre postavljanja paljene na specijalan način, tako da se stvarao crn, nagoreli sloj koji je štitio građu i sprečavao prodiranje vlage i štetočina u dubinu drveta. Tim postupkom su se služili naši preci, pa se i sada mogu naći takve grede, obrasle mahovinom, ali očuvane čvrstine. Drvo koje je pravilno osušeno, ne rasteže se i ne puca.

Konstrukcije krovišta danas se rade kompjuterski, pomoću posebnih programa, a seku i ukrajaju CNC mašinama koje osiguravaju milimetarsku preciznost. Da bi bili lepši, a i zbog atmosferskih uticaja, delovi građe koji će biti vidljivi premazuju se fungicidnim i insekticidnim premazima u dva ili tri sloja. Događa se i to je sasvim prirodno da drvo pod uticajem vetra, sunca i padavina, pocrni, izbledi ili napukne. Međutim, najveću opasnost predstavljaju insekti koji se hrane drvetom i oni mogu da nanesu toliku štetu da krovište postane sasvim neupotrebljivo, pa se čak i uruši. Drvo se zato mora impregnirati sredstvima koja su prirodna i ne nanose štetu zdravlju ni okolini, a smanjuju i gorivost drveta.   

1.2. Pravilno planiranje i dimenzioniranje krovišta

Da bi moglo da nosi vlastitu težinu, težinu padavina i sile vetra, vrlo je bitno da krovište bude tačno dimenzionirano. U praksi se, ipak, vrlo često događa da je ili veće ili manje u odnosu na kuću. Pre nego što se prihvatite renoviranja krova, obavezno prvo angažujte inženjera-statičara koji će detaljno pregledati objekat i napraviti proračun krovne konstrukcije. Budući da će biti iz kraja u kome živite, znaće da uzme u obzir uz faktore krova, vetra i snega i podatke o prosečnim lokalnim količinama padavina.

Težina krovnog pokrivača i snega su pozitivni činioci koji silaznom silom utiču na stabilizaciju konstrukcije krova. Delovanje vetra je uzlazna, odnosno, bočna sila. Uz ove vertikalne, postoje i takozvane horizontalne sile potresa, a one naročito utiču na spojeve krova i nosećih zidova. Zato je od ključne važnosti da je drvena konstrukcija dobro povezana i da pravilno naleže na noseće zidove. Neki delovi krovišta se vezuju drvenim vezama, sponama, nosačima i sličnim. Opterećenje se konstrukcijom prenosi na spoljne noseće zidove, a kod velikih raspona preko stubova i na unutrašnje noseće zidove ili betonsku gornju ploču.

2. Kako naći dobrog tesara?

Sa stručnog stanovišta, gradnja krovišta spada u zanatski najzahtevnije građevinske poslove. Savremeni krovovi su kompleksni, najčešće zbog sasvim razlomljene forme te zahtevaju pravo majstorstvo od tesara i krovopolagača. U svakom slučaju, ako obnavljate ili gradite sasvim nov krov, obavezno sve prepustite stručnjacima koji imaju znanje i iskustvo u takvim poslovima. Imajte na umu da svako eksperimentisanje može da predstavlja rizik po zdravlje i život ili da izazove nastanak materijalne štete. Navešćemo samo neke od najvažnijih razloga zbog kojih je izbor pravog majstora toliko važan:

Krovište svakog krova, ravnomerno i celom svojom površinom, ima funkciju ne samo da štiti objekat već i da nosi različita opterećenja - svoju vlastitu težinu, težinu padavina i podnosi sile vetra. Računa se da opterećenje u primorskim krajevima kreće oko 70 kg/m2, u planinskim oko 500 kg/m2, pa bi prosek bio oko 270 kg/m2.

Slaba konstrukcija krovišta se vidi već pri prvoj jakoj oluji. Česta greška je slaba veza krovišta i nosećih zidova. Olujni naleti vetra mogu podići krov ili ga iščupati, naročito kada je veći te ne može da odoli sili vetra koja deluje odozdo naviše. Stoga je pravilno sidrenje krova izuzetno važno, a ono se danas često zanemaruje zbog nestručnosti izvođača radova.

Treba napomenuti i to da su krovište i krovni pokrivač dva sasvim zasebna elementa krova i da se međusobno moraju savršeno uklopiti.   

3. Druge vrste tesarskih radova

Tesari se bave gradnjom, ali rade i druge, uskospecijalizovane poslove. U građevinarstvu učestvuju u gradnji i postavljanju drvenih konstrukcija, skela, oplate i, svakako, krovišta. Tesno sarađuju s majstorima drugih zanata (zidarima, krovopokrivačima, limarima itd.). Osim što gradi, tesar se bavi izradom planova i nacrta različitih konstrukcija i oplata.

Tesarskih poslova ima više, ali manje-više svi se bave sledećim:

• čitanjem i tumačenjem planova, kao i njihovom izradom; 
• oblikovanjem raznih konstrukcija;
• uspostavljanjem i optimizacijom posla;
• popravkom tesarskih elemenata;
• održavanjem stolarskih elemenata.

Pored izrade krova, tesarski radovi mogu da se podele u četiri grupe:

3.1. Tesarsko-stolarski radovi

Ovde se ubrajaju najrazličitiji radovi i usluge kojima se poboljšava izgled i funkcija objekata - od dogradnje i popravki do kozmetičkih prepravki. Takvi su, na primer, dodavanje drvene terase, pergole, paviljona i senice ili gradnja i popravka pregradnih zidova od gipsanih ploča, postavljanje novih vrata, prozora i tako dalje.

3.2. Oplate

Ovde spada izrada najrazličitijih običnih i ukrasnih oplata i dodatnih elemenata. Tesari obično od OSB ploča ili sličnih materijala prave oplate u koje se postavlja armatura i naliva beton. Tako se prave armirani betonski zidovi, etažne ploče, nosači, horizontalne, vertikalne i iskošene armirano-betonske veze, ravne, zavojite ili kružne armirano-betonske stepenice kao i sve druge, manje ili više, zahtevne konstrukcije.

3.3. Gradnja čamaca

Tesari su ti koji se bave gradnjom čamaca i drugih plovila po zadatim nacrtima i specifikacijama naručioca. Raspon poslova im je zaista širok i šarolik, jer se kreće od popravke najmanjih čamaca do uređenja kruzera. Graditelji čamaca se osim drveta koriste i drugim materijalima poput pleksiglasa i aluminijuma. Narudžbine koje dobijaju su takođe raznolike i mogu se odnositi na delove za čamce, ograde, konstrukcije i popravke, doradu površina ili preventivne preglede i procene ali i na mnogo toga drugog.  

3.4. Drvene noseće konstrukcije za montažne kuće

Skeleti montažnih kuća sastavljaju se od vertikalnih i horizontalnih drvenih elemenata. Za ovakvu vrstu gradnje koristi se uglavnom lepljeno drvo ili drvo spajano po dužini. Na osnovu arhitektonskih planova, tesar pomoću posebnog kompjuterskog programa može da napravi celu trodimenzionalnu konstrukciju te njene pojedinačne elemente. CNC mašine kojima se upravlja takođe kompjuterski, seku građu za te elemente. Zidovi objekta se potom obično sastavljaju u radionici, a onda sklapaju i spajaju na licu mesta, na terenu.   

4. Način gradnje krovišta

Krovište će nositi sva opterećenja o kojima smo već govorili decenijama a možda i ceo vek, ali samo ako je primereno projektovano i izgrađeno. Nebrojeno puta mora da se naglasi koliko je važno da planska dokumentacija bude stručno i pravilno izrađena te da sadrži sledeće:

• plan kompletnog krovišta i potrebnih materijala,
• poprečni presek nosećih elemenata kao i stubova nosećih elemenata s posebno naglašenim tipovima veznih sredstava, njihovim brojem i rasporedom,
• detaljno opisane veze elemenata krovišta te način učvršćivanja krovišta na konstrukciju.
• Nažalost, mnogi klijenti smatraju da su troškovi izrade preciznih planova i kalkulacija izlišni, čak i kada je to jedini način da se bez ikakvog rizika, na papiru, proceni sigurnost i bezbednost konstrukcije i njenih delova te osigura da i pravi krov sutra bude mehanički izdržljiv i potpuno stabilan.

U grubim crtama, izgradnja krovišta izgleda ovako:

1. Pregled na licu mesta i merenje.
2.  Izrada proračuna i nacrt konstrukcije pomoću posebnog kompjuterskog programa.
3. Ručno sečenje drvne građe ili CNC mašinama. Kada se seče CNC mašinama tehnološki proces je automatizovan, a sečenje i iskoristivost materijala maksimalni, kvalitet delova ustaljen, uslovi za rad su lakši, a troškovi niži.
4.  Kompletiranje isečenih delova u radionici se vrši tako da kasnije sastavljanje i spajanje na licu mesta bude što brže i efikasnije.
5.  Izrada preciznog plana sastavljanja.
6.  Prevoz do objekta i montaža.