1. Suvi estrih - šta sve treba da znate?

Estrih je zaključni sloj strukture međuspratnih i temeljnih ploča. Oni su podloga tik ispod podnih obloga i stoga se moraju uraditi vrlo pažljivo, budući da utiču na sve gornje i donje slojeve. Suvi estrih se razlikuje od običnih ili "mokrih" estriha, odnosno, cementnih košuljica, po procesu izvođenja. Kao što sam naziv govori, postupak uključuje suve i čiste radove, tako da se košuljica ne izliva na podlogu kao što se to radi prilikom pravljenja podova pri klasičnoj gradnji. Suvi estrih je vrlo pogodan pri renoviranju stambenog prostora, ali se često koristi i u novogradnjama.

1.1. Od čega se pravi suvi estrih?

Suvi estrih se pravi slaganjem ploča različitih materijala umesto izlivanja mokrog cementnog ili anhidritnog estriha. Za suvi estrih najčešće se koriste ploče od gipsanih vlakana (gipsane ili knauf ploče), lake betonske, drvene ili takođe ploče i daske od drugih, veštačkih materijala.

1.2. Debljina suvog estriha

Debljina suvog estriha zavisi uglavnom od vrste ploča koje će se upotrebiti i od postojeće podloge na koju će se postaviti suvi estrih. Najtanje su ploče od gipsanih vlakana debljine 18-25 mm, a najdeblje su one od drvenih vlakana debljine 22-50 mm. Pri izboru debljine mora se obratiti pažnja na ukupnu visinu poda (zajedno sa završnim podom/podnom oblogom), posebno pri renoviranju stanova. Morate se uveriti da će visina poda ili prostorije, kada radovi budu završeni, biti iste visine kao postojeći pod, jer ćete u suprotnom dobiti nepotrebne pragove i dvovisinske spojeve. Konačna visina poda može se podesiti i kontrolisati precizno prema debljini suvih estriha, a zatim i prema debljini završnog poda koji će se postaviti preko suvog estriha.

1.3. Prednosti suvog estriha

Suvi estrih ima dosta prednosti u odnosu na klasični, mokri estrih. Najočiglednija prednost je, naravno, suva ugradnja, što znači da se estrih može koristiti odmah nakon postavljanja, jer se ne čeka da se osuši. Izvođenje takvih estriha je stoga brzo i, iznad svega, čisto. Ovo poslednje je veoma važno ako obnavljate estrih samo na jednom spratu ili delu kuće, pošto će ostale prostorije kroz koje radnici prolaze ostati čiste sve vreme i renoviranje će se brže završiti, pa vam stranci neće dugo smetati. Suvi estrih je kompatibilan sa podnim grejanjem, a prednost koju ne treba zaboraviti je njegova mala težina (mnogo manja od težine mokrog estriha), zahvaljujući kojoj predstavlja minimalno opterećenje na postojeću međuetažnu ploču. Zbog toga je odličan izbor za starije objekte ograničene nosivosti. Na kraju, ali ne i najmanje važno, mala debljina, odnosno, visina ploča može se na kraju pokazati kao velika prednost, premda je u određenim situacijama jedino rešenje kojim može da se izbegne pojava pragova uzrokovanih visinskim razlikama između postojećih i novih podova.

1.4. Slabosti suvih estriha

Kao i svaki materijal i suvi estrih ima neke slabosti. Glavni nedostatak suvih estriha je to što ploče nisu 100% vodootporne ako se posle ugradnje ne dorade, zapravo, obrade tako da postanu otporne na vodu, pa se ne preporučuju za prostorije čiji su podovi izloženi kvašenju poput kupatila, kuhinje ili pomoćnih prostorija. Ako hoćete ipak da suvi estrih bude postavljen u ovim prostorijama, biće neophodno da se površine dodatno hidroizoluju, a spojevi učine vodonepropusnim, zaptivanjem trakama. Iz istog razloga, problem se može pojaviti i ako postavite elastične podne obloge, poput PVC -a ili linoleuma, direktno na suv estrih. Te se obloge uvek lepe na podlogu lepkom koji može prodreti u podlogu od suvog estriha ako ona nije sasvim vodootporna. Stoga, ako se odlučite da navedene materijale postavite preko suvog estriha, on se prvo mora premazati posebnim zaštitnim premazom, a isto pravilo važi i za postavljanje podne keramike.

2. Suvi estrih - vrste ploča

2.1. Klasične ploče

Klasične ploče izrađene su od gipsanih vlakana i dostupne su u debljinama od 10-25 mm. Sastavljaju se međusobno kao slagalica i pogodne su za upotrebu u svim prostorijama gde se ne očekuje direktan kontakt sa vodom, odnosno, posebno za dnevne, dečje i spavaće sobe. Klasične ploče od kojih se pravi suvi estrih nisu vodootporne, pa se ne mogu koristiti za vlažne i mokre prostore.

2.2. Vodootporne ploče

Alternativa klasičnim pločama, one koje se mogu koristiti u vlažnim prostorijama kao što su kuhinja i kupatilo, jesu vodootporne ili vodonepropusne ploče za suvi estrih. One su dodatno zaštićene hidrofobnim premazima, a zatim se preko njih postavlja i hidroizolaciona folija. Osim lepka, spojeve zajedno drže vodonepropusne lepljive trake, tako da voda nikako ne može prodreti u materijal.

2.3. Kontaktni spojevi ploča

Za površine koje se prave za odvod vode kakve su, recimo, tuš-kabine, na raspolaganju su ploče koje su napravljene pod određenim nagibom (obično 2°). Budući da se obične ploče, za razliku od mešavine mokrog, cementnog estriha, ne mogu podešavati prema potrebnim kosinama, ploče s nagibom su odlično rešenje.

3. Izvođenje suvih estriha

Kao što smo pomenuli, suvi estrih su zapravo ploče različitih veličina i oblika. Baš kao i mokar, suv estrih se polaže u formi plivajućeg poda, što znači da ugrađeni estrih ne dodiruje zidove i nije mehanički pričvršćen za postojeću podlogu, tačnije, nije zašrafljen niti zalepljen. Ovakav način postavljanja estriha omogućava da se zvuk ne prenosi kroz konstrukciju sa viših nivoa na niže.  

3.1. Nasipanje za suvi estrih

Pre nego što se počne sa postavljanjem suvog estriha, mora se pripremiti odgovarajuća podloga. Na raspolaganju je više vrsta: prva opcija je bituperl. To je prečišćena vulkanska stena sa vrlo dobrim svojstvima zvučne i toplotne izolacije; a druga mogućnost je siliperl, materijal napravljen od neekspandiranog perlita vrlo izražene grube granulacije, koji takođe nudi odličnu zvučnu izolaciju. Mogu se koristiti i nivoperl i perlit, koji, kao i drugi materijali njihovog tipa, obezbeđuju poželjnu zvučnu i toplotnu izolaciju i impregnirani su prirodnim voskom. Perlit je ekološki materijal formiran od vulkanskih stena, porozan i samim tim lagan. Kao alternativa ovim materijalima za punjenje, dolazi u obzir i izolacija koja mora biti kompaktna i čvrsta. Nasipanje ili izolacija (u zavisnosti od toga da li se postavlja direktno na izolaciju ili ne) dolaze direktno na konstrukciju, koja je obično armirano-betonska u porodičnim kućama i stanovima.

3.2. Ravnajuća masa

Pošto podloga, odnosno ispuna, mora biti ravna, pre nego što se na nju počne polagati suvi estrih, površina se mora izravnati i pripremiti na polaganje. U principu, masa za ravnanje se koristi pri nivelisanju površina do 10 mm, dok za nivelisanje do 20 mm više odgovara nasipanje granulata. Suvi granulat se stvrdnjava za nešto više od 24 sata, pa je površina brzo spremna za dalji rad. Poseban primer ravnanja su drveni podovi, koji uvek blago osciliraju, pa se za drvene plafonske ili međuspratne konstrukcije koristi posebna vrsta materijala, koji istovremeno poboljšava i zvučnu izolaciju. Treba imati na umu da neodgovarajuće kosine i neravne površine ne samo da loše deluju u estetskom smislu, već u prostorijama poput kupatila mogu napraviti velike nevolje. Kada voda ne može da otiče, zadržava se i stagnira, pod se ne suši, što dovodi do poplava i oštećenja te može da ugrozi celokupnu konstrukciju objekta.

3.3. Toplotna ili zvučna izolacija

Ako već obnavljate pod, pa majstori moraju da posežu sve do estriha, isplati se obnoviti zvučnu i toplotnu izolaciju, pošto ćete svakako to morati da učinite u izvesnom roku. Ako se radi o prostoru iznad negrejanog podruma ili garaže, kvalitetna toplotna izolacija je praktično nužna. Kada je termoizolacija u pitanju, najveći problem je obično visina, jer je taj sloj sastava međuetažnih ploča obično vrlo debeo (od 10-25 cm). U slučaju da, zbog visine, nema prostora za debelu izolaciju od kamena ili staklene vune, može se pribeći tanjim alternativama, kao što su puren-ploče ili čak vakuumske izolacione ploče. Potonje su prilično skupe, jer se radi o tehnologiji koja se koristi za izolaciju svemirskih letelica, ali im je cena za male površine i dalje prihvatljiva, jer nećete njima izolovati celu kuću. Ako je potrebna samo zvučna izolacija, budući da se međuetažna ploča graniči sa gornjim nivoom koji se greje, dovoljno je tek nešto (obično 5-7 cm) izolacije od kamene vune, kompatibilne s ugradnjom suvog estriha. Za zvučnu izolaciju postoji i sistem kamene vune debljine 1-2 cm, koji je već zalepljen sa donje strane ploča za suvi estrih. Slabije, ali ponekad jedino moguće rešenje za zvučnu izolaciju je i granulirana Ecoroll guma. Vredi napomenuti da se dobra zvučna izolacija najbolje postiže „plutajućom“ ugradnjom, jer ona onemogućava prenos zvuka kroz konstrukciju.

3.4. Postavljanje suvog estriha

Kada se konačno završi s izvođenjem svih slojeva koje treba postaviti pre suvog estriha, sledi ugradnja ploča. Postavljanje možete obaviti sami, jer ne zahteva veliko znanje niti posebne alate i mašine. Podne gipsano-vlaknene ploče imaju stepenaste ivice tako da se mogu spajati, zapravo, ili lepiti zajedno kao slagalica. Postoje dva načina polaganja: može se postaviti jedan sloj ploča, koji u ovom slučaju mora biti debljine 20-25 mm, a mogu se postaviti i dva sloja lepljenih ploča debljine 10-12,5 mm. Ova druga metoda je zahtevnija, ali je odlično rešenje za prostore kojima je pristup otežan, gde je unošenje debljih i težih ploča jedva izvodljivo. Ako se suvi estrih polaže u više slojeva, mora se voditi računa da se svi oni zaista dobro zalepe međusobno, kako ne bi počeli da se pomeraju. Ako gradite kupatilo ili kuhinju, moraju se uzeti vodootporne i vodonepropusne ploče koje se lepe jedna uz drugu, a zatim se nastali spojevi dodatno štite vodootpornom trakom. Na tržištu su dostupne i ploče čija je gornja površina iskošena tako da se od njih pravi pad, odnosno odliv za vodu iz, recimo, ozidane tuš-kabine.

3.5. Priprema estriha za polaganje podne obloge

Za postavljanje završne podne obloge, estrih će najbolje pripremiti izvođač koji će i postavljati oblogu, pošto će već znati sve što treba o specifičnostima pripreme, tretmana i završnih obrada potrebnih za izabranu podnu oblogu. Suvi estrih treba pripremiti tako da bude ravan i prijemčiv za lepak neophodan za podnu oblogu; međutim, često se dešava da se suvi estrih mora dodatno zaštititi, jer nije vodootporan te bi lepak mogao da procuri kroz fugne u donje slojeve. Za suvi estrih se ne preporučuje upotreba premaza za porozne podne obloge. Ako će se keramika postavljati preko suvog estriha, potrebni su vodootporni premaz i vodonepropusne trake kako na spojevima ploča tako i na spojevima sa zidovima i oko odvoda.

3.6. Kompatibilnost sa podnim grejanjem

Danas su zidni radijatori praktično zastarela tehnologija te se više ne ugrađuju u moderne objekte, bilo privatne, bilo javne. Zidni radijator nije samo suvišan element koji se teško integriše u celokupni dizajn, već i troši mnogo energije, a ne zagreva prostoriju ravnomerno niti dovoljno. Nasuprot tome, podno grejanje je telo za površinsko grejanje koje ujednačeno i konstantno emituje toplotu, pa mu za rad nije potrebno toliko energije. Prilikom renoviranja ponekad se nailazi na izazov kako ga ugraditi, ali ako se odlučite i za zamenu poda i podnih obloga dobićete odličnu priliku. Suvi estrih sa integrisanim podnim grejanjem savršeno je rešenje pri renoviranju starijih kuća i stanova, jer je njegova debljina u proseku samo 20 mm. Primer takvog hibridnog sistema je Variocomp. To su ploče koje već imaju ležišta za cevi koje su od kvalitetnog troslojnog materijala, posebnog rebrastog profila. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, prenos energije je maksimalan, što znači i da je grejanje najbolje moguće. Pored navedenih osnovnih elemenata, potrebne su i osnovne ploče za sistem podnog grejanja, spone za fiksiranje cevi i diletacione trake. Još jedna prednost koju nudi suvi estrih s integrisanim podnim grejanjem je njegova mala težina - manja od 30 kg/m2. Za postavljanje suvih estriha s integrisanim grejanjem nisu potrebni posebni alati, pa ih možete postaviti i sami. Međutim, ako niste profesionalac teško ćete povezati podno grejanje sa sistemom i uspostaviti stabilno funkcionisanje grejanja.

4. Suvi estrih - cena

Suvi estrih je 2 puta skuplji od vlažnog, ali nudi i brojne prednosti: montiranje estriha je brzo jer ne zahteva sušenje i mnogo je lakši. Cena mu zavisi od vrste i debljine nasipanja, vrste suve materije i tipa završnih obloga jer je ponekad neophodna hidroizolacija i premazivanje specijalnim lepkom. Cena suvog estriha (gipsanih ploča) se kreće između 5 i 15 EUR/m2.