1. Staklenici, plastenici - cene, namene, vrste. Šta sve treba da znate?

1.1. Podela staklenika/plastenika prema nameni

Ako pomišljate na kupovinu staklenika ili plastenika, možda bi prvo trebalo da razmislite čemu bi on, zapravo, služio. Različite vrste staklenika imaju različite namene. Ako vam staklenik treba kao rasadnik i zimovnik za cveće onda se on pravi drugačije od onog koji biste, recimo, koristili kao zimski vrt, plastenik, odnosno, povrtnjak. Neki staklenici ili plastenici bolje akumuliraju toplotu, neki imaju veću korisnu površinu i tako dalje.

1.2. Zagrevanje staklenika/plastenika

Staklenici/plastenici mogu da se greju, a mogu da budu i bez grejanja. Oni s grejanjem imaju širu upotrebu jer se mogu koristiti za razmnožavanje i zimovanje biljaka pošto im produžavaju vreme vegetacije. Mogu da služe i za fazu puštanja korenja pre presađivanja na otvorenom. Naposletku, gajenje egzotičnih biljaka nije moguće bez grejanja.   

1.3. Veličina i proširenje staklenika/plastenika

Uvek preporučujemo da se, ako ste u mogućnosti, odlučite za modularne staklenike/plastenike jer oni mogu vrlo jednostavno da se proširuju po potrebi. Može da se dogodi da će nekih godina takvo proširenje biti neophodno shodno potrebama, mada je najbolje da se one proračunaju i predvide što preciznije i pre same kupovine i podizanja staklenika/plastenika. Osim toga, treba predvideti i dovoljan prostor za slobodno kretanje između polica ili redova. Police prvenstveno treba da budu dovoljno duboke zbog biljaka, ali ne dublje od 60 cm niti šire od 100 cm da biste mogli da dohvatite ono što je na njima. U stakleniku/plasteniku uvek treba da postoji i dovoljno veliki sto za rad sa biljkama.

2. „Uradi sam“ ili gotov staklenik/plastenik?

2.1. „Uradi sam“ staklenik/plastenik

Prvo treba da odlučite da li biste staklenik ili plastenik pravili sami ili biste kupili gotov, fabrički. Preporučujemo da se gradnje staklenika ili plastenika prihvatate sami samo ako drugog rešenja nema. Stručno napravljen i postavljen će sasvim sigurno biti bolji, duže će vam služiti i uštedeti mnogo posla i troškova. Time će i dobitak biti veći. Ipak, budete li ga sastavljali sami, znajte da masivnija konstrukcija znači i manje svetlosti i toplote. U običnim prodavnicama nećete naći sve odgovarajuće elemente niti okove koji su potrebni, pa će improvizacije zahtevati više truda i izdataka.

2.2. Fabrički napravljen staklenik

Kada kupujete gotov staklenik ili plastenik, savetujemo da se ne odlučite za one najjeftinije koji se često mogu naći u tržnim centrima, rasadnicima ili specijalizovanim radnjama. Uvek radije odaberite skuplji, a kvalitetniji.

Čvrsti materijali

Savetujemo da posebnu pažnju obratite na to koliko je čvrst okvir, konstrukcija staklenika, odnosno, plastenika. Najbolje je kada je okvir od čvrstog i izdržljivog materijala koji može da nosi i do 100 kg i trpi jače udare vetra. U našim krajevima ima naglih promena vremena i jakih vetrova te konstrukcija takve prilike mora da izdrži, a da staklenik/plastenik ne završi potpuno uništen ili u komšijskom dvorištu. Nadalje, konstrukcija mora da nosi i nanose snega da ne biste bili prisiljeni da noći provodite čisteći sneg s krova kako se ne bi urušio.

Dobro prozračivanje

Osim čvrstog okvira konstrukcije vrlo je važno da staklenik/plastenik ima i što bolje prozračivanje. Dobra ventilacija, pa čak i veštačka ukoliko je potrebno, vrlo je važna zbog zaštite biljaka od bolesti ili upotrebe hemijskih sredstava. Prozračivanje staklenika/plastenika je bitno iz više razloga. Prvi je taj da u stakleniku ne sme biti vlage, a drugi je održavanje uravnotežene temperature. U manjim staklenicima/plastenicima, čak i zimi, temperatura može biti i viša od 30°C. Otvaranje vrata ili manjeg prozora na krovu nisu dovoljni za ujednačavanje temperature. Dobro prozračivanje se ponekad postiže i otvaranjem bočnih strana, pri čemu je vrlo važno da ta bočna krila ne dosežu do tla, odnosno, da nisu od zemlje do krova. Najbolje je kada su donje polovine bočnih zidova fiksne te da otvori počinju tek na metar visine od tla. Na taj se način, prilikom ranojutarnjeg prozračivanja, mladice štite od noćnog mraza koga naročito u proleće ima pri tlu, noću i ujutru pre sunca. Prozračivanje u letnjem periodu je takođe vrlo važno dok su temperature visoke pošto bi se bez toga biljke sasvim sparušile.

3. Podela staklenika/plastenika prema vrsti

3.1. Prema materijalu

Izbor materijala za okvir konstrukcije zavisi od načina upotrebe, zahtevnosti održavanja i izgleda. Okvir staklenika/plastenika najčešće se pravi od drveta, aluminijuma i čelika.

Drveni staklenik/plastenik

Drvo je najbolji materijal od ova tri u svakom pogledu, pošto odlično zadržava toplotu. Ipak, ima i neke slabije karakteristike kao što su visoka cena i vrlo zahtevno održavanje.

Aluminijumski staklenik/plastenik

Aluminijumski okvir konstrukcije je lak i ne zahteva održavanje. Međutim, aluminijum ne zadržava toplotu.

Čelični staklenik/plastenik

Čelični okvir je najskuplji, ali se najjednostavnije postavlja, a osim toga, omogućava ugradnju većih stakala. Zahteva redovno održavanje.

3.2. Podela staklenika/plastenika prema oplati

Staklene ploče su najbolje za staklenike. Ovo staklo je posebno jer je tanje, a skuplje zbog premaza koji omogućavaju bolje propuštanje svetlosti i zadržavanje toplote. Slabost mu je to što lako puca i lomi se.

Plastične ploče su manje dobre. Skuplje su, osetljivije i postaju zamućene s vremenom. Slabo zadržavaju toplotu, a zbog stalnog zagrevanja postaju krte.

Polikarbonske ploče su praktične zato što se teško lome i dobar su izolator, ali su skupe, neotporne na vatru i boja im je nepostojana.

4. Gde treba postaviti staklenik/plastenik

Sunce

Prvo pravilo za orjentisanje položaja u prostoru, odnosno, mesta postavljanja je da to bude deo dvorišta koji je najveći deo dana izložen Suncu.

Položaj

Vrlo je važno i to da staklenik/plastenik bude postavljen tako da prati kretanje Sunca, odnosno, da mu ulaz, prednji deo bude okrenut ka istoku, a zadnji ka zapadu tako da biljke budu izložene toploti i svetlosti tokom celog dana.

Zavetrina

Najbolje je kada staklenik/plastenik može da bude u zavetrini; strujanje vazduha je za biljke odlično, ali udari jakog ili stalnog vetra mogu oštetiti staklenik.

Voda

Staklenik/plastenik nikada ne treba da bude u podnožju uzvišenja niti u kotlini, odnosno, na mestima gde ga slivanje ili zadržavanje vode posle obilnih padavina može oštetiti kao i biljke u njemu. Isto tako, ni mesta s visokim podzemnim vodama nisu dobra za gajenje biljaka.

Blizu kuće

Što je staklenik/plastenik bliži kući to je bolje. Prvenstveno zbog količine vode potrebne za zalivanje, što može biti i zahtevno i naporno. S druge strane je i praktično da bude blizu, pošto tako i zimi, po lošem vremenu, lako možete doći do svežih začina, zeleniša ili cveća.