1. Fotonaponski sistemi ili solarne elektrane - šta sve treba da znate?

Samodovoljnost u svakom pogledu je sve aktuelnija ideja. Život u okruženju u kome se boravak može organizovati na način koji donosi dobrobit koliko svakom pojedinicu toliko i prirodnoj sredini, odnosno, u kome se energetske potrebe zadovoljavaju iz obnovljivih izvora, postaje sve češća tema. Niskoenergetska pasivna gradnja, solarne elektrane, podno grejanje iz rezervoara povezanog s toplotnom pumpom, sanitarna voda iz kišnog rezervoara - sve su to komponente koje se sve redovnije koriste prilikom izgradnje stambenih objekata.

1.1. Prednosti

• Solarna energija je besplatna, neograničena i čista.
• Korišćenjem čiste energije smanjujemo emisiju ugljen-dioksida.
• Radni vek solarnog postrojenja je oko 30 godina.
• Sistem se jednostavno postavlja.
• Solarna elektrana energiju koristi direktno, kao difuznu sunčevu svetlost.
• Električnu energiju koju ne iskoristite, možete prodati.
• Solarna elektrana se jednostavno održava.

1.2. Način rada solarnih elektrana

Solarna postrojenja su sastavljena iz dva dela. Prvi deo čine solarni fotonaponski moduli koji elektromagnetne talase pretvaraju u električnu struju i napon. Drugi deo čine elementi koji dobijenu struju preusmeravaju u određene svrhe. Solarna ćelija sunčevu energiju direktno pretvara u električnu. Sunčeva svetlost koja pada na solarne ćelije pobuđuje aktivnost elektrona u njima, tačnije, „tera ih“ da se kreću i tim se kretanjem stvara jednosmerna struja. Energetski pretvarač, inverter, tu struju pretvara u dvosmernu i šalje je u mrežu. Solarne ćelije se najčešće prave od silicijuma kog ima puno u zemljinoj kori. Monokristalne ćelije silicijuma su najefikasnije, jer imaju najveći stepen iskoristivosti.

2. Kako i gde se postavljaju solarne elektrane?

2.1. Elektrana na krovu

Solarna elektrana na krovu prvenstveno se koristi za objekte s klasičnim krovom kosine između 0° i 60°. Vrlo je važno da je krov u dobrom stanju, da je u stanju da je izdrži narednih 30-ak godina, na koliko se procenjuje radni vek elektrane. Idealno je kad su jedna ili obe krovne kosine okrenute ka jugu ili prate kretanje Sunca od izlaska do zalaska. Najzad, i sama površina krova treba da je dovoljno velika shodno potrebama objekta.

2.2. Integrisana elektrana na krovu

Poseban način postavljanja solarnog postrojenja je integrisanje modula u primarno kućište krova. Ovakvo postavljanje je najprimerenije u novogradnji, a i u slučajevima kada se radi zamena kompletnog krova. Sem toga, i estetski je vrlo zadovoljavajuće.

2.3. Samostalna elektrana

Samostojeća elektrana je više nego odličan način za korišćenje zemljišta koje se na neki drugi način ne može koristiti. Za ovu elektranu se prvo postavlja odgovarajuća potkonstrukcija i to na način i u položaju koji će omogućiti da moduli s fotonaponskim ćelijama daju maksimum energije.

2.4. Sistem ostrva

Ovo je odlično rešenje za energetsko snabdevanje porodičnih kuća i sličnih manjih objekata poput vikendica, planinskih kućica, sojenica, kamp-prikolica kao i svih sličnih privremenih boravišta koja se ne mogu priključiti na javne instalacije.

3. Ponuđači solarnih elektrana

Kada tražite proizvođače, prodavce ili, ponuđače solarnih postrojenja uopšte, dobro se raspitajte o njihovoj stručnoj osposobljenosti, sertifikatima i osiguranju. Mnoge od informacija ćete naći na internetu, a možete pitati i prijatelje i rođake koji su se odlučili na takvu investiciju.

Na našem portalu, Daibau.rs, naći ćete ponuđače koji sarađuju sa nama, pa ćete ujedno videti i njihove reference te ocene klijenata. Savetujemo da uvek tražite više ponuda kako biste mogli da ih uporedite, pa odlučite o njihovom kvalitetu i konkurentnosti. Ponuđačima biste mogli da postavite sledeća pitanja:

- Da li poznajete lokalne propise i proceduru dobijanja dozvole za postavljanje elektrane i priključivanja na javnu elektromrežu? Dobijanje građevinske dozvole kao i rešenja za postavljanje solarnog sistema i priključivanja na javnu elektromrežu je poprilično komplikovan, kompleksan i dugotrajan postupak. Pitanje je da li vaš ponuđač ima dovoljno iskustva s tim i da li će se pobrinuti za celu proceduru ili vam samo prodaje uređaj i opremu.

- Možete li obezbediti preporuke drugih kupaca s vašeg područja? Razgovarajte s drugim kupcima iz neposredne okoline, pošto ćete tako najbolje, iz prve ruke, saznati sve o izazovima s kojima su se suočili i kako su ih rešili.

- Ima li vaše preduzeće važeće licence i sertifikate? Fotonaponski sistem mora da postavi iskusan, obučen i kvalifikovan monter. To konkretno znači da majstor ili podizvođač ima licencu proizvođača i lokalnog elektrodistributivnog preduzeća.

- Kakva je garancija za sistem koji kupujem? Ko obezbeđuje funkcionisanje i održavanje sistema? Većina solarnih elektrana ima standardnu industrijsku garanciju (najčešće na 20 godina za solarne ćelije i 10 godina za energetski pretvarač, inverter). Dobre garancije su često znak kvaliteta opreme koju monter koristi. Vrlo je važno i da znate čija su odgovornost održavanje sistema i eventualne popravke. Najveći broj kupoprodajnih ugovora zahteva od izvođača i održavanje.

- Ima li možda vaše preduzeće kakve sudske sporove ili hipoteke? Kao i u svim drugim poslovima ni ovde nije na odmet biti na oprezu.

- Šta tačno nudite? U ponudama mora jasno biti navedeno činjenično stanje - maksimalna proizvodna snaga sistema, u vatima (W) ili kilovatima (kW); ocena količine energije koju sistem proizvodi godišnje ili mesečno, mereno u kilovat satima (kW/h). Taj broj je najvažniji za poređenje s računima koje dobijate iz elektrodistribucije. Ponuda, nadalje, treba da sadrži i ukupne troškove funkcionisanja sistema - pokretanja sistema, mašinske i elektroopreme, postavljanja, priključivanja, dozvola, poreza i garancije. Procenjeni troškovi utroška kilovat sati su najbolje merilo poređenja ponuda različitih prodavaca, budući da koriste različitu opremu ili nude sisteme različite veličine i snage.

4. Različiti solarni sistemi

Postoje tri glavne vrste solarnog sistema za domaćinstva:

4.1. Mrežni sistem

Ovo je najčešće korišćen sistem za domaćinstva. Čine ga krovni solarni kolektori koji proizvode jednosmernu struju i pretvarači koji je pretvaraju u dvosmernu, odgovarajuću za napajanje kućnih uređaja i aparata. Višak koji ovakav sistem proizvede usmerava se u elektromrežu. Noću ili u periodima kada je proizvodnja energije niska, sistem struju uzima iz javne mreže. Ovi moduli obezbeđuju i rezervno napajanje u slučaju „ispadanja“ iz mreže.

4.2. Hibridni sistemi

Ovi sistemi odgovaraju mrežnim i imaju baterije za skladištenje viška energije koju daju kolektori. Noću ili onda kada kolektori ne rade, možete da koristite energiju iz baterija, umesto iz elektromreže. Ovi su sistemi naročito traženi u krajevima gde je „ispadanje“ iz mreže često.

4.3. Samostalni sistemi

Samostalno solarno postrojenje se ne priključuje na javnu mrežu. U tom slučaju je neophodno da energija proizvedena u kolektorima bude dovoljna za sve potrebe domaćinstva. Ovakvi sistemi su uglavnom veći i skuplji, budući da je neophodno više kolektora, akumulatora i pretvarača koji proizvode, pretvaraju i prenose struju do potrošača u kući i onda kada sistem slabije ili uopšte ne radi. Prilikom planiranja spoljne mreže solarnog sistema uglavnom se tačno i precizno moraju izmeriti prosečna potrošnja i potrebe domaćinstva kako bi se predvideo i pomoćni generator.

5. Kako do solarne elektrane?

5.1. Utvrdite energetsku efikasnost svog doma

Pre nego što donesete konačnu odluku u vezi s postavljanjem solarne elektrane, biće neophodno da dobro upoznate načine proizvodnje i potrošnje električne energije, kao i realne potrebe. Možda postoje jeftinije mogućnosti manjih poboljšanja i prilagođavanja kojima biste svoj objekat učinili energetski efikasnijim pre sledećih koraka.

5.2. Procenite potencijal svoje kuće

Pokušajte da napravite procenu potencijalnog korišćenja sunčeve energije. Fotonaponski sistemi za proizvodnju električne energije koriste direktnu i indirektnu sunčevu svetlost te je položaj na našoj geografskoj širini i dužini uglavnom povoljan za korišćenje ovog izvora energije. Međutim, količina energije koju sistem realno može da proizvede na određenoj lokaciji, zavisi od izloženosti Suncu i veličine samog sistema. U ovoj proceni mogu vam pomoći kartografski i drugi podaci s interneta.

Prosečan intenzitet sunčevog zračenja na teritoriji Srbije kreće se između 1,1 kWh/m²/dan na severu zimi do 6,6 kWh/m²/dan na jugu u julu, što na godišnjem nivou daje između 1200 i 1550 kWh/m², a to praktično znači da je prosečna vrednost raspoložive korisne energije oko 700 kWh/m² godišnje. Zamislite kakav je to potencijal!

5.3. Procenite buduću potrošnju struje

Ako želite da dobijete što bolju ponudu za solarni sistem, naročito kada su u pitanju njegova veličina i snaga, preporučujemo da saznate sledeće informacije:

Pregledajte svoje račune za struju i više godina unazad kako biste videli koliko prosečno trošite. Potrošnja na računima je izražena u kilovat-satima (kW/h). Pogledajte svaki mesec u godini; nekih meseci sigurno trošite više, a drugih manje (recimo leti, kada se uključuju klima-uređaji ili zimi za dogrevanje i slično). Obratite pažnju na sve promene i da li se periodično ponavljaju. Ako planirate kupovinu električnih kola ili dograđivanje kuće, treba da računate na povećanu potrošnju. Međutim, ako dodatno izolujete fasadu ili krov, možda ćete trošiti manje.

5.4. Subvencije za solarnu energiju

Što se državnih subvencija tiče, u oblasti primene solarne energije kao vida proizvodnje električne energije, u našoj zemlji to još uvek nije regulisano posebnim zakonom. Po Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2016. fizička lica, odnosno individualna domaćinstva, nemaju obaveze koje imaju pravna lica, ali u smislu zaštite prirodne sredine i unapređenja ekološke efikasnosti korišćenjem prirodnih resursa, svako angažovanje oko tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih poboljšanja za zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta i životne sredine smatra se dobrodošlim. U tom smislu, ministarstva često raspisuju konkurse za dodelu sredstava iz Zelenog fonda i druge subvencije kojima podstiču razvoj i unapređenje te oblasti. Ako ste u prilici, raspitajte se u svojoj lokalnoj zajednici šta se po tom pitanju preduzima i da li biste mogli da ostvarite neke benefite.

5.5. Sarađujte s ponuđačem solarnog sistema

Proizvođači i ponuđači solarnih elektrana uglavnom prilikom kupovine obezbeđuju i pomoć oko dobijanja upotrebnih dozvola. Isto tako, moći će da vam preporuče najbolji sistem prema vašim potrebama i očekivanjima. Veličina i snaga elektrane procenjuju se prema potrebama domaćinstva, ali i sledećim faktorima:

• lokaciji objekta i količini raspoložive sunčane energije,
• veličini, orjentaciji i kosini krova na koji se sistem postavlja,
• efikasnosti sistema,
• drugim izvorima energije koji su na raspolaganju u okolini - elektromreža, vetro-elektrane ili generatori itd.