1. Šta sve treba da znate o sistemima za navodnjavanje?

Ako ste već izgradili svoj dom i uredili okućnicu ili vam to tek predstoji, jasno je da ćete morati da se postarate i za vodu - pijaću, tehničku kao i za onu za zalivanje da bi vaše dvorište, bašta ili voćnjak ostali uređeni, rascvetani i plodonosni. Najbolje i najlakše rešenje su sistemi za zalivanje i navodnjavanje, i to oni koji se planski predvide i realizuju paralelno s izgradnjom kuće. Naravno, mogu se dodati i kasnije, ako u prvo vreme ne znate da li biste se uopšte bavili nečim zahtevnijim od travnjaka i saksijskog cveća.

2. Kako da izaberete ponuđača sistema za navodnjavanje?

Bilo da zalivanje ili navodnjavanje na svom imanju hoćete da postavite još u vreme uređenja okoline ili se toga prihvatate naknadno, predlažemo da se obratite stručnjacima. Pejzažne arhitekte u saradnji sa ponuđačima uređaja i opreme za zalivanje i navodnjavanje znaće da osmisle i isplaniraju upravo onakav sistem kakav odgovara vrsti zemljišta koje imate, veličini parcele i vašem budžetu. To će biti mnogo praktičnije i, u krajnjoj liniji, jeftinije nego da se time bavite sami ako već niste iz struke. Naime, faktora koji mogu da utiču na uspešnost krajnjih rezultata je zaista mnogo i teško ih je i nabrojati, a kamoli sve predvideti ako se ovom temom ne bavite profesionalno. 

Evo samo nekih od parametara: veličina parcele, kvalitet i hemijski sastav zemljišta i vode, postojanje izvora i udaljenost od njih, nagib terena, izračunavanje veličina, dužina, položaja i pravaca prostiranja cevi, creva ili traka, mesto za pumpu, vrsta, snaga i protočnost pumpe, ručno ili automatsko upravljanje, održavanje i čišćenje sistema i mnogi, mnogi drugi. Dakle, čak i da sve ove faktore savladate sami, biće potrebno da pronađete izvođača radova, odnosno, ponuđača usluga. Na tržištu ih je bukvalno bezbroj, koliko i modela te uopšte neće biti jednostavno napraviti pravi izbor. Sve u svemu, najiskrenije vam preporučujemo da se obratite nama, budući da sarađujemo sa preduzećima i zanatlijama koji će znati kako da vam izađu u susret. 

3. Kakvi sistemi za navodnjavanje postoje i koji izabrati

3.1. Najvažniji faktori sistema za zalivanje

Ako imate gradsku kuću ili nemate vremena ni želje da se bavite uzgojem povrća i voća, za travnjak ili vrt ispred i/ili iza kuće biće dovoljan sistem za zalivanje. Taj sistem može biti najprostiji mogući, u smislu da imate dvorišnu česmu i dovoljno dugo baštensko crevo koje ćete koristiti za zalivanje cveća i trave ili povremeno, pranje staza i automobila. Ako želite, međutim, automatsko zalivanje sa centralnim upravljanjem, senzorima i tajmerima, za to će vam već trebati stručna pomoć. Pejzažni arhitekta ili firma koja se bavi spoljnim uređenjem predložiće vam automatsku pumpu i sistem prskalica/kapalica koje se pomoću tajmera uključuju i isključuju u zadato vreme.

Kada su u pitanju ovi jednostavniji i manji sistemi, manji je i broj faktora koje treba imati na umu prilikom njihovog instaliranja. Tu je bitna samo veličina površine koja će se zalivati i prema njoj određen broj i raspored prskalica. Same prskalice mogu biti fiksne ili „pop-up“ (iskakajuće). Zna se tačno koja je snaga svake prskalice i domet mlaza koji se izbacuje, pa se na osnovu toga vrši i proračun. Sada se već u većim trgovinskim centrima koji drže opremu za baštovanstvo prodaju gotovi kompleti opreme i komponenti koje možete sami instalirati prema datim uputstvima proizvođača.

3.2. Najvažniji faktori sistema za navodnjavanje

Ako imate veću parcelu sa više vegetacije ili hoćete da se baštovanstvom, povrtarstvom ili voćarstvom bavite u slobodno vreme, onda će vam biti potreban neki od ozbiljnijih i većih sistema za navodnjavanje. Stručnjak koga angažujete za konsultacije ili instalaciju sistema, prvo mora da razmotri sledeće faktore: 

• kojoj grupi zemljišta za navodnjavanje pripada vaše imanje,
• kakav je kvalitet vode za navodnjavanje,
• koliki je kapacitet izvorišta navodnjavanja,
• koja je vrsta vodozahvata,
• kakav će biti izbor načina navodnjavanja,
• koji sistem za navodnjavanje treba uzeti,
• koje su, takozvane, zalivna norma i norma navodnjavanja,
• kakav će biti ciklus zalivanja.

3.3. Najvažniji preduslovi za postavljanje sistema navodnjavanja

Izvorište vode mora zadovoljiti osnovni uslov da obezbedi potrebnu, odnosno, traženu količinu vode odgovarajućeg kvaliteta. Potrebne količine vode određuju se na osnovu norme navodnjavanja ili zalivanja i veličine površine koja se navodnjava. Pri tom se mora voditi računa o parametrima kvaliteta vode. Kad je u pitanju kvalitet, razlikuju se fizički i hemijski pokazatelji. Sve vode u prirodi sadrže određenu količinu rastvorenih materija. Količina tih materija, njihov sastav i kolebanje tokom sezone zalivanja utiču na upotrebljivost vode. Voda kojom će se navodnjavati mora da zadovolji osnovne kriterijume fizičkog kvaliteta vode, a to su:

• izdašnost izvorišta,
• temperatura i
• količina rastvorenih materija.

Niska temperatura vode nije dobra i dovodi do privremenog usporavanja porasta i razvoja biljke u svim njenim fazama, kao i na smanjenje prinosa. Hladna voda dovedena različitim načinima navodnjavanja do zemljišta smanjuje sadržaj dostupnih hranljivih materija, mikrobiološku aktivnost, a u nekim slučajevima dovodi i do pojave takozvane fiziološke suše. Smatra se da je u našim uslovima najpovoljnija temperatura vode oko 20°C.

4. Vrste sistema za navodnjavanje

Uopšte uzev, postoje dva načina navodnjavanja: površinsko i podpovršinsko. Najpoznatiji a svakako i najrasprostranjeniji tipovi su „kap-po-kap“ u voćarstvu i povrtarstvu te veštačka kiša za ratarske useve. Svakako, danas na tržištu možete naći brojne proizvođače i ponuđače svih vrsta i tipova sistema, a svaki od njih ima svoje prednosti i slabosti. Najpoznatije mašine za navodnjavanje su tifoni, lineari i pivoti, a postoje i rasprskavači, topovi za rasprskavanje i cevne sisteme. Tu su još samohodna kišna krila, mikrorasprskavači, ugradna creva-kapljači te fiksni sistemi s pokretnim prskalicama. Najnoviji proizvodi u ovoj oblasti su kapljuće trake čije su prednosti ujednačen protok kapi celom dužinom trake, to što nema začepljenja niti problema zbog taloga u vodi i to što im je odnos cene i kvaliteta vrlo konkurentan. Da bi rad svakog od odabranih sistema bio optimalan, mora se uspostaviti automatska regulacija protoka vode i namakanje određenih elemenata prema potrebama bilja koje se gaji. Moguća je ugradnja senzora za kišu, čime se dodatno optimalizuje upotreba vode.

4.1. Prednosti sistema „kap-po-kap“

• Ušteda energije zbog manjeg radnog pritiska.
• Mali utrošak vode i radne snage.
• Zbog manjih količina vode u sistemu, manje je isparavanje vode.
• Mogućnost dodavanja hranjivih materija istovremeno sa navodnjavanjem.
• Nema potrebe za većim inicijalnim uređenjem površine.
• Pokorica se neznatno javlja, kao i korovi, jer se ne vlaži čitava površina.
• Sistem je najčešće potpuno automatizovan, a moguća je i kompjuterska kontrola.
• Eliminisan je negativan uticaj vetra.
• Količina potrebne vode za navodnjavanje može se prilično tačno dozirati.
• Vrlo pogodan način navodnjavanja u zaštićenim prostorima (staklenicima i plastenicima).
• Troškovi održavanja i eksploatacije su često manji u poređenju sa drugim načinima navodnjavanja.

4.2. Slabosti sistema „kap-po-kap“

• Često začepljenje otvora na kapaljkama zbog naslaga u vodi kakve su alge ili hemijskih taloga, pa se takve kapaljke moraju zameniti novim.
• Velika dužina cevi otežava kretanje mašina i ljudi.
• Nije pogodan za veće površine.
• Visoka početna ulaganja u opremu i izgradnju sistema.

4.3. Prednosti veštačke kiše

• Navodnjavanje veštačkom kišom može se primeniti na neravnom kao i na ravnom zemljištu čime se izbegavaju skupi i obimni zemljani radovi, zapravo, nije potrebno površinsko uređenje zemljišta.
• Nema erozije ni na strminama.
• Oprema ne zauzima obradivu površinu i ne ometa primenu mehanizacije.
• Mogućnost ekonomičnog korišćenja raspoložive vode zbog tačnog doziranja zalivne norme.
• Podešavanjem intenziteta kišnjenja, navodnjavanje se može primeniti podjednako efikasno na slabije i bolje propusnim zemljištima.
• Mogućnost navodnjavanja i na zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode.
• Manje stvaranje pokorice i sabijanja zemlje.
• Ujednačenost vlaženja zemlje.
• Mogućnost navodnjavanja tek zasejanih ili izniklih kultura.
• Mogućnost primene fertirigacije.
• Mogućnost zaštite od mraza navodnjavanjem kišom veoma malog intenziteta.

4.4. Slabosti veštačke kiše

• Visoka početna ulaganja u nabavku opreme i izgradnju sistema.
• Visoki troškovi korišćenja sistema.
• Vetar ima veliki uticaj na neujednačenost kišnjenja i može da ograniči ili onemogući korišćenje sistema.
• Gubici vode u vidu isparavanja iz mlaza i sa biljaka.
• Ne mogu se svi uređaji koristiti za zalivanje visokih kultura, a premeštanje kišnih krila je otežano.
• Povećava se mogućnost pojave biljnih bolesti kod pojedinih kultura.
• Veći intenzitet i krupnoća kapi uzrokuju pojavu pokorice, kvarenja strukture zemljišta i moguća oštećenja na osetljivim biljkama.
• Potrebno je održavanje uređaja i opreme i van sezone.

5. Kako se instaliraju sistemi za navodnjavanje

U zavisnosti od veličine parcele, vrste sistema i vrste kulture koja će se navodnjavati, stručnjak ili firma koju angažujete prvo će se pozabaviti mestom na kome će biti pumpa - turbina ili agregat - koja će crpiti vodu s izvorišta i upumpavati je u sistem, budući da je ona najvažniji deo opreme. To mesto mora biti pripremljeno i obezbeđeno po preporukama proizvođača kako bi motori mogli da funkcionišu bez problema. Dodatni delovi su: usisna korpa, usisna cev, usisno crevo, vakumska pumpa i „labudov vrat“, fitinzi, hidranti, filteri i drugo. Za sistem navodnjavanja „kap-po-kap“ nakon toga sledi razmeravanje i raspoređivanje pravca cevi ili creva, pa njihovo eventualno plitko ukopavanje ili fiksiranje da se ne bi pomerala. Kada je u pitanju navodnjavanje kišom, radi se zapravo o metalnoj konstrukciji koja se žargonski naziva kišna rampa. Cela struktura je napravljena od šupljih pocinkovanih čeličnih ili aluminijumsko-čeličnih cevi. Na svakom nosećem stubu su po dva krila sa prskalicama, odnosno, diznama napravljenim na određenom razmaku. Stubovi sa krilima se ili postavljaju na datim tačkama parcele ili su pokretni te se po potrebi premeštaju i tako zalivaju ceo teren. Krila su različitih dimenzija u zavisnosti od modela i proizvođača, a mogu biti fiksirana za stub ili imati zglobne veze zbog zaokretanja krila oko vertikalne ose. Opet u zavisnosti od modela i proizvođača, ima konstrukcija koje se mogu zakačiti za poljoprivredne mašine te tako premeštati i zalivati teren.

6. Kako se održavaju sistemi za navodnjavanje

Sistemi za zalivanje i navodnjavanje, zavisno od vrste, tipa i modela, odnosno, proizvođača i ponuđača, mahom imaju garantni rok između 10 i 25 godina. To je poprilično dug period, stoga većina njih u garanciju uključuje redovne kontrole i posprodajni servis. U principu, to znači dolazak servisera najmanje 2 puta godišnje, pred sezonu i posle nje, a i dolaske po pozivu.

Treba napomenuti da većina njih, takođe, nudi instaliranje po principu „ključ u ruke“, ali i reparaciju starih sistema ili proizvođača koji više nisu na tržištu. „Ključ u ruke“ kao u građevinarstvu podrazumeva izradu projekta, postavljanje i instaliranje, puštanje u rad uz garanciju i obuku kupca da rukuje opremom.