Za područje

    Sanacija vlage, cena

    Koliko košta sanacija vlage? Opštepoznato je koliko vlaga u životnom prostoru može biti opasna po zdravlje ukućana. Na sreću, vlaga i buđ u zidovima mogu da se saniraju, u zavisnosti od vrste i stepena oštećenja, na različite načine. Ipak, uklanjanje uzroka nastanka nisu jeftine procedure: injektiranje zidova, isušivanje ili sanacija oštećene konstrukcije. Cena sistemskog sušenja vlažnih zidova uključuje nabavku i postavljanje uređaja za elektro-fizičko sušenje zidova i kreće se između 500 i 800 EUR.

    Kome poveriti sanaciju vlage? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim stručnjacima za sanaciju vlage u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! Dovoljno je da popunite formular ispod.

    Brzo do majstora - lako i besplatno!
    Nađi majstore

    Cena sušenja vlage u zidovima


    Cena sušenja vlage u zidovima. Cena sistema sušenja vlage u zidovima uz nabavku i postavljanje mašine za isušivanje vlage.

    500.00

    VEOMA NISKA CENA
    650.00

    SREDNJA CENA
    780.00

    NAJVIŠA CENA
    Želim ponudu izvođača radova

    Detaljnije cene za Sanacija vlage (2024)

    vaša količina

    jedinica

    okvirna cena

    vaša cena

    Sanacija vlage

    Cena struganja buđi sa zidova izazvanih vlagom. Nanošenje emulzije i higroskopske supstance, pa gletovanje i šmirglanje zida.


    m2

    €/m2

    okvirna cena
    Pošalji potražnju >

    Da li Vam je kalkulator bio koristan?

    Sanacija vlage - sve što treba da znate

    1. Sanacija vlage - šta sve treba da znate?

    1.1. Buđ i vlažnost u prostoriji - optimalni uslovi

    Vazduh uvek ima u sebi određenu količinu vode, koja se određuje kao stepen ili nivo vlažnosti vazduha. Što se ljudi tiče, idealni nivo vlažnosti je između 40 i 60%, pa se za optimalnu relativnu vlažnost uzima 50%. Ako je vlage u prostoriji premalo, to izaziva sušenje, iritaciju pa čak i krvarenje sluzokože i kože, dok previsoka vlažnost dovodi do respiratornih oboljenja.

    Sanacija vlage
    Treba imati na umu da sanacija vlage i buđi u prostorijama zahteva sveobuhvatan tretman, a ne samo ublažavanje ili maskiranje

    1.2. Stvaranje vlage

    Ljudi sopstvenim metaboličkim procesima, disanjem i znojenjem izbacuju vlagu u okolinu, što je naročito izraženo tokom fizičke aktivnosti. Mnogo vlage stvara se i prilikom tuširanja, kupanja i kuvanja, posebno ako se posude sa ključalim jelima ne poklope, ali je izlučuju i sobne biljke i mokra odeća koja se suši. Međutim, najveći problem u svakom objektu može da napravi vlaga u samoj konstrukciji, koja se zbog loše hidroizolacije zadržava i potom prelazi u prostor. Na vlagu u unutrašnjosti utiče i nivo vlažnosti spoljašnjeg vazduha, viši u jesen, zimu i rano proleće, kada je najviše padavina. Suv vazduh se oseća leti i u vrlo hladnim, a sunčanim zimskim danima, kada je relativna vlažnost veoma niska.

    1.3. Prostorije sa povišenom vlažnošću

    U zavisnosti od upotrebe i namene, razne prostorije imaju različite nivoe vlažnosti. Najveća vlažnost biće sigurno u kupatilu, naročito ako je malo, bez prozora i zatvoreno vratima. Već zamagljena stakla tuš-kabine i ogledala upozoravaju na visok stepen vlage. Veća vlažnost biće i u kuhinji, gde voda i druge tečnosti zbog zagrevanja ubrzano isparavaju, ali i u zimskom vrtu, gde ima mnogo biljaka koje se redovno zalivaju. U ovim prostorijama posebna pažnja treba da se obrati na pravilnu regulaciju vlažnosti, o čemu će još biti reči. U svakom slučaju, sve prostorije treba redovno i dovoljno dugo, dobro provetravati nakon svake aktivnosti koja im povećava relativnu vlažnost.

    1.4. Biološke karakteristike zidne plesni

    Zidna buđ spada u kategoriju plesni, a to su one vrste gljivica koje rastu u obliku niti (fibrilarne), odnosno, hifa (za razliku od loptastih (globularnih) gljivica koje rastu kao kvasac i makroskopskih gljiva koje nazivamo pečurkama). Kolonija plesni sastavljena od hifa koje su međusobno povezane u mrežu, tretira se kao jedan organizam, stručno nazivan micelijum ili micelija. Zidne plesni se dele na kapilarne i kondenzacione. Plesni u hrani se po brojnosti porede sa bakterijama, pri čemu mnoge vrste luče antibiotičke tvari koje savremena medicina uspešno eksploatiše, dok druge luče toksine koji su štetni po zdravlje. Svim plesnima, za rast i razvoj, neophodno je mnogo vlage i zatvoren prostor, što tamniji to bolji. Procenjuje se da u svetu postoji 250.000 vrsta plesni, od kojih je oko 100.000 identifikovano, a oko 100 se nalazi u našem svakodnevnom životnom okruženju.

    1.5. Posledice vlage i buđi na konstrukciju

    Najgora stvar koja se može desiti bilo kojoj konstrukciji je prodor vlage ili vode. Vlaga ili voda koje prodru u konstrukciju zbog manjkave hidroizolacije (loše postavljene, nekvalitetne ili tanke) i kroz pukotine različitog porekla, kondenzuju se u unutrašnjosti i razjedaju materijal, pa sve počinje da propada. Konstrukcija postaje manje nosiva, manje stabilna i nepropusna, čelična armatura u armiranom betonu počinje da rđa, drveni delovi trunu, cigle se krune, a čelik, uprkos zaštiti od korozije, takođe polako propada - na kraju se konstrukcija uruši, a s njom i objekt. Sve ovo umnogome umanjuje bezbednost i kvalitet života, a svakako i vrednost imovine.

    1.6. Buđ je štetna po zdravlje

    Prva i najočiglednija posledica vlage u stanu je buđ, koja se najčešće javlja zimi. Buđ je štetna i opasna po zdravlje te utiče na kvalitet života ukućana, a dakako i na njihovu bezbednost. Dokazano je da čak i vrlo mali broj spora može izazvati alergijsku reakciju, a na buđ su posebno osetljivi bebe i mala deca. Prema procenama stručnjaka, čak 5% ljudi je alergično na zidnu buđ.

    1.7. Veći troškovi grejanja

    Na kraju, ali ne i najmanje važno, posledice vlage su i veći troškovi grejanja i hlađenja, jer se mokre konstrukcije zagrevaju mnogo duže, što posebno smeta u zimskim mesecima.

    2. Uzroci vlage i buđi u stambenom prostoru

    2.1. Opšti uzroci

    Buđ se formira u onim prostorijama u kojima se vlažnost povećava i zadržava na preko 80% duže vreme. Ako za primer uzmete da je u kući stalno 80% relativne vlažnosti, kondenzacija će se formirati na zidovima već pri temperaturi zida od 15,5°C. Dva su glavna razloga za pojavu kondenzacije, odnosno, stvaranje vlage, a zatim i razvoj buđi na zidu: produžena prekomerna vlažnost u prostoru i hladni zidovi u unutrašnjosti objekta.

    2.2. Kuća ne diše

    Veliki nedostatak modernih kuća, takoreći sasvim umotanih i oblepljenih zvučnom, termo i hidroizolacijom, jeste to što „ne dišu“ dovoljno, tačnije, zbog toga što se vlažnost u njihovim prostorijama teško reguliše. Osim toga, dodatno su problematični PVC prozori, koji su, za razliku od drvenih, bukvalno hermetički zatvoreni i ne dozvoljavaju prirodnu razmenu vazduha niti regulaciju vlažnosti u prostorijama. Da bi se omogućio prolaz i regulacija vlage neophodno je redovno provetravanje prostorija, posebno onih sa većom vlažnošću i to odmah nakon aktivnosti koje povećavaju nivo vlage.

    2.3. Toplotni mostovi

    Sledeći uzrok stvaranja povećane vlažnosti i, posledično buđi, jesu hladne površine. Najproblematičnije su razlike u temperaturi na određenim slabim tačkama, uzrokovane toplotnim mostovima. Toplotni most je po definiciji mesto na kome je izolacija oštećena ili nedovoljna, pa je tu i gubitak toplote najveći. Razlozi za nastanak toplotnih mostova su brojni, a posebno su karakteristični na spojevima različitih materijala, na fasadnim ispustima kakvi su balkoni i terase (tamo gde se ploča proteže iznutra ka spolja), gde su za sanaciju toplotnog mosta neophodni specijalni materijali i izvođenje radova, na dodiru vertikalnih zidova sa krovom, ali nastaju i zbog nedovoljne ili nepravilno postavljene izolacije te na spojevima između prozora i vrata. Toplotni mostovi mogu biti i proizvod lošeg projektovanja ili izvođenja, iako je češće kriva loša konstrukcija. Kuća ne bi trebalo da ima ni jedan toplotni most, što se najbolje izbegava pažljivim planiranjem detalja.

    2.4. Neizolovani temelji

    Kod starijih objekata problem najčešće predstavlja neizolovan temelj, koji u kombinaciji sa toplotnim mostovima na fasadi, stvara vlagu koja se postepeno penje uza zidove ka višim spratovima (tzv. kapilarnu vlagu), a ona će pre ili kasnije početi da formira buđ; jedini lek za to je kompletna sanacija. Danas svi temelji, kako tačkasti, tako i pojasni, moraju biti propisno izolovani tako da bi se pojava kapilarne vlage mogla desiti isključivo onda kada izolacija temelja nije pravilno izvedena.

    2.5. Pukotine

    Pukotine u konstrukciji i na završnim slojevima kuće (fasada, krovište) su izuzetno problematične, jer kroz njih prodire voda, koja se zatim kondenzuje i širi sve dublje u konstrukciju te izaziva njeno postepeno propadanje. Konstrukcija gubi mehanička svojstva dok, na kraju, kući ne zapreti opasnost od urušavanja. Drvo truli, čelična armatura u betonu počinje da rđa, cigle počinju da se raspadaju... Kada već dođe do kondenzacije vode u konstrukciji, buđ je zapravo najmanja stvar o kojoj treba da brinete - u toj situaciji statička stabilnost kuće je zaista na minimumu - pa ako se problem ne otkloni u najkraćem mogućem roku, biće ugrožena bezbednost svih ukućana.

    2.6. Natapanje konstrukcije

    Ukoliko parna barijera nije pravilno postavljena ili je uopšte nema, ako hidroizolacija nije pravilno postavljena, nije uopšte postavljena ili jeste ali na pogrešnom mestu, možete očekivati velike probleme sa kondenzacijom, stagnacijom vode, pa čak i prodorom vode u unutrašnjost (naročito sa krova). Gradnja ravnih krovova iziskuje posebnu pažnju, veštinu i znanje, buduće da prodor vode u prostorije, pored oštećenja konstrukcije i buđi, povlači za sobom i eventualna oštećenja pokućstva, nameštaja, uređaja i ličnih stvari. Projektom se moraju tačno definisati količine i kvalitet materijala, ali i način i raspored njihove ugradnje; gledano iznutra ka spolja, slojevi ravnog krova moraju biti: završni sloj, parna brana, termoizolacija, paropropusna folija, konstrukcija, hidroizolacija (može i u dva sloja) i završni slojevi ili kombinacija koju odredi projektant prema izvesnim specifičnim parametrima.

    3. Vrste vlage u stambenom prostoru

    3.1. Kapilarna vlaga

    Kapilarna vlaga predstavlja uvlačenje vlage iz spoljne sredine u konstrukciju. Najčešći uzroci su kišnica, curenje i oslabljena hidroizolacija. Tok kapilarnog podizanja vlage uz konstrukciju, sličan je namakanju krpe u vodu i posmatranju kako se delovi tkanine, koji uopšte nisu bili u kontaktu sa vodom, polako kvase i natapaju dok cela krpa ne postane mokra. Kapilari u strukturi materijala pomoću kojih se voda zapravo i penje, obično su toliko mali da se golim okom uopšte ne mogu otkriti, a mogu podići vodu i do 6 m visine. Kubni metar betonskog zida može apsorbovati do 450 litara vode. Ako se kapilarna vlaga ne sanira, zidovi će početi da buđaju i time dodatno ugrožavaju celu konstrukciju.

    3.2. Kondenzaciona vlaga

    Vlaga koju stvara kondenzacija vrlo je uobičajena u praksi. Uzrokuje je visok nivo vlažnosti koji se dugo zadržava u prostoru i rezultat je trajnijeg opterećenja. U skoro svakom domu ova vrsta vlage najbolje se vidi oko kada, tuševa ili umivaonika kao i između kupatilskih pločica, na fugnama, gde se voda najduže zadržava. Kondenzaciona vlaga posle izvesnog perioda dovodi do stvaranja buđi, koja u malim količinama, kakvu srećemo u kupatilu, nije štetna po zdravlje, ali je vrlo postojana, teško se uklanja i ljudima uglavnom smeta. Pravilo je da kondenzaciona buđ prvo izbija na najhladnijim mestima kao posledica toplotnih mostova.

    4. Sanacija vlage i buđi u stambenom prostoru

    4.1. Otklanjanje uzroka, a ne samo posledica

    Treba imati u vidu da sanacija vlage i buđi zahteva sveobuhvatan tretman, a pre svega saniranje UZROKA problema, a ne samo ublažavanje, maskiranje ili rešavanje posledica. Čak i kada biste uspeli da plesan uspešno uklonite sa zidova, sledeće sezone bi se sve ponovo pojavilo i problem bi se nastavio.

    4.2. Izolacija zidova i temelja

    Ključno je ispitivanje termoprovodljivosti objekta i identifikovanje svih toplotnih mostova. Nakon što se pronađu sve tačke treba da sledi njihovo izolovanje na adekvatan način uz zatvaranje svih pukotina i otvora kroz koje je toplota prolazila. Međutim, ako se utvrdi da su oštećenja takva da ih je nemoguće popraviti, biće bolje da se ti delovi razruše (najčešće terasa ili balkon) i ponovo naprave kako treba.

    4.3. Injektiranje zida

    Prodor vlage u konstrukciju i stvaranje kondenzacije u njenim slojevima dovodi do nestabilnosti same konstrukcije. Ponekad vlaga uspe da prodre zbog pukotina nastalih tokom zemljotresa ili same strukture materijala, ali je češće uzrok slabo utvrđen nasip pre izgradnje, deformacija temelja usled neravnomernog sleganja ili neadekvatnih dimenzija, ispiranje tla ispod temelja zbog nepravilno urađene drenaže, postepeno propadanje konstrukcije usled vremenskih uticaja i kiše ili čak nepravilno izgrađene kanalizacije; u svakom slučaju, uzroka je mnogo i raznorodni su, ali je najvažnije to da se mogu sanirati ako pravovremeno reagujete.

    Injektiranje je proces kojim se nastale pukotine i rupe popunjavaju i na taj način učvršćuju celokupnu konstrukciju objekta te sprečavaju dalje prodiranje vlage u konstrukciju, čime se postiže njena vodonepropusnost. Za fugovanje se koriste različiti materijali, kao što su epoksidna smola (uglavnom za sanaciju betonskih konstrukcija), silikonska emulzija, poliuretani koji se koriste za rešavanje velikih oštećenja i cementna masa za injektiranje, kojom se repariraju kameni i kameno-cigleni zidovi. Zbog hidrofobnih svojstava, masa za injektiranje delimično rešava i problem kapilarne vlage temelja.

    4.4. Grejanje prostorija

    Nepravilno grejanje prostorija, kakvo je brzo zagrevanje samo dok ste u kući i potpuno hlađenje kada niste ili zagrevanje samo nekih prostorija, dovodi do stvaranja uslova za povećanu vlažnost, a samim tim i stvaranja buđi. Vlaga, buđ i plesan za razvoj traže hladne prostorije, a u njima se šire iz toplih, zagrejanih. Čak i ako zimi ne želite da zagrevate sve prostorije u kući, nastojte da temperatura u njima nikada ne pada ispod 5-7 °C.

    4.5. Ventilacija prostorija

    Provetravanje, odnosno, prozračivanje svih prostorija u kući je ključni korak ka kontroli vlage. Najkritičnije su prostorije sa velikom vlažnošću, kakve su kuhinja i kupatilo, a problem su i određeni periodi godine, kada ima mnogo padavina i kada su niske temperature. Najefikasniji prirodni način provetravanja je promaja, odnosno, otvaranje prozora na suprotnim stranama kuće kako bi se jače strujanje vazduha osetilo u svim prostorijama. Ovom se metodom vrlo brzo i efikasno provetrava cela kuća, samo treba obratiti pažnju na to da se zaglave svi prozori i vrata kako se ne bi polupali. Svaki stambeni prostor treba provetravati svaki dan, bar jednom dnevno na nekoliko minuta, a prostorije sa povećanom relativnom vlažnošću i više puta, ako je potrebno. U slučaju da ste ugradili sistem prozračivanja sa rekuperacijom, onda ne morate da pravite promaju, jer sami uređaji održavaju optimalnu vlažnost.

    4.6. Kalcijum-silikatne ploče

    Obične OSB ploče u kontaktu s vodom ili vlagom bubre i krune se. Kalcijum-silikatne ploče zbog svoje visoke alkalnosti sprečavaju rast buđi i istovremeno deluju kao izolacioni materijal. Higroskopne su, što znači da vezuju višak vlage i stoga su dobro rešenje za smanjenje i regulisanje relativne vlažnosti u prostoru.

    4.7. Postupak elektroosmoze za kapilarnu vlagu

    To je proces koji se odvija bez upotrebe bilo kakvih hemikalija i njegov cilj je da preokrene kapilarni tok vode, što bi povratnom vezom dovelo do toga da voda počne da se kreće nazad ka zemlji. Elektroosmoza se zasniva na tehnici pulsne rezonantne elektroosmoze koja se izvodi uređajem koji određuje rezonantnu frekvenciju navlaženog dela zida, a zatim strujom obrće kapilarni tok vlage. Zahvaljujući ovom procesu, kapilarna vlaga zapravo počinje da se vraća u zemlju. Elektroosmoza znatno poboljšava energetsku efikasnost objekta i smanjuje količinu vlage u zidovima. Sam proces je stoga vrlo ekonomičan i trajan. Podrazumeva uklanjanje kapilarne vlage bez hemikalija ili drugih toksičnih materijala, ekološki je prihvatljiv i bezopasan za ljude. Kada uređaj dostigne punu snagu, deluje u prečniku od 32 metra, što znači da je dovoljan za više prostorija, odnosno, ceo objekt, ako je manji. Ako je objekt veći, više uređaja se istovremeno instalira na ključnim tačkama. Ovaj sistem je naročito koristan tamo gde nisu dozvoljeni veći zahvati u objektu, kao u slučaju zaštite spomenika kulture.  

    5. Ublažavanje posledica vlage i buđi u stambenom prostoru

    5.1. Otklanjanje posledica

    Pomenuli smo već da je jedini pravi način eliminisanja vlage i buđi zapravo otklanjanje uzroka. Jednokratno uklanjanje plesni neće biti ni od kakve koristi, jer će se uskoro ponovo pojaviti. Ipak, dobro je znati šta možete da uradite u vezi sa tim, posebno dok čekate na kompletnu sanaciju doma, što je jedino ispravno rešenje.

    5.2. Odvlaživači

    Odvlaživači ili sušači vazduha su veći električni uređaji koji vezuju višak vlage u prostoriji. Ima ih više vrsta i tipova na tržištu i lako su dostupni, a funkcionišu tako što mere relativnu vlažnost same prostorije te „usisavaju” višak kako bi se opet uspostavio optimalni nivo.

    5.3. Ovlaživači

    Funkcija ovlaživača je upravo suprotna funkciji odvlaživača - oni služe za to da vlažnost ne bude preniska. Ovo posebno može da deluje uznemirujuće u veoma hladnim, ali suvim i sunčanim zimskim danima, kada vlažnost u domu padne ispod 35%, izazivajući iritaciju sluzokože disajnih puteva, nosa, očiju i kože, što je i inače vrlo neprijatno. Ovlaživači će detektovati vrednosti i s vremena na vreme ispuštati potrebnu količinu vlage u vazduh.

    5.4. Sredstvo protiv buđi

    Na tržištu postoji uistinu bezbroj preparata i hemikalija za uklanjanje buđi, a u principu su svi bazirani na agresivnim kiselinama. Poprskajte proizvod po površini i ostavite da odstoji onoliko koliko proizvođač preporučuje (obično 10-ak minuta), a zatim ga obrišite. Najagresivnija su sredstva za čišćenje buđi sa podova i iz fugni između pločica u kupatilu, a nešto manje agresivna ona za uklanjanje buđi sa zidnih površina. Pranje običnom vodom i deterdžentom nije opcija, jer se time ništa ne postiže. Imajte na umu da se ova sredstva ne smeju koristiti u blizini sobnih biljaka ni na metalnim površinama!

    5.5. Krečenje

    Krečenje ne otklanja uzrok, ali može poslužiti za brzo i lako rešenje posledica, čime se privremeno poboljšavaju i ambijentalni uslovi. Nakon uklanjanja naslaga, plesnivi zidovi se mogu osvežiti krečom, koji ima antiseptički ili dezinfekcioni efekt. Danas se na tržištu mogu nabaviti čak i boje koje u sastavu imaju sredstva protiv vlage, buđi i plesni.

    Daibau.rs, pomažemo pri prooceni investicije i izboru izvođača za vaš Dom



    Želim ponudu izvođača radova
    Poslednji projekti

    Sanacija temelja i podova u kući zbog vlage

    Temelj je propao, ima vlage u prizemlju, Potrebna sanacija i nova izolazija svih podova u prizemlju.

    Molim kontakt putem whats app-a. 52920 € do 88200 €

    ........

    Mašinsko sečenje zidova i uvlačenje kondora

    Potrebno mašinsko sečenje zidova i uvlačenje kondora. Kuća je većim delom od naboja (mešovitog materijala). Zid se kruni uglavnom na spoljašnjim delovima. 158760 € do 264600 €

    ........

    Sanacija vlage u podrumu

    Da neko ubrizga u zidove sredstvo za vlagu...
    Privatna kuca je u pitanju.
    Neki zidovi su vlazni 42336 € do 70560 €

    ........

    Želim ponudu izvođača radova





    Cena, Sanacija zidova od kapilarne vlage, 20 m2
    Sanacija vlage, Beograd

    90 € do 150 €

    Cena, Mašinsko presecanje vlage, 30 m2
    Sanacija vlage, Novi Bečej

    540 € do 900 €

    Cena, Hidroizolacija temelja- kondor, 65 m2
    Sanacija vlage, Bečej

    405 € do 675 €

    Cena, Sečenje zidova i stavljanje kondora, zid debljina 30 cm, površina 12 x 8 m
    Sanacija vlage, Pančevo

    540 € do 900 €

    Cena, Mašinsko presecanje zidova, stan 80 m2
    Sanacija vlage, Crvenka

    450 € do 750 €

    Cena, Sanacija donjeg dela zidova posle poplave, cca 40m2
    Sanacija vlage, Kostolac

    270 € do 450 €

    Cena, Sanacija vlage u podrumu kamenih zidova, 40 m2
    Sanacija vlage, Kruševac

    315 € do 525 €

    Cena, Kapilarna vlaga, cca 5m2
    Sanacija vlage, DonjeMeđurovo

    360 € do 600 €

    Cena, Sanacija vlage, po 1 m2 sa svake strane zida
    Sanacija vlage, Beograd

    360 € do 600 €

    Cena, Saniranje suterenskog prostora, cca 50m2
    Sanacija vlage, Beograd

    720 € do 1200 €

    Cena, Kapilarna vlaga u kući, cca 60 m2
    Sanacija vlage, Prokuplje

    540 € do 900 €

    Cena, Sanacija vlage, 20 m2
    Sanacija vlage, Vršac

    225 € do 375 €

    Cena, Zaštita kuće od vlage, oko 100m2
    Sanacija vlage, Novi Sad

    360 € do 600 €

    Cena, Sanacija vlage i krečenje, cca 72m2
    Sanacija vlage, Beograd

    720 € do 1200 €

    Cena, Sanacija zidova protiv kapilarne vlage, cca 10m
    Sanacija vlage, Beograd

    540 € do 900 €

    Cena, Sanacija vlage u kući, 70 m2
    Sanacija vlage, Vršac

    450 € do 750 €

    Cena, Sanacija vlage, 3 m2
    Sanacija vlage, Zlatibor

    180 € do 300 €

    Cena, Uklanjanje vlage u svim delovima kuce, cca 70m2
    Sanacija vlage, Aranđelovac

    360 € do 600 €

    Cena, Sprečavanje prodiranja vode u magacin, 100 m
    Sanacija vlage, Beograd

    585 € do 975 €

    Cena, Inspekcija kuće pre kupoprodaje, kuća je bila poplavljena, 150 m2
    Sanacija vlage, Obrenovac

    360 € do 600 €

    Cena, Rešavanje vlage u stanu i sanacija parketa, 35 m2
    Sanacija vlage, Beograd

    315 € do 525 €

    Cena, Sanacija vlage u kući, cca 50 m2
    Sanacija vlage, Čurug

    270 € do 450 €

    Cena, Sanacija vlage na zidu, cca 20m2
    Sanacija vlage, Beograd

    360 € do 600 €

    Cena, Presecanje vlage, cca 50m2
    Sanacija vlage, Kovin

    900 € do 1500 €

    Cena, Sanacija vlage na zidu kuće, do 1m
    Sanacija vlage, Beograd

    360 € do 600 €

    Cena, Hidroizolacija zidova, cca 20m2
    Sanacija vlage, Beograd

    270 € do 450 €

    Cena, Presecanje vlage, cca 32m2
    Sanacija vlage, Šid

    1080 € do 1800 €

    Cena, Sanacija vlage u kuci, cca 50m2
    Sanacija vlage, Novi Sad

    270 € do 450 €

    Cena, Sanacija vlage u kuhinji, cca 1 m2
    Sanacija vlage, Subotica

    90 € do 150 €

    Cena, Rešenje za veliku vlagu u kući, 70 m2
    Sanacija vlage, Niš

    180 € do 300 €

    Cena, Sanacija vlage, 50 m2
    Sanacija vlage, Umka

    270 € do 450 €

    Cena, Sanacija vlage u stanu i hidroizolacija,
    Sanacija vlage, Beograd

    540 € do 900 €

    Cena, Ponuda za drenažu podruma zgrade, cca 406m2
    Sanacija vlage, Despotovac

    2700 € do 4500 €

    Cena, Uklanjanje buđi sa zidova kupatila, cca 35 m2
    Sanacija vlage, Beograd

    180 € do 300 €

    Cena, Uklanjanje vlage i buđi na zidovima, 100 m2
    Sanacija vlage, Subotica

    540 € do 900 €

    Cena, Uklanjanje vlage i buđi sa zidova, cca 5m2
    Sanacija vlage, Beograd

    270 € do 450 €



    Ideje za uređenje doma

    Magazin pun svežih ideja i saveta naših autora za uređenje vašeg stambenog prostora.

    Sanacija vlage cenovnik

    Zatražite neobavezujuću ponudu od firmi

    234+ Preduzeća za Sanacija vlage
    Besplatna pretraga
    Bez provizije
    Zatraži ponudu
    Izračunajte ratu kredita za planirane radove i prijavite se za konsultacije sa bankarskim savetnikom:
    Uslovi korišćenja I Politika privatnosti I Informacije o kolačićima I Impressum
    © 2024 Daibau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana