1. Rušenja objekata - šta sve treba da znate?

1.1. Šta to znači „veća rušenja”?

Velika rušenja objekata u građevinarstvu podrazumevaju rastavljanje i obaranje, zapravo, uklanjanje većih elemenata građevine. To su kako nosivi tako i nenosivi elementi većih dimenzija, koji se ne mogu lako demontirati, odnosno, rastaviti i odneti na otpad. Kada se govori o složenim i velikim rušenjima, misli se uglavnom na demoliranje konstruktivnih, odnosno nosivih elemenata objekta. Za rušenje, naročito ako se radi o većem objektu, potrebno je naći stručne izvođače koji su specijalizovani za takve vrste poslova i imaju svu neophodnu opremu i mehanizaciju. Ovde je važna strategija, a posao moraju da urade profesionalci, jer u suprotnom deo objekta može da se sruši i načini nepopravljivu štetu.

1.2. Usluge rušenja objekata

Kada se govori o rušenju, misli se o većim ili manjim građevinskim radovima. Manja rušenja su, recimo, uklanjanje nenosećih (pregradnih) zidova, njihovih delova ili proboji kroz nenoseće zidove. Velika rušenja su obaranja delova čitavog objekta, kakve su, na primer, nelegalne dogradnje ili nadgradnje, međuspratne ploče, građevinski elementi, krovni delovi, dimnjaci i slično. Od vrste rušenja zavisi kako se treba pozabaviti čitavim procesom i koje izvođače i stručnjake treba angažovati. Najvažnija stvar u rušenju delova zgrade je bezbednost, jer su to mahom opasni poslovi, sa velikim teretima i mašinama.

1.3. Kada se rušenje isplati?

Kod ovakvih stvari, uvek prvo pitanje treba da bude šta se time dobija. Pošto je ovo velika intervencija, potrebno je pažljivo odmeriti prednosti i mane takve odluke, budući da je nepovratna. Glavni razlog za rušenje u najvećem broju slučajeva je nebezbednost - kada je objekt konstrukcijski nestabilan i neprihvatljiv za dalji siguran boravak - ponekad zbog nesreće (požara, eksplozije, prirodnih nepogoda ili sličnog), premda se najčešće dešava da je zgrada zapuštena i dugo nekorišćena te da je sasvim izgubila originalni oblik i funkciju. Rušenje se isplati onda kada se njime omogućava nastanak nečeg novog što će podići kvalitet življenja na određenoj lokaciji. Ako je, recimo, plafon prenizak, isplati se porušiti ga i podići (ako to tlocrt dozvoljava). Ako ste kupili parcelu na kojoj je kuća u veoma lošem stanju te bi renoviranje i obnova ispali komplikovaniji i skuplji, isplati se srušiti je i sagraditi nešto bolje. Svakako da je odlična investicija i napraviti proboj nekog zida u kući gde bi takva intervencija znatno doprinela boljem povezivanju prostora i većoj funkcionalnosti.

1.4. Zamenska gradnja

Često se vlasnici zemljišta odlučuju da sruše postojeći kako bi na njegovom mestu izgradili nov objekt. Razlog za to je najčešće činjenica da stari objekt ne ispunjava očekivanja ni zahteve ili da na parceli žele da podignu nešto sasvim drugo.

2. Dokumentacija za rušenje

Novi Zakon o gradnji iz 2018. godine nalaže da dozvolu za rušenje možete dobiti na dva načina: ili kao dozvolu/rešenje za uklanjanje objekta ili u sklopu dozvole za izgradnju, pri čemu se rušenje objekta smatra delom pripremnih radnji za novogradnju i mora biti planirano i uvršteno u projektnu dokumentaciju. U oba slučaja počinje se prijavom građevinskih radova, osiguranjem gradilišta (mora se osigurati neometan i zaštićen pristup postojećem objektu) te privremena saobraćajna signalizacija, po potrebi.

Za rušenje ili uklanjanje većih ili manjih, privremenih ili montažnih objekata, dozvolu ili rešenje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove. Dozvola ili rešenje se izdaju na zahtev vlasnika, zainteresovanog lica ili organa inspekcije, kada se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena stabilnost ili funkcionalnost te objekt predstavlja opasnost po život i zdravlje ljudi, susedne objekte ili bezbednost saobraćaja.

Dozvola za rušenje ili uklanjanje objekta izdaje se prema dokumentaciji koja je podneta uz zahtev, a mora da sadrži: dokaz o svojini, a kada su veći objekti u pitanju, prilažu se i uverenja o lokacijskim i projektnim uslovima, projekat rušenja s tehničkom kontrolom i odobrenja koja se tiču zaštite postojeće komunalne i druge infrastrukture, kulturnih dobara, životne sredine i sličnih, ukoliko takve okolnosti postoje.   

Rešenje o odobrenju za izvođenje radova lokalni organ samouprave izdaje kada su u pitanju manji montažni objekti, kakvi su objekti montažno-demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.

U svakom slučaju, da vas podsetimo da po ovom Zakonu građevinska dozvola bilo za gradnju bilo za rušenje nije potrebna samo kada se radi o nezahtevnim objektima, shodno klasifikaciji, kakvi su: senice čija je osnova do 15 m2, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m2 i dubine do 1 m, nastrešnice čija je osnova do 10 m2, dečja igrališta, dvorišni kamini do 1,2 m2 širine i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m i solarni kolektori te slično, pod uslovom da ne remete izgled ni funkciju postojećih i susednih objekata niti pešačkih staza.

Uopšteno govoreći, preporučujemo da se uvek dobro raspitate o važećim propisima ili u svojoj opštini ili u nadležnoj inspekciji da biste izbegli neprijatnosti.

3. Plan rušenja objekta

3.1. Šta je plan rušenja?

Plan rušenja je deo projekta za dobijanje građevinske dozvole, za uklanjanje određenog objekta. Plan rušenja sastoji se od naslovne stranice koja sadrži sve opšte podatke o objektu i svim učesnicima, izjavu odgovornog projektanta, tehnički izveštaj i nacrte objekta.

3.2. Naslovna strana

Naslovna strana je zapravo omot celog dokumenta u kome mora da se nađu opšti podaci, kao što su tip i broj projekta, vrsta izgradnje, ko je investitor, tačna lokacija i projektant ili menadžer projekta, koji je obično ista osoba. Vrsta izgradnje se tretira kao rekonstrukcija, dogradnja, uklanjanje ili energetska sanacija objekta. Odmah nakon ovih podataka slede listovi, odnosno, pojedinačni dokumenti sa ostalim detaljnijim informacijama, kakve su izjava odgovornog projektanta koji je uradio plan. Njome projektant garantuje i obavezuje se da će intervencija uklanjanja, odnosno, rušenje objekta biti u skladu sa zakonskim zahtevima i uslovima te da je pribavio sve potrebne saglasnosti i studije.

3.3. Projektni zadatak

Projektni zadatak obuhvata osnovne podatke o objektu, opis postojećeg stanja, tok rušenja, opis neophodnih pripremnih radova, opis rušenja, opis i poštovanje tehnike bezbednosti onda kada se pojedini delovi uklanjaju na različite načine, opis i poštovanje tehnika bezbednosti u slučaju ručnog rušenja, metode sprečavanja nastanka prevelikih količina prašine i drugih opasnosti, planirani rok rušenja i popis građevinskog otpada tokom radova.

3.4. Popis količine planiranog građevinskog otpada

Radovi na rušenju zahtevaju popis otpadnog materijala koji nastaje tokom procesa. Ovo se zove popis količine otpada prema vrsti. Pored vrste materijala, u tabeli inventara je prikazana i količina šuta nastalog tokom izvođenja radova. Sakupljanje i odlaganje otpada mora se vršiti u skladu sa elaboratom o pravilnom upravljanju otpadom.

3.5. Nacrt rušenja objekta

Glavni cilj celog poduhvata je bezbedno rušenje celog objekta ili nekog njegovog dela. U tom smislu, planovi i nacrti rušenja su neizostavni deo pripreme. Samo na osnovu ovih planova može se uopšte početi i izvršiti uklanjanje. Planovi, odnosno, nacrti, obično obuhvataju tlocrt prizemlja, potkrovlja, krova kao i sve i karakteristične poprečne preseke. Svi crteži su, naravno, napravljeni u odgovarajućoj razmeri, tako da se iz njih mogu videti i izvući svi potrebni podaci. Razmera može biti 1:500, crteži tlocrta i preseka 1:100, a pojedini snimljeni detalji u razmeri 1:50 ili 1:20. Glavnim planom mora biti obuhvaćena cela situacija na parceli, na kome su svi elementi i delovi objekta koji se ruše jasno označeni bojama (na primer, crvenom). Plan mora biti precizan i detaljan kako bi izvođač mogao sa sigurnošću da zna koje elemente treba rušiti, a koje ne. Plan takođe mora predvideti i objasniti alternativna rešenja, u slučaju da su predviđena za izvođenje i koja dovode do uklanjanja svega zadatog.

3.6. Uklanjanje materijala

Već na samom gradilištu, ukoliko je to zbog raspoloživog prostora izvodljivo, treba obezbediti mesto za privremeno odlaganje otpadnog materijala. Ako se materijal može reciklirati, može se i prodati i preraditi u novu sirovinu. Ako to nije moguće, odvozi se na za to predviđenu deponiju, gde se propisno odlaže. U nekim slučajevima, otpadni materijal se može reciklirati i na samom mestu rušenja i koristiti za nasipanje terena ili kao oslonac za međuetažne ploče tokom procesa rušenja, ali ovo je više izuzetak nego pravilo, pošto su elementi koji se ruše obično u toliko lošem stanju da se ne bi mogli iskoristiti ponovo bez dodatne prepravke ili reciklaže.

3.7. Zaštita tokom procesa rušenja

Rušenje je potencijalno opasan građevinski posao koja zahteva mnogo mera opreza i predostrožnosti. Zaštita je obezbeđena opisom procesa rušenja i odgovarajućom opremom koja će se koristiti za svaku fazu radova. Pri tome je veoma važno da gradilište bude uređeno u skladu sa zahtevima bezbednosti na gradilištima, koji nalažu određene sigurnosne mere za radove koji su u toku. Pošto se radi o rušenju objekta, mora da se osigura i bezbednost okolnih objekata, a ne samo ljudi. Ovo je tim važnije ako se radovi izvode u neposrednoj blizini okolnih građevina, odnosno, urbanom okruženju. To je jedan od razloga zašto je neophodno angažovati stručnjake koji imaju veliko iskustvo s ovakvim tipom radova.

3.8. Građevinske mašine i oprema

U tehničkom izveštaju je navedena i građevinska mehanizacija koja će biti korišćena za potrebe rušenja objekta na gradilištu i transportu otpada. Sve mašine, alati i sredstva navedeni u tehničkom izveštaju moraju ispunjavati uslove i biti testirani kako bi se znalo da su bezbedni za upotrebu. Radnici koji njima rukuju moraju imati sertifikate za rad sa predmetnim mašinama.

4. Rušenje nenosećih elemenata

Uklanjanje nenosivih elemenata nije zahtevan građevinski posao i za to nije potrebna građevinska dozvola. Prilikom rušenja nenosivih zidova ne postoji opasnost od toga da njihova razgradnja utiče na statiku i prouzrokuje urušavanje nekog dela. Uklanjanje nenosivih elemenata obuhvata, na primer, rušenje pregradnih zidova, proboje kroz nenosive zidove za vrata ili prozore, rušenje nenosivih stepeništa i slično. U principu, takvo rušenje možete izvesti i sami, ali je potrebno imati na umu da su potrebni specifični alati, posebno ako su elementi zalepljeni na površinu zahvata. Savetujemo da angažujete ekipu koja će moći bezbedno da ukloni ove elemente bez oštećenja ostalih delova kuće, a ujedno se pobrine i za odvoz otpada na deponiju. Pre rušenja obavezno se prvo isključuju struja i voda.

5. Rušenje nosećih elemenata

Rušenje nosivih elemenata je složenije, pošto se uklanjaju delovi koji nose postojeću kuću. Takvo rušenje treba prepustiti profesionalcima, jer se objekt mora pravilno podupreti na ključnim tačkama tokom radova kako bi se sprečilo urušavanje. Dok se porušeni elementi ne zamene novim koji preuzimaju opterećenje kuće, potrebno je osigurati privremenu podršku. Rušenje nosećih elemenata može se vršiti ručno ili mašinski. Koji metod će se primeniti zavisi od materijala elementa konstrukcije koji se ruše. Armirani beton se nikako ne može rušiti ručno, jer je potrebna dijamantska testera, dok se zid od cigle može izbiti i ručno. Rušenje nosećih elemenata se uvek odvija od vrha prema dnu, što znači da se počinje od krova, gde je opterećenje minimalno, pa se postepeno napreduje ka zemlji. Pre rušenja obavezno se prvo isključuju struja i voda.

5.1. Koji su zidovi noseći?

Kada se utvrđuje da li je zid koji treba da se ruši nosivi ili nenosivi (pregradni), prvo se mora utvrditi od kojeg je materijala izgrađen. Najlakši način da se to sazna je skidanje površinskih slojeva, zapravo, zidnih obloga i maltera ili gipsa i vidi šta se ispod njih krije. Ako je zid od gipsanih ili knauf-ploča ili knauf onda je svakako nenosiv, a ako je betonski, sigurno je nosiv. Betonske zidove nećete moći da rušite sami, jer je potrebna dijamantska testera zbog čelične armature iznutra.

Ako je zid od cigle, situacija je nešto drugačija, jer nije tako lako odrediti da li je noseći ili nije. Ovde u principu važi pravilo da su nosivi zidovi oni koji su deblji od 15 cm, a ostali nenosivi. U stambenim blokovima zidovi imaju najmanje jednu petinu visine spratnog plafona, a u blokovima sa više od 4 sprata debljina je najmanje 20 cm. U slučaju rušenja ovakvih elemenata mora se konsultovati i inženjer-statičar, jer nepravilna zamena nosača može dovesti do katastrofalnih posledica rušenja dela objekta.

5.2. Angažovanje statičara

Ukoliko se odlučite za rušenje nosivih elemenata ili je to neophodno po projektu, biće potrebno da angažujete građevinskog inženjera koji će izvršiti proračun opterećenja objekta i obezbediti privremene oslonce. Morate biti svesni činjenice da kada se ukloni neki noseći element, kuća na tom mestu više nema oslonac, što dovodi do disbalansa cele zgrade. Ostali konstruktivni elementi naglo postaju napregnutiji, što može dovesti do urušavanja, ali i teoretski, do urušavanja cele zgrade. Statičar će prvo pregledati objekt, a zatim pregledati planove. Ako nemate planove, moraćete da nađete nekoga ko će ponovo napraviti projekat postojećeg objekta, jer bez toga statičar ne može da izračuna opterećenje kuće. Statičaru je neophodan i popis svih nosivih elemenata sa navedenim debljinama i materijalima. Zanimaće ga kolika je debljina podne ploče i od kog materijala je napravljena, koliko su debeli noseći zidovi i sve drugo. Tek na osnovu svih proračuna, moći će da predloži privremene oslonce koji će se postaviti na mesta rušenja i preuzeti opterećenja koja nose postojeći elementi. Ojačanja se najčešće prave od privremenih potpornih čeličnih stubova i greda, koje se zatim zamenjuju trajnim - čeličnim, betonskim ili drvenim.

Cena izlaska na teren i mišljenja inženjera-statičara za predviđenu promenu u konstrukciji kuće uglavnom se kreće između 120-180 EUR.

6. Rušenje zida

6.1. Početak rušenja objekta

Rušenje zida ili nekog drugog elementa je takozvana invazivna intervencija, kojom će se najverovatnije oštetiti parket ili podna obloga druge vrste koju imate u tim prostorijama, na šta morate biti spremni. Pre svakog rušenja konstruktivnih elemenata prvo se mora dodatno podupreti međuspratna ploča. Ovo se radi uz pomoć podesivih potpornih stubova, koji se koriste i kao oslonci za oplatu pri betoniranju međuspratnih ploča. Potporni stubovi će sprečiti stvaranje bilo kakvih pukotina na ploči. Zatim sledi postepeno rušenje zida u vertikalnim trakama. Ako u tom zidu postoje električne i vodovodne instalacije, moraju se sve isključiti. U istom ili obližnjem prostoru (ili van njega) mora se obezbediti i mesto za privremeno odlaganje i sakupljanje otpadnog materijala.

6.2. Nosači na mestu srušenog zida

Pomenuto je da međuetažna ploča mora biti pravilno poduprta tokom procesa rušenja. Ovo se najčešće radi sa betonskim ili podesivim čeličnim gredama. Najčešće se preporučuje upotreba podesivih čeličnih greda, ali kada to iz nekih razloga nije moguće, može se koristiti i beton.

7. Cena rušenja objekte

Rušenje prosečne kuće građevinskom mehanizacijom te odvoz šuta na otpad može da košta između 40 i 60 EUR/m3. Na to se dodaju troškovi dobijanja građevinske dozvole, projektanta, statičkih proračuna i zaštite gradilišta. Kompletan plan rušenja porodične kuće može da izađe između 1.200 i 3.000 EUR, a samo rušenje košta 4.000-8.500 EUR.

Iako možda izgleda nespojivo sa svim demoliranjem i rušenjem koje treba izvršiti, ali u ovom poslu se može govoriti i o ostvarenju ušteda. Ako se porušeni delovi mogu reciklirati (na primer, drvo, čelik, aluminijum), mogu se prodati ili iskoristiti za nešto drugo. Takođe, uvek savetujemo angažovanje lokalnih preduzeća koja neće mnogo naplatiti putne troškove. Može se desiti i da te firme sarađuju sa drugima koje od njih kupuju stari materijal, pa će naplatiti samo posredovanje u potrazi za kupcem otpadnog materijala.