1. Adaptacija potkrovlja - šta sve treba da znate?

1.1. Proverite adekvatnost potkrovlja

Pre no što se latite uređenja potkrovlja, trebalo bi vrlo detaljno pregledati prostor ispod krovnih kosina i proveriti može li se on preurediti u mesto za stanovanje. U kućama, ispod krovne kosine najčešće je tavan koji se koristi kao ostava, a u zgradama, eventualno kao tehnička prostorija. Tavan u tom slučaju može da se očisti i adaptira, jer je jedinstven prostor veličine celog sprata. Potkrovlja u zgradama su ili neiskorišćena ili su već podeljena na mansarde. Najvažnije karakteristike prostora ispod krova su stoga njegova visina, odgovarajući pristup i dovoljno mesta bez prepreka. Preporučujemo da se o tome posavetujete s arhitektom.

Jednako važni su i građevinski preduslovi koje treba da proveri inženjer-statičar: ima li konstrukcija objekta dovoljnu nosivost i može li podneti težinu novih zidova, poda i prateće opreme. Svakako, ne sme izostati ni pregled krovišta i krova. U tome vam može pomoći krovopolagač. Šta više, možete pozvati na konsultacije i majstore drugih struka, a biće korisno da pripremite za njih neophodne informacije - mere, tlocrte konstrukcije, visinu parapetnog zida i kosinu strehe. Kada znate sve ovo, mnogo ćete se lakše dogovarati i sporazumevati.

1.2. Osigurajte se

Etažni vlasnik je prilikom adaptacije potkrovlja odgovoran za eventualne štete koje mogu nastati u drugim stanovima ili zajedničkim delovima zgrade. U ovakvim situacijama obično savetujemo sklapanje ugovora o osiguranju zbog nastanka štete trećim licima, jer će osiguravajuće društvo onda nadoknaditi ugovoreno pokriće. U suprotnom, sva eventualna oštećenja biste morali da platite sami. Isto tako, budući da ne možete osigurati samog sebe od nastanka šteta koje sami prouzrokujete, predlažemo da angažujete samo one majstore ili preduzeća koje imaju sopstveno osiguranje. Imajte na umu da to pokriće treba da obuhvata postojeći objekat, opremu kao i najbližu okolinu u krugu od 5 metara.

1.3. Izrada planova

Za adaptaciju potkrovlja najčešće nije potrebna građevinska dozvola, osim u posebnim slučajevima. Takav poseban slučaj zapravo je potreba da se iz nekog razloga poseže u noseću konstrukciju objekta ili krova, ako se menja kosina strehe ili podiže parapet ili na bilo koji način menja spoljni izgled objekta. Dakle, ako je nešto od nabrojanog u pitanju, onda biste morali da sačekate građevinsku dozvolu za dozidavanje ili rekonstrukciju. Pri tom, dokumentaciju bi morao da pripremi licencirani arhitekta. Čak i u situacijama kada građevinska dozvola nije neophodna, savetujemo da se obavezno konsultujete s arhitektom ili projektantom i napravite plan s nacrtima prostorija, svih instalacija, opreme i drugih neophodnih detalja. Ovakvim pažljivim planiranjem ostvarićete dodatne benefite: pre svega imaćete pred sobom jasnu i preciznu sliku svog budućeg doma, svaki delić prostora biće svrsishodno iskorišćen, imaćete u rukama precizan popis potrebnih radova i količina materijala, pa ćete, samim tim i lakše pregovarati s izvođačima radova i pružaocima usluga.

1.4. Obnova krovišta i krovnog pokrivača

Ako je krov dotrajao ili je stariji od 30 godina, najbolje će biti da se pozabavite njime pre nego što pređete na uređenje potkrovlja. Zamenite krovni pokrivač, sredite oluke i limene opšive. Ukoliko to ne učinite, vrlo se lako može desiti da krov procuri i da nastanu oštećenja na krovnoj ili nosećoj konstrukciji koja će se potom teže i skuplje sanirati.        

2. Zašto treba angažovati stručnjake?

Kada se preuređenje tavana, potkrovlja ili mansarde u stambeni prostor dobro isplanira i uradi kako treba, boravak i život u njemu će biti prijatni i ugodni. Danas na tržištu postoje mnoge vrste savremenih građevinskih materijala, od izolatora do ploča za suvu gradnju i svakovrsnih krovnih prozora, tako da je kvalitetna izgradnja ne samo moguća već i sasvim izvodljiva i prava je šteta da se takva prilika ne iskoristi. Svakako, veliku ulogu igra i kvalitet samog rada, odnosno, ugradnje izabranih materijala. Stručno i precizno izvođenje svih građevinskih i zanatskih radova je presudno za pretvaranje krovnog prostora u prijatno boravište. U suprotnom, troškovi sanacije loše urađenih poslova mogu biti izuzetno visoki.

3. Obim adaptacije potkrovlja

3.1. Površne prepravke u potkrovlju

U već napravljenom potkrovlju ili mansardi, ako nisu neophodne izmene tlocrta, manje prepravke mogu rezultirati velikim učinkom u funkcionalnom i estetskom smislu. Recimo, u kupatilu se može zameniti pult s umivaonikom ili umesto kade postaviti tuš-kabina. Zidne i podne pločice se mogu osvežiti ili zameniti. Veliku promenu same atmosfere doma može doneti krečenje ili zamena komada pokućstva ili nameštaja. Stolarija može da se prefarba. Jednom rečju, to je čitav niz sitnijih poslova koje možete uraditi sami, a doneće vidan boljitak.

3.2. Delimična adaptacija potkrovlja

Ukoliko su u potkrovlju ili na mansardi već postavljene kvalitetne instalacije (struja, voda, kanalizacija, grejanje, hlađenje), a odlučili ste se za preraspodelu prostora, onda će unekoliko morati da se menja i tlocrt, a samim tim i tehnička oprema. Savetujemo da se u tom slučaju obavezno konsultujete s arhitektom. Ipak, ukoliko tačno znate šta hoćete, dovoljno će biti da se dogovorite s izvođačima radova.

3.3. Kompletno renoviranje potkrovlja

Ako je prostor ispod krovne strehe još uvek prazan, neiskorišćen ili je na tavanu samo ostava, ili je sve sasvim dotrajalo, najbolje će biti da se prihvatite kompletnog renoviranja. Prostor se prvo mora sasvim isprazniti i očistiti. Ako već živite tu, trebalo bi da se za izvesno vreme odselite. Preporučujemo da ništa ne počinjete bez dobrog i detaljnog plana koji će za vas uraditi arhitekta.

4. Proces komletne adaptacije potkrovlja

4.1. Poslovi rušenja u potkrovlju

Svako renoviranje obično počinje poslovima rušenja i čišćenja. Ako se ruše pregradni (nenoseći) zidovi, za to nije potrebna građevinska dozvola. Međutim, ako je u pitanju delimično ili potpuno rušenje nosećih zidova te bilo kakvo posezanje u noseću konstrukciju krova ili zgrade, građevinska dozvola je neophodna kao i statički proračun. Zidovi se uvek, iz sigurnosnih razloga, ruše odozgo nadole i to postepeno. U nosećim ili pregradnim zidovima mogu da se naprave i otvori za vrata ili prozore. Takvi radovi se rade dijamatskim sečenjem. Napravljeni otvori se moraju osigurati od urušavanja; ako su manjih dimenzija to se obično čini ozidavanjem ciglom ili postavljanjem metalnog okvira. Te poslove mogu da obave zidari, ali svakako savetujemo i konsultacije s inženjerom-statičarem.

4.2. Pravljenje krovne kućice

Ako pravljenje krovne kućice (manje) ne zahteva posezanje u noseću konstrukciju niti krovište niti se njome menja spoljni izgled zgrade, građevinska dozvola neće biti potrebna. Krovna kućica suštinski povećava iskoristiv prostor potkrovlja, koliko omogućava i prodor svetlosti i toplote, a prozori ostaju zaštićeni od vremenskih uticaja. Međutim, ako se radi o krovnoj kućici ili badži većih dimenzija te većim građevinskim radovima, građevinska dozvola je neophodna.

4.3. Postavljanje krovnih prozora

Krovni prozori se obično ugrađuju na visinu 90-110 cm od poda. Širina prozora zavisi od razmaka između krovnih nosećih greda koje su obično na 70-100 cm. Ponuda na tržištu je zaista velika te možete birati materijal, boju, veličinu ili oblik te razne kombinacije; prozori su kao i obični, od aluminijuma, drveta i PVC, a razlikuju se i po načinima otvaranja. Najčešća vrsta krovnih prozora su oni kojima su šarke na sredini te se okreću oko svoje ose. Ima i onih s otvaranjem na gornjoj ili donjoj strani. Zahvaljujući novim tehnologijama proizvodnje, sada ima prozora koji omogućavaju provetravanje i kada su zatvoreni, a ima ih i različite termoprovodljivosti - od običnih do onih proizvedenih po standardima za pasivne kuće. Da biste sprečili pregrevanje prostora, uvek je preporučljivo dopuniti prozore nekom vrstom senila, bilo spoljnih bilo unutrašnjih. Da bi prozori bili funkcionalni i efikasni u svakom smislu, neophodno je da budu kvalitetni, ali i stručno ugrađeni.

4.4. Izolacija krova

Jedan od najvažnijih koraka u toku renoviranja krovnog prostora svakako je izolacija. U najvećem broju slučajeva, krov je napravljen od elemenata koji leže na krovnoj potkonstrukciji (primarno i sekundarno krovište). Uzmimo za primer da je nagib strehe 20%; u tom je slučaju neophodno sekundarno krovište koje će unutrašnjost štititi od vlage i prokišnjavanja, mada se njegova izrada uvek preporučuje. Toplotna izolacija se postavlja između greda i ispod njih. Ukupna debljina termoizolacije treba da je 25 do 30 cm. Za izolaciju se najviše koristi kamena vuna jer je ekonomična, štiti od požara i vrlo se lako postavlja, a zatvara sve otvore. Noviji načini izolacije krova su uduvavanje celuloznih i drugih vlaknastih materijala čime se dobija potpuna nepropusnost krovne konstrukcije.

4.5. Vodovodne instalacije u potkrovlju

Ako su dovodne i odvodne cevi starije od 30 godina, smatraju se dotrajalim i treba ih kompletno zameniti. Ako, pak, na potkrovlju ili mansardi, još nije bilo vodovodnih ni kanalizacionih instalacija, svakako se moraju napraviti. U takvoj situaciji pametno je uraditi plan i nacrt razvođenja instalacija, ali tako da vodovi što vernije prate linije s donjeg sprata. Ovo je potrebno stoga što je najbolje da su priključci što kraći i da ih je što više vertikalnih.

4.6. Grejanje u potkrovlju

U potkrovlju ili na mansardi najpraktičnije je radijatorsko grejanje jer se vodovi lako nastavljaju na postojeći toplovod ili plinsku etažnu peć, toplotnu pumpu, kotao ili bilo koji drugi vid centralnog grejanja. Glavni razlog za to je opterećenje podne ploče - nikad nije pametno opterećivati konstrukciju više nego što je neophodno, što bi se desilo u slučaju ugradnje mokrog estriha, na primer. Radijatorsko grejanje se postavlja brzo i relativno je jeftinije. Slabosti ovog sistema su njegova manja efikasnost i, eventualno, estetika. Podno grejanje je, recimo, nevidljivo, ali i efikasnije jer mu je energetska iskoristivost veća te se može uštedeti između 5 i 10%. Podno grejanje znači i prijatniju atmosferu, pošto nema kruženja vazduha i ne stvara se prašina, a vazduh se manje isušuje. Međutim, danas postoje i ploče za suvi estrih koje su posebno namenjene podnom grejanju. Ukupna debljina im je 2 cm te je time i opterećenje noseće ploče manje.

4.7. Elektroinstalacije u potkrovlju

Preporučujemo da ugradnju elektroinstalacija prepustite profesionalcima koji će se postarati za nabavku kvalitetnog materijala i isti takav rad. Da bi sve elektroinstalacije bile ugrađene kako treba i mogle da se bezbedno koriste, od nemerljive važnosti je plan koji treba da napravi inženjer; taj plan uključuje osim razvoda struje i telekomunikacije, alarmni i nadzorni sistem, interfon i telefon, daljinsko upravljanje sistemima pametne kuće i sve drugo što ste poželeli.

4.8. Pregradni zidovi i plafoni od kartonskih ploča

Suva gradnja počinje onda kada se završi gruba faza postavljanja svih instalacija (svi vodovi i oprema koji će biti ispod maltera). Tu osim elektroinstalacija prolaze vodovod, kanalizacija, ventilacija, mašinske instalacije, telekomunikacije i sve ostalo. Plafon i pregradni zidovi potkrovlja se obično oblažu gipsano-kartonskim pločama. U njih se uglavnom ugrađuje i zvučna izolacija. Tamo gde je mokri čvor, postavljaju se posebne gipsano-kartonske ploče otporne na vlagu. Poslovi oko suve gradnje su za obučenog i iskusnog majstora sasvim jednostavni, čisti i brzo se završavaju. Gipsano-kartonske ploče se samo šrafe u postavljene okvire, odnosno, aluminijumsku potkonstrukciju. Ono što je vrlo važno za ovakvu gradnju je nepropusnost spojeva ploča koja se postiže specijalnim trakama za bandažiranje. Naposletku, ploče se dva puta malterišu kako ne bi mogle da ispucaju.

4.9. Suvi estrih u potkrovlju

Uobičajeno je da se pregradni zidovi u potkrovljima rade od suvog, a ne mokrog estriha, na prvom mestu zbog njegove težine, a osim toga i zbog brzine rada i odličnih izolacionih svojstava. Neretko se suva gradnja baš zbog ovog koristi i u novogradnji. Suvi estrih se pravi od fabričkih poluproizvoda, gipsano-kartonskih ploča, iverice ili OSB ploča, koje se naknadno dorađuju. Ploče se postavljaju unakrsno, uvek u dva sloja. Estrih se postavlja na ravnu podlogu koja je već nasuta nekim izolacionim materijalom: perlitom, bituperlitom, silikperlom ili nivoperlom. Umesto ovih kompozita može se postaviti i kamena vuna. Izolacioni materijal se postavlja direktno na konstrukciju koja može biti drvena ili betonska. Suva gradnja se odlikuje brojnim prednostima, ali joj je najveća slabost to što nije sasvim vodootporna te se kupatilo ili kuhinja moraju naknadno zaštititi od vlage i učiniti nepropusnim.

4.10. Malterisanje potkrovlja

Kada se završi faza grubih radova i razvođenja instalacija, kada su postavljene obloge, zidovi bandažirani i zagitovani, počinje malterisanje. Danas se malteri uglavnom prave od gipsa i cementa koji su brzovezujući i ekonomični. Druga mogućnost je krečno-cementni malter. Obe vrste maltera se lako prave bilo ručno bilo mašinski. Kada je u pitanju manja kvadratura i teži pristup, bira se ručni rad, a potkrovlja i mansarde obično jesu takvi. Ručno pravljen malter je skuplji. Postoje prirodni malteri kao što su glineni ili od ilovače koji odlično nivelišu vlažnost u prostoru. Što su malteri osetljiviji njihova je izrada skuplja.

4.11. Postavljanje keramike u potkrovlju

Kada se estrih osuši i zidovi omalterišu i zaglade, sledi lepljenje zidnih i podnih keramičkih pločica. Cena ovakvog rada zavisi od više faktora među kojima su kvalitet podloge, veličina i način postavljanja pločica. Lepljenje mozaika je skuplje od klasičnih pločica dok je postavljanje ploča velikog formata bez fugni najskuplje.

4.12. Molerski radovi u potkrovlju

Kada se grubo i fino malterisanje završi, neophodno je da se površine izbruse te, eventualne pukotine, zatvore. Podloga za krečenje mora biti sasvim ravna, čista i glatka. Boju moler nanosi u više slojeva: prvo ide osnovna, a onda dve ruke pokrivne boje. Shodno našem iskustvu uvek savetujemo da se poslednja ruka krečenja ostavi za poslednji dan radova, pre samog unošenja nameštaja, kada su svi finalni radovi završeni. Razlog leži u tome što može da se desi, ma koliko svi majstori bili pažljivi, da se neki zid umaže ili isprska, pa se taj deo mora popraviti.

4.13. Fina montaža u potkrovlju

Neposredno pre polaganja završnih podnih obloga trebalo bi da se završe svi poslovi fine montaže poput postavljanja utičnica i prekidača, rasvete, sanitarija, kuhinjskih baterija i opreme, klima-uređaja i svega sličnog.

4.14. Postavljanje podnih obloga u potkrovlju

Postavljanje parketa i drugih vrsta podnih obloga treba da dođe na red onda kada su svi drugi građevinski i zanatski radovi završeni, uključujući i finu montažu. Ako je rađen mokri estrih, mora se sačekati da se sasvim osuši i količina vlage spadne na nivo primeren postavljanju podnih obloga. Savetujemo da isporuku i ugradnju poverite istom izvođaču.