1. Peskiranje – šta sve treba da znate?

Peskiranje je savremena tehnika, odnosno, proces mehaničke obrade kojim se s površine metala u kontrolisanom okruženju i posebnim materijama, uklanjaju nečistoće ili boja, pre novog farbanja. Proces se obavlja pomoću peska ili drugih abrazivnih sredstava koja se pod jakim pritiskom i velikom brzinom nanose na površinu koja se obrađuje.

Peskiranje očvršćuje metalnu površinu i obnavlja je vrlo efikasnim čišćenjem nečistoća, rđe, starih premaza, a samim tim i priprema za dalju obradu ili premazivanje novim zaštitnim sredstvima, bojom ili prahom. Razlikujemo peskiranje pod pritiskom, turbinsko, injektiranje i vlažno peskiranje vodom, ledom i sodom. U svakom slučaju, ako vam zatreba, obratite se profesionalcima i prepustite im sve, jer oni tačno znaju šta je i kako potrebno te kako može da se obavi na najbezbedniji način.

1.1. Čemu služi peskarenje?

Čišćenje i obnavljanje površina

Svi materijali sakupljaju nečistoće, a one ponekad mogu biti toliko tvrdokorne da se običnim čišćenjem ne mogu odstraniti. Bilo da su u pitanju manje ili veće površine, nečistoća ih čini manje efikasnim i pospešuje njihovo propadanje, a onda postaje upitna i estetika.

Priprema za dalju obradu

Peskiranje se koristi pri obradi poluproizvoda u procesu proizvodnje; na primer, njime se automobilske felne pripremaju za farbanje, ali i svi drugi metalni delovi koji se moraju očistiti pre dalje obrade.

Otvrdnjavanje površina

Postoji posebna tehnika obrade nazvana „shot peening“ kojom se otvrdnjavaju različite površine tako što im se menja mikrostruktura. Nakon toga površina postaje otpornija i tvrđa.  

1.2. Koji materijali mogu da se peskiraju?

Peskiranje je postupak kojim se u potpunosti odstranjuju nečistoće i površinski slojevi različitog porekla na različitim površinama. Nabrojaćemo i objasniti neke od njih.

Peskiranje betona

Beton koji je godinama izložen raznim spoljnim uticajima se prlja, po njemu se pišu grafiti; onaj u enterijeru se boji ili obrađuje i tako dalje. Želite li da ponovo zablista u svom prvobitnom sjaju, peskiranje je najbolji izbor.

Peskiranje metala

Vremenom boja različitih metalnih površina može da nabubri, ispuca, oljušti se ili izbledi. Peskiranjem se sve te promene najlakše odstranjuju tako da se dođe do zdrave površine pre nego što se ona ponovo zaštiti ili oboji.

Peskiranje drveta

Kao i s metala, i s drvenih površina, boja se s protokom vremena ljušti. Osim toga, drvo zbog oksidacije i svetlosti menja nijanse, skuplja prašinu i druge nečistoće i upija ih tako da mu one ulaze u strukturu. Peskiranje je primaran način čišćenja drveta pre dalje obrade i ono pomaže da se građa očuva što duže.

Peskiranje opeke

Čišćenje peskiranjem čini da opeka izgleda kao nova.

1.3. Prednosti i slabosti peskiranja

Glavne prednosti su:

Pored čišćenja površina, peskiranje služi i za skidanje farbe. To je vrlo korisno u slučajevima kada ne želite ponovno farbanje, već samo premazivanje zaštitnim sredstvima kako bi površina očuvala svoj prirodni izgled. Isto važi i za profilisanje metala.

Glavne slabosti su:

Materijal koji se peskira, kasnije se lakše oštećuje. Pri peskiranju se koriste vrlo abrazivna sredstva koja generišu statički elektricitet i toplotu. Osim toga, ako se ceo proces ne odvija pod punom pažnjom i zaštitom, može doći do požara.

2. Izbor majstora prema opremi

Budući da je peskiranje uskostručan i visokorizičan posao, njime uvek treba da se bave profesionalci koji su dobro obučeni i imaju odgovarajuću opremu. Različiti majstori nude različite vrste usluga, najviše prema opremi kojom raspolažu.

2.1. Prenosna oprema

Mobilne aparate za suvo peskiranje obično pokreće dizel kompresor. Vazdušni kompresor ubacuje sabijen vazduh u jedan ili više „pištolja“. Deo uređaja je posuda pod pritiskom u kojoj je abrazivni materijal, koji određuje jačinu peskiranja. Potpuno opremljeni sistemi često su postavljeni na auto-prikolice ili su kompaktni uređaji na točkovima čime se obezbeđuje još bolja mobilnost i dostupnost. Ima i još manjih uređaja koje se nose na leđima i time postaju još praktičniji.

2.2. Komora

Komora za peskiranje je, zapravo, zatvoreni sistem koji omogućava da se abraziv istovremeno koristi i reciklira. Obično se sastoji iz četiri dela: komore, sistema za peskiranje, sistema za reciklažu abrazivnog materijala i sistema za skupljanje prašine. Majstor stoji izvan komore a samo su mu ruke u rukavicama unutar komore. Komora ima okno kroz koje on gleda dok upravlja pištoljem na nožni pogon. Postoje, naravno, i automatizovane komore koje se koriste za obradu velikog broija ili velikih količina komponenti i često imaju mnogo mlaznica za uduvavanje materijala.

2.3. Kabina

Kabina se razlikuje od komore osim po veličini i po tome što se majstor nalazi u njoj dok radi. Postoji više različitih tipova kabina. Neke su toliko velike da u njih staju cele letelice, građevinske mašine, vozila i slično. Svima je zajedničko to što su hermetički zatvoren prostor kako abrazivna sredstva ne bi mogla da prodru u njih. Unutar samih kabina se koristi mobilna oprema za peskiranje, dok su vazdušna posuda s abrazivom i sistem za usisavanje prašine ugrađeni, tako da se vazduh filtrira. Ovakve induistrijske kabine uglavnom imaju i automatski sistem reciklaže materijala.

3. Različiti načini peskiranja

3.1. Klasično peskiranje

Peskiranje je abrazivni proces glačanja, oblikovanja i čišćenja tvrdih površina; naziva se „abrazivnim“ zato što se kao sredstva koriste takođe tvrdi materijali i to pod velikim pritiskom i brzinom, pa se relativno lakše i brže dobijaju željeni rezultati. Ovaj proces bi se mogao uporediti sa ručnim šmirglanjem brusnim papirom; naravno, osim što zahteva manji i kraći fizički napor, i obrađena površina je mnogo finija i ujednačenija. Osim toga, komprimovani vazduh kojim se abraziv uduvava može da dopre i do inače sasvim nepristupačnih mesta. Peskiranje je proces koji postoji i u prirodi, a uglavnom ga poznajemo kao eroziju nastalu delovanjem prirodnih sila, najviše vetra. Primenjen u industriji, on je svakako brži, jači i sasvim kontrolisan. Osnovni deo opreme za peskiranje je komora u kojoj se mešaju pesak i vazduh; iz nje, smeša putuje kroz ručnu mlaznicu koja je usmerena na površinu koja se obrađuje. Mlaznice mogu biti od različitih materijala, u različitim veličinama i oblicima. 

3.2. Mokro peskiranje abrazivima

Ovaj proces je potpuno isti kao i suvo peskiranje koje se izvodi u komorama i kabinama, automatizovanim industrijskim mašinama i prenosnom opremom. Prednost mokrog peskiranja je mogućnost korišćenja mnogo više materijala kao abraziva (od vrlo finih do sasvim grubih), a čija gustina takođe može biti sasvim različita (od plastike do čelika). Pri tom, za odmašćivanje se može koristiti topla voda sa sredstvima za pranje, a tokom procesa se stvara i manje prašine. Sve ovo čini sigurnijom upotrebu silikatnih materijala za čišćenje ili uklanjanje opasnih materija poput azbesta, radioaktivnih i toksičnih supstanci. Obrada je nešto sporija nego pri suvom peskiranju, ali se dobija čistija površina.

3.3. Peskiranje kuglicama

Ovo je proces odstranjivanja nečistoća pomoću uduvavanja sićušnih staklenih ili keramičkih kuglica pod visokim pritiskom, a da se pri tom površina ne ošteti. Koristi se za čišćenje naslaga kamenca s pločica i iz fugni u bazenu, recimo, ali i sa drugih površina kao što je skidanje buđi i gljivica. Na ovaj način se skida farba s delova automobila, ali i svih materijala male gustine i tvrdoće koje bi oštre čestice vrlo lako oštetile.

3.4. Turbinsko peskiranje

Pri peskiranju u turbini, odnosno, komori, centrifuga nagoni abraziv na predmet koji se obrađuje. Ovo je vrlo efikasan proces, jer se abrazivi, a to su najčešće pesak i nerđajući čelik) mogu reciklirati i više puta koristiti. Najčešće se koristi kada s materijala treba da se skinu plastični i gumeni slojevi.

3.5. Vodeno peskiranje

Ovaj način peskiranja razlikuje se od drugih po tome što se umesto abraziva koristi voda. Mlazom pod pritiskom se najčešće skida stara farba ili čiste hemikalije, ali tako da se površina koja se obrađuje ne ošteti. Ova je metoda idealna za čišćenje spoljnih i unutrašnjih površina, pošto majstor može jakim mlazom očistiti inače teško dostupna mesta. Druga prednost ovog tipa peskiranja je ponovna upotreba vode, čime se smanjuje količina otpada i čuva okolina.

3.6. Mikroabrazivno peskiranje

Ovo je vrsta suvog peskiranja, za koje se koriste vrlo male mlaznice, obično prečnika 0,25 mm do 1,5 mm i za vrlo male površine ili njihove delove (od 1 mm2 do tek neki centimetar kvadratni). Fin mrvljeni abraziv je toliko tanak da se njime može pisati po staklu i toliko osetljiv da njime može da se crta po ljusci jajeta. Veličina abrazivnih čestica se kreće od 10 do 150 mikrometara. Međutim, za ovakvu obradu je potreban vrlo visok pritisak.

3.7. Automatsko peskiranje

Ovo je, zapravo, automatizovan proces. Automatsko peskiranje je vrlo često deo većeg, sasvim automatizovanog procesa obrade koji najčešće uključuje prethodnu pripremu i naknadno farbanje.

3.8. Peskiranje suvim ledom

Za ovaj tip peskiranja potrebni su vazduh ili suvi led. Površinske nečistoće se uklanjaju delićima tečnog ugljen-dioksida koji se izbacuju pod velikim pritiskom i velikom brzinom, u posebnoj mašini pod kontrolisanim uslovima. Usled smrzavanja materijal se skuplja i tako raskida adhezivne veze. Suv led je relativno mekan materijal i zato manje oštećuje površinu koja se obrađuje od običnog peskiranja.

3.9. Vakuumsko peskiranje

Ovo je metoda kojom se stvara najmanje prašine. Uređaj za peskiranje izbacuje suvo abrazivno sredstvo i istovremeno usisava ono što je upotrebljeno zajedno s vazduhom. Na taj se način koristi najmanje abrazivnih sredstava, zato što se abraziv sam razdvaja od prašine i slobodnih čestica i ponovo može da se koristi.

4. Proces peskiranja

4.1. Priprema peskiranja

Najpre je neophodno da se, prema veličini i vrsti materijala koji se čisti ili obrađuje, odredi način rada i potrebna oprema (rad u radionici ili na terenu, vrsta „pištolja“, kabina ili komora itd.). Sledeće na redu je priprema mesta za rad. Treba da se ukloni sve ono što se neće peskirati, a ako ne može da se iznese, onda treba da se dobro zaštiti. Time se sprečava nastanak eventualnih oštećenja i neželjenih ishoda. Kada je teren spreman, može da se počne i sa radom.

4.2. Zaštita pri peskiranju

Peskiranje može da predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje i sigurnost majstora, bilo da se obavlja prenosnom opremom ili u kabini, odnosno, komori. Tokom samog procesa rada nastaje mnogo prašine i abrazivnih sredstava. Ima više abrazivnih materijala koji sami po sebi nisu dobri za zdravlje, a ima i baš škodljivih (kvarcni pesak, bakarna i cinkova šljaka, silikati). Peskiranje bilo kojim materijalom predstavlja, takođe, rizik od fizičkih povreda kao što su opekotine, padovi, izloženost prašini, dehidracija i pregrevanje, izloženost eksplozivnoj atmosferi i prekomernoj buci. Zbog svega ovoga, peskiranjem treba da se bave isključivo profesionalci koji znaju i kako da se zaštite.