1. Grejanje na biomasu - šta sve treba da znate?

Biomasa je obnovljiv izvor energije, a nastaje sagorevanjem drveta, rastinja i drugih organskih tvari kao što su stajsko đubrivo ili bio-otpad iz domaćinstava. Tokom sagorevanja oslobađa se ugljen-dioksid, premda u mnogo manjoj količini od one koja nastaje upotrebom fosilnih goriva. Sistemi grejanja na biomasu zapravo su sistemi za koje se koriste pelet, briketi, trinje, strugotina, piljevina i drva; ovim se ogrevom zagrevaju stambene prostorije i sanitarna voda ili pokreću kotlovi za centralno grejanje.

Grejanje mogu da obezbeđuju i peći na ova goriva u pojedinačnim prostorijama koliko i rezervoar za toplu vodu. Kotao u kome sagorevaju cepanice, trinje, pelet ili briketi povezan je sa sistemom daljinskog grejanja i zagrevanja vode. Pećima na biomasu može se uštedeti dosta novca po sezoni, naspram električnog ili grejanja na lož-ulje.

1.1. Prednosti biomase

Cene drvnih prerađevina se poprilično razlikuju iako su, još uvek, uopšteno gledajući, jeftinije od ostalih goriva.

Količina ugljen-dioksida koji se oslobađa sagorevanjem drva jednaka je onoj koju je stablo apsorbovalo tokom godina rasta. Proces je održiv sve dok nove biljke nastavljaju da rastu umesto onih koje se koriste za gorivo.

Emisije ugljenika izazvane kultivacijom, proizvodnjom i transportom goriva su znatne, ali sve dok se gorivo dobija lokalno, one su mnogo manje od emisije fosilnih goriva.

1.2. Izbor sistema grejanja na drvni ogrev

1.2.1. Kotao ili kamin?

Kotlovi mogu da se koriste umesto uobičajenog plinskog bojlera za zagrevanje radijatora i vode u celoj kući. Pojedinačne peći (kamini) koriste se za zagrevanje zasebnih prostorija i obično su samo dopuna nekom drugom sistemu u kome može biti i kotao za toplu vodu.

1.2.2. Trinje, pelet ili drva?

Trinje se koriste za zagrevanje većih stambenih objekata ili grupisanih kuća. Peletom se mnogo jednostavnije barata i loži, a lakše se i kontroliše u poređenju s loženjem drva. Kotlovi na pelet kao i trinje mogu biti i automatski što znači da će se određena količina ogreva ubacivati u ložište svaki put kada se ono isprazni, a to je korisnicima jednostavnije od onih na plin ili lož-ulje. Peći i kotlovi na drva moraju se ručno puniti cepanicama, koje se, ako već nisu, moraju iseći ili ručno, sekirom ili testerom ili motornom testerom, što zahteva poprilično posla i vremena. Za grejanje cele kuće potrebno je mnogo drva i, premda su jeftinija od peleta, neophodni su redovna nabavka i skladištenje.

1.2.3. Imate li mesta za kotao i rezervoar?

Kotlovi na drva i trinje su veći od onih jednake upotrebne snage na plin ili lož-ulje. Veći prostor je neophodan i za čuvanje ogreva, a pri tom mora biti pristupačan za dostavu i za punjenje kotla.

1.2.4. Imate li mesta za dimnjak?  

Za ovakvu vrstu grejanja neophodan je dimnjak, odnosno, dimovodne cevi odgovarajuće propisanim zahtevima. To može biti nova cev od nerđajućeg čelika ili postojeći dimnjak; starim dimnjacima je uglavnom neophodna sanacija kako bi odgovarali svim sigurnosnim i protivpožarnim propisima.

1.2.5. Imate li dozvolu za ugradnju sistema grejanja na biomasu?

U principu, dozvola za grejanje nije neophodna, jer se kod novogradnje ionako prave projekti mašinskih instalacija, a građevinska dozvola je sveobuhvatan dokument. Međutim, kada se radi o prepravkama u starogradnji, tu morate biti obazriviji. Najsigurnije će biti da se prvo raspitate u nadležnom organu samouprave. Svi sistemi grejanja na drva podležu građevinskim i propisima zaštite stanovanja, pa je jednako sigurno i ako se obratite ovlašćenim firmama za ugradnju grejnih sistema na biogorivo; oni propise poznaju upravo zbog svog poslovanja.

1.3. Uštede grejanjem na biomasu

Smanjenje emisije ugljen-dioksida pri zameni kotlova na tvrda goriva kotlom na biogoriva je neupitno, a i finansijski efekti su očigledniji. Ako zamenite stari sistem grejanja na tečni gas novim sistemom grejanja na drvni ogrev, možete uštedeti po sezoni i do 300 EUR, a ukoliko zamenite stari elektrosistem, uštede se penju i do 500 EUR. Međutim, ako ste ugradili neki od novih sistema s kondenzacionim kotlom na plin ili lož-ulje, kotao na biomasu bi vas koštao više.

1.4. Održavanje kotlova i peći na biogoriva

Kotlovi i peći na biomasu moraju se redovno čistiti od pepela. Uopšteno govoreći, pepela ima manje nego pri loženju drugih vrsta goriva, ali se pepeljara svakako mora prazniti. Obično se to radi jednom nedeljno, ali nikada češće od jednom dnevno. Ložište se pre svake upotrebe mora očistiti. Neki modeli kotlova imaju samočišćenje, odnosno, mehanizam koji odstranjuje pepeo iz rešetke i cevi izmenjivača toplote. Ukoliko tog mehanizma nema, kotao se mora privremeno isključiti i čišćenje obaviti ručno. Ako se pepeo redovno ne čisti, nagomilavanjem će se postepeno zagušiti ceo sistem što može dovesti do raznih kvarova, a o efikasnosti sagorevanja da i ne govorimo. Neki modeli kotlova, pak, imaju mehanizam za presovanje pepela čime se umanjuje broj pražnjenja pepeljare.

Kada kotao ima mehanizam samočišćenja, onda su vaše jedine obaveze čišćenje izmenjivača toplote, povremeno čišćenje pepeljare i godišnji pregled celog sistema. Ako imate kotao ili peć na drva, obavezno je redovno čišćenje dimnjaka, odnosno, dimovodnih cevi od naslaga i masnoća koje bi ih mogle zapušiti. Za tu uslugu treba angažovati dimničara najmanje dva puta godišnje i to najbolje pre i posle grejne sezone. Osim što će sve pročistiti, dimničar će utvrditi da u dimnjaku slučajno nema životinja koje su se tokom leta uselile.

2. Cena peleta, briketa, trinja i drva    

Cene energenata su različite i uvek zavise od više činilaca. Kupca uvek mogu da zavedu uopštene formulacije na deklaraciji i razni navodi. U Srbiji od svih ogreva, drvo je i dalje najprodavanije. Slede trinje i pelet. Ponuđači nude drvni ogrev u raznim oblicima, pakovanjima, s popustima ili bez njih te se za ponudu na tržištu zaista može reći da je raznolika i bogata. Nude se razne vrste drveta, dužine sečenja ili veličine komada. Svaka vrsta drveta sadrži neku količinu vode, pa uvek može biti vlažno ili suvo i tu leži odgovor na najvažnije pitanje - kvalitet, jer od njega zavisi energetska iskoristivost ogreva. Trinje se takođe nude u raznim veličinama, odnosno, u zavisnosti od toga u kojoj fazi prerade drvne građe su nastale, a mogu se deliti na zelene i sušene. Povrh ovih karakteristika, važne odlike drvenog peleta i briketa su gustina, mehanička stabilnost i sadržaj pepela.   

2.1. Cena drva

Drva sa 20% vlage, dužine 24-34 cm koštaju oko 50 EUR/m3.

2.2. Cena trinje

Od svih vrsta drvnog ogreva trinje imaju najpovoljniju cenu, iako ona zavisi od količine vlage u njima i veličine komadića. Obično su sitniji i suvlji komadići skuplji, jer otpadaju u podmakloj fazi proizvodnje pri sušenju i mlevenju. Najtraženija je ona veličine oko 3 cm i s 30% vlage. Cena joj se kreće oko 100 EUR po toni.   

2.3. Cena peleta

Peletu je cena oko 200 EUR po toni u zavisnosti od vrste, a može biti pakovan u vreće i džakove od 15 do 50 kg. Predlažemo da se dobro raspitate i o karakteristikama pojedinih vrsta i kvalitetu, odnosno, kaloričnosti, kao i o cenama kod proizvođača i ponuđača na veliko i malo.

2.4. Cena briketa

Briketa ima više vrsta (od uglja, drveta, slame itd.) i cena zavisi od sirovine od koje su presovani. Prodaju se u vrećama i džakovima od po 10, 20 i 25 kg ili na više u rinfuzu (lomljeni). Tako mogu da koštaju oko 270 EUR po toni.

3. Ponuđači peleta, briketa, trinje i drva

Pri biranju ponuđača drvnog ogreva najviše pažnje obratite na kvalitet goriva. Kvalitet je određen evropskim normativima, ali je najvažnije da je drvo suvo. Neki ponuđači u cenu uključuju i isporuku.

4. Kako se pravilno loži peć za najefikasnije sagorevanje?

Drvo sadrži dve različite vrste goriva. Prva je ugljenik ili ugalj. To je čvrsta materija u drvetu koja vidno sagoreva. Druga vrsta su zapaljivi gasovi, koji se ispuštaju dok se drvo zagreva. Kada se komad drveta zapali, započinje zagrevanje zapaljivih gasova i njihovo „oslobađanje“ iz drveta. Nesagoreli gasovi izlaze iz dimnjaka kao vidljiv dim ili stvaraju naslage čađi u njemu te mogu izazvati požar. Ako iz dimnjaka izlaze veće količine dima pri sagorevanju drvnih goriva, vaša peć zagađuje vazduh zapaljivim gasovima. Polovina goriva u drvetu je sam dim. Dakle, peć treba da je konstruisana tako da oba „goriva“ sagorevaju, jer se time postiže maksimalna iskoristivost ogreva. Da bi to bilo moguće, savremene peći na drva imaju više ložišta unutar ložišta. Prvo ili primarno je u sredini ili na dnu peći. Tu sagoreva čvrsti ugljenik. Zona sekundarnog sagorevanja je na vrhu ložišta gde su gasovi. Sagorevanje ugljenika je lako, a nezgodan deo su gasovi. Za ovo su potrebni toplota i kiseonik na vrhu ložišta. Moderne peći zato na vrhu ložišta imaju perforirane cevi.

4.1. Pravilan postupak loženja

Napunite peć drvima i potpalite ih. Neka rešetka za vazduh 20-30 minuta bude sasvim otvorena. Ako su drva suva ili peć još vruća, potpala će trajati kraće nego onda kada su drva vlažna ili peć sasvim hladna. Kada se peć zagreje, rešetku treba sasvim zatvoriti. Kod modernih peći zatvorena rešetka nikad nije sasvim nepropusna, tako da vatra može da gori, inače bi se ugasila čim nestane kiseonika. Po potrebi, možete otškrinuti ozračivač. Već nakon 5-10 minuta trebalo bi da se vide modri jezičci vatre kako plešu povrh vatre -  to je sekundarno sagorevanje. Crveni plamenovi nisu u ovom slučaju ono što želite. Ako sekundarnih plamena nema, trebalo bi da ponovo otvorite rešetku na 5-10 minuta kako bi se sagorevanje poboljšalo. Kada jednom vidite tako razgorelu vatru, ne dirajte ništa više. Ako posle zatreba jača toplota, opet malo otškrinite rešetku. Kada peć dostigne fazu sekundarnog sagorevanja, dotok vazduha ne sme biti veći od ¼ otvora.

Previše vazduha snižava unutrašnju temperaturu i prekida sekundarno sagorevanje. Taj sekundarni ciklus se prekida i ponovo uspostavlja svaki put kada otvorite vratanca ili dodajete drva. Utvrđeno je da „sistem stare škole“ dodavanja nekoliko cepanica u ložište na svakih par sati, nikako ne odgovara modernim pećima. Time se vreme sagorevanja produžava, a gube temperatura i toplota koliko i iskoristivost grejanja.

4.2. Koristite samo suvo drvo

Količina vlage u drvnom ogrevu najviše utiče na to koliko će se toplote dobiti iz određene količine drva. Zbog mokrih drva može se izgubiti i više od 50% potencijalne toplote. Drvima je potrebno 2-3 godine sušenja pre sečenja i cepkanja i to pod uslovom da su dobro složena i pokrivena. Drva nabacana na rastresitu gomilu se ne suše. Pokriva se samo vrh naslaganih drva. Bolje je i da nešto vode procuri sa bočnih strana gomile, nego da nema cirkulacije vazduha. Ne slažite drvo više od 2 ili 3 reda ako je naslonjeno na čvrstu površinu poput zida. Potreban je protok vazduha između redova. Drva za ogrev moraju biti složena i odignuta sa zemlje, pa su stare palete odlično rešenje za to. Mnogi dobavljači ogrevnog drveta nemaju vremena ili mogućnosti da pravilno drže ogrevno drvo 2 godine. Iskreni će vam reći koliko dugo su se drva zaista sušila. Suvoću drveta možete proveriti pomoću merača vlage, koji se prodaje u većini prodavnica kao što su Bauhaus, Obi itd.

Količina vlage u ogrevu za upotrebu u tekućoj sezoni trebalo bi da bude između 15 i 20%. Alternativna mogućnost  je da sami ostavite drva nekoliko godina pre nego što ih upotrebite. U slučaju da imate takve mogućnosti, idealno bi bilo da vršite rotaciju na svake tri godine. Kupite ogrev na proleće ili u leto kao „zeleni“ da biste dobili najbolju cenu i svake godine ga preslažite tako da uvek koristite najstariju gomilu.