1. Šta sve treba da znate o parketu?

Izbor podnih obloga treba da bude načinjen pažljivo i s puno pažnje zato što su podovi najizloženiji i najopterećeniji deo domaćinstva. Parket je od svih podnih obloga jedini koji može da se kvalitetno obnavlja, tako da uvek izgleda kao nov.

Parketi se razlikuju po karakteristikama koje su u velikoj meri određene vrstom drveta od kojeg su sačinjeni.

Tvrdoća - Podovi koji su pod svakodnevnim opterećenjem zahtevaju parket od tvrđih vrsta drveta. Veća brojčana oznaka znači i tvrđi parket - onaj koji bolje trpi oštećenja i jače habanje.

Boja - Boja ima vrlo različitih koliko i nijansi iste vrste drveta. Savetujemo da boju birate po velikom uzorku parketa. Osim toga, u prvim mesecima korišćenja, može doći i do promene nijanse jer drvo oksidira. Ponuđači vam zato ne mogu garantovati da će boja parketa, odnosno, nijansa, biti identična uzorku koji ste videli.

Klasa kvaliteta - Proizvođači u skladu s internim i profesionalnim standardima dele parket na klase (A, B, C, D, I, II, III, standard, rustik, ekstra...). ove ocene odnose se isključivo na izgled, teksturu i boju, a ne na kvalitet parketa.

Stabilnost - Relativna vlažnost vazduha u prostorijama i građevinskoj konstrukciji utiče i na drvo, koje se ili širi ili skuplja („radi“), pa se zato neke vrste drveta smatraju stabilnijim ili manje stabilnim. U prisustvu vlage najviše se deformišu bukov i javorov parket te se ne preporučuju za nestabilne temperature niti podno grejanje. Višeslojni gotovi parketi su u tom smislu najbolji.

Toplotna provodljivost - Što je niži faktor termoprovodljivosti to je parket bolji za podno grejanje. Savetujemo da za podno grejanje birate neki od gotovih parketa. Najbolji su tanji, dvoslojni, gotovi parketi. Ne preporučujemo da parket postavljate preko električnog podnog grejanja.

Površinska zaštita - Površina parketa je ili lakirana ili nauljena. Ulje drvetu daje prirodniji izgled, dok lak čini parket sjajnijim. Lakiran parket se lakše održava, a kada se lak proseni, celu površinu treba ishoblovati i ponovo izlakirati. Redovno održavanje nauljenog parketa je zahtevnije. Takav parket zahteva posebna sredstva za čišćenje i što redovnije premazivanje (prema učestalosti korišćenja, najmanje jednom godišnje). Ako nastanu oštećenja, mogu se popraviti brušenjem i ponovnim uljenjem samo tih mesta; ne mora se brusiti ceo pod.

2. Kako izabrati parketara i šta sve treba pripremiti?

Postavljanje parketa je vrlo zahtevan posao koji iziskuje znanje i iskustvo, pa preporučujemo da se toga ne prihvatate sami; angažujte pravog majstora s odličnim preporukama. Najbolje će biti da se raspitate među rođacima i prijateljima ili da na platformi Daibau sistem ostavite upit i sačekate ponude naših najboljih majstora. Kada s izvođačem radova budete pregovarali o ugradnji, imajte na umu i sledeće nabrojane korake:

2.1. Pregled i merenje za postavljanje parketa

Bar mesec dana pre početka radova biće potrebno da se obavi pregled i merenje. Treba da se tačno izmeri kvadratura podova, proveri u kakvom je stanju podloga (da li je ravna i u kom je nivou, koliko je kompaktna, tvrda, čista, ima li naprslina i sličnog), izmeri vlažnost podloge i prostora. Ovakva priprema je neophodna da biste znali koliko će tačno parketa, ivičnih letvi i drugih elemenata biti potrebno. Rokovi isporuke mogu biti i duži od mesec dana. Pregledom će se utvrditi i da li je visina estriha ili cementne košuljice dovoljna i kakvo će se vezivo upotrebiti bilo za postavljanje parketa bilo za spajanje sa susednim podnim oblogama (prelazne i završne lajsne). Ukoliko je već ugrađeno podno grejanje biće potrebno i da se ispoštuje protokol vezan za njega. Preporučuje se da se svi građevinski radovi završe pre polaganja parketa. Nakon postavljanja parketa treba da ostanu, od zanatskih radova, samo postavljanje okvira vrata, završnih i prelaznih lajsni i poslednje poliranje.   

2.2. Priprema podloge za parket

Osnovni preduslov za kvalitetno postavljen parket je odgovarajuće pripremljena podloga.

Čistoća

Prvi korak pripreme je temeljno čišćenje poda s kog se moraju ukloniti sve nečistoće koje su, eventualno, ostale posle drugih građevinskih radova (ostaci maltera, boje, voska, ulja i tako dalje) pošto takvi ostaci mogu prouzrokovati slabiju zalepljenost parketa na pojedinim mestima.

Tvrdoća

Ako su pri izgradnji estrih ili cementna košuljica dobro napravljeni, onda neće biti problema s mehaničkom otpornošću, stabilnošću ni lepljenjem. Ako estrih ili cementna košuljica, pak, nisu dovoljno tvrdi, biće potreban specijalni premaz - predpremaz ili prajmer.

Ravna podloga

Podloga na koju se stavlja parket ne sme biti talastasta, ne sme da ima niti ispupčenja niti udubljenja, ni naprslina; s druge strane, ne sme biti ni suviše glatka ni suviše hrapava. Ukoliko podloga nije takva ili se obnavlja stari pod, onda se mora upotrebiti samorazlivna ravnajuća masa (ona se pravi na licu mesta prema tome kolika je potrebna debljina i koliko će biti opterećen pod).

Suvi estrih

Pre postavljanja parketa mora se sačekati da se estrih ili cementna košuljica sasvim osuše. U suprotnom, vlaga će ostati „zarobljena“ ispod parketa te će on posle nekog vremena početi da se podiže, razdvaja i raslojava.

Temperatura i vlažnost vazduha

Pre postavljanja parketa moraju se obezbediti i odgovarajuća temperatura i vlažnost kako bi se sprečilo da „drvo radi“, odnosno, da se uvija, skuplja ili širi. Temperatura treba da bude između +16°C i 20°C, a vlažnost između 45 i 65%.

Podno grejanje

Napomenuli smo već, da ako postoji podno grejanje preko kog će se postavljati parket, mora da se ispoštuje i određen protokol; tu se zapravo radi o tome da se grejanje isključi ili sasvim smanji nekoliko dana pre radova kako bi se pod ohladio. Kada se polaganje parketa završi, grejanje treba uključiti i postepeno pojačavati (ne više od 3-5°C dnevno) do temperature koju i inače koristite.

3. Vrste parketa

3.1. Gotovi parketi

Fabrički gotovi parketi su stvarno gotovi i odmah spremni za postavljanje. Ono što ih razlikuje od klasičnih je to što su završno obrađeni: uljeni, lakirani, voskirani, termički obrađeni ili dimljeni, brušeni, četkani, beljeni, crno prani, bajcovani itd. Pri fabričkoj proizvodnji, parket se više puta lakira ili ulji te je izdržljiviji pri obradi. Sastavljen je od dva ili tri sloja drveta, pri čemu je samo gornji sloj od određene vrste po kojoj i dobija ime, i on je debljine 3-4 mm (ili više). Donji, noseći sloj ili slojevi se prave od četinarskog drveća ili šperploče. Oni imaju na sebi i ureze koji daju elastičnost parketnim daskama, odnosno, čine ceo parket fleksibilnim pri promenama temperature. Gotov parket je najstabilniji, tj. najbolje odoleva temperaturnim kolebanjima i zato je odgovarajući za podno grejanje. Otporan je na udarce, jednostavno se održava i boja mu je poprilično postojana. 

3.2. Klasični masivni parket

Ovakav parket se uglavnom radi od različitih vrsta drvne građe. Pravilno položen i dobro obrađen masivni parket može trajati decenijama, pa i čitav vek. Postavlja se lepljenjem ili slaganjem na podlogu (zavisno od vrste podloge koja je često drvena u starijim kućama ili cementna košiljica/estrih u novijim). Daščice klasičnog parketa su od masivnog drveta debljine 2-3 cm. Zbog te debljine taj se parket može hoblovati i lakirati više puta, a pri tom je odličan toplotni izolator te je sasvim mek i vrlo prijatan za hodanje.

3.3. Lamelni parket

Zbog vrlo pristupačne cene danas je sve popularniji i traženiji kant-parket koji se pravi od debljih a sitnijih daščica, lamela, slepljenih zajedno, uglavnom u kvadrate dimenzija 15x15 cm. Lamelni parket se pravi od hrastovog, bukovog ili jasenovog drveta, ali i od egzotičnih vrsta kao što su tikovina i venga. Vrlo često ga zovu i industrijskim parketom pošto je vrlo tvrd i izdržljiv, a vrlo atraktivan pošto je svaka daščica druge boje.

3.4. Seljački pod

Seljačkim podom se naziva gotov parket od hrastovih ili jasenovih dasaka većih dimenzija. Daske mogu biti duge 60-240 cm, široke 11-20 cm, dok im je debljina obično 14-22 mm.

3.5. Brodski pod

Brodski pod je masivna podna obloga ili gotov parket većih dimenzija. Daske mogu biti 1-5 m, a široke 9-30 cm. Debljina brodskog poda obično je 12-20 mm. Veličina ovih dasaka najbolje dolazi do izražaja u velikim prostorima. Masivni brodski pod se uglavnom pravi od smreke, jele, ariša i bora. Vrlo često se postavlja u brvnarama ili potkrovljima. Brodskim podom se sada naziva i gotov parket većih dimenzija.

4. Postupak postavljanja i lepljenja parketa

Postavljanje parketa razlikuje se prema načinima i smeru:  

4.1. Smer i način polaganja parketa

Kada se parket postavlja kao brodski pod, daske se polažu naporedo s najdaljim zidom u sobi. Ako je prostor kvadratnog oblika vodite se izvorom svetla - prozorom, staklenim zidom, balkonskim vratima itd. - i daske idu pod pravim uglom u odnosu na pravac prodiranja svetlosti. Treba obratiti pažnju i na unutrašnju arhitekturu i opremljenost prostora (kuda se najčešće prolazi, kako je pokućstvo raspoređeno...) kao i na estetiku. Pre samog polaganja parketa moraju se odrediti polazna i završna tačka kao i zid u odnosu na koji ćete upravljati. Ako se postavlja dezeniran parket, kao što je recimo intarzijski ili „riblja kost“, biće potrebne još neke pripremne radnje.

4.2. Predpremaz (prajmer) i lepak

Lepak se uvek bira prema vrsti parketa. Kada se lepe duže daske ili parket stavlja preko podnog grejanja, uglavnom se koristi dvokomponenti poliuretanski lepak. Za ostale se mahom koristi lepak na bazi silana. Pre samog lepka, podloga se premazuje prajmerom koji i služi tome da sam lepak bolje drži, da se estrih sačuva od vlage. Prajmer i lepak uvek moraju biti kompatibilni.

4.3. Lepljenje gotovog parketa

Kada se postavlja gotov parket, bilo lakiran bilo nauljen, lepak se razmazuje po podlozi posebnom lopaticom, bilo preko suvog ili mokrog estriha, odnosno, cementne košuljice. Preko lepka se potom ređaju daske, ali tako da između zida i prve daske postoji fugna od najmanje 1 cm koja će kasnije omogućavati drvetu „da radi“. Ta se fugna kasnije maskira završnom lajsnom. Vrlo je važno da se radi precizno te da lepak ne dospe na daske parketa. Kada se parket postavi po njemu se ne sme hodati 24 sata. Uglavnom važi pravilo da se bar još celu sedmicu nakon postavljanja ne stavlja težak nameštaj niti se pod mnogo opterećuje ni kvasi; te sedmice ne treba u toj prostoriji obavljati ni neke druge zanatske radove.

4.4. Postavljanje plivajućeg gotovog parketa

Za postavljanje plivajućeg poda mora se odabrati odgovarajući parket; to je onaj koji se postavlja „na klik“, odnosno, samo spaja krilcima koja ulaze u žlebove, bez lepljenja. Ispod takvog parketa se obavezno postavlja i odgovarajuća podloga (filc, pluta, folija) da bi bio stabilniji, mekši i tiši kada se po njemu hoda. Plivajući pod se postavlja i u slučajevima kada postoje stare podne obloge (kamen, keramika, stari parket).

4.5. Lepljenje klasičnog (masivnog) parketa

Kada se preko lepka složi masivni parket, on se mora ostaviti nekoliko dana (zavisno od vrste lepka te načina završne obrade). Parket koji je fabrički završno obrađen - dakle, hoblovan i uglačan - posle polaganja se samo lagano i tanko obrusi te ponovo lakira ili naulji. U takvim slučajevima naročito mora da se pazi na temperaturu i vlažnost u prostoru. Brodski pod i robusniji masivni parketi zahtevaju obimniju i kompleksniju obradu posle postavljanja, o čemu govorimo u nastavku teksta.

4.6. Hoblovanje parketa

Kada postavljen parket odstoji dovoljno dugo, prvo mora da se hobluje. Hoblovanje je zapravo brušenje površine i to uvek treba prepustiti stručnjaku, ne samo zbog znanja i iskustva već i zbog posebnih mašina i alata koji moraju da se koriste; od načina i kvaliteta obrade zavisiće i konačni izgled podne obloge. Loše hoblovanje se lakiranjem ili uljenjem ne može popraviti. Toga radi potrebno je prvo temeljno čišćenje i detaljna provera zalepljenosti parketa. „Prva ruka“ hoblovanja se radi grubljim, krupnijim brusnim papirom (36-40), odnosno četkama. Brusi se pod uglom od 30° u odnosu na pravac pružanja vlakana drveta. Kada se cela površina ishobluje u jednom smeru, vraća se u suprotnom, odnosno, kružno pod uglom od 60°. Na kraju se manjom mašinom ili ručno bruse ćoškovi, ivične lajsne i druga teže dostupna mesta. „Druga ruka“ je brušenje pod manjim pritiskom i sa finijim četkama, tj. brusnim papirom(60-80). „Treća ruka“ je gitovanje određenih mesta na parketu (naročito kada je u pitanju star parket) i fino brušenje najfinijom granulacijom za tvrđe ili mekše drvo (100 ili 120) da bi se parket sasvim uglačao. Naposletku, pred lakiranje ili uljenje, parket se mora temeljno očistiti antistatičkom krpom.  

4.7. Lakiranje parketa

Ishoblovan i potpuno čist parket može da se lakira; prvo se nanosi osnovni sloj a potom i završni. Kada se prvi sloj laka osuši, ceo pod treba još jednom da se prođe hoblericom s najfinijim četkama. Lak se nanosi i suši prema uputstvu proizvođača. Naročita pažnja mora se posvetiti ujednačenom premazivanju da se ne bi na nekim mestima našlo zadebljanje a na nekima manjak. Danas na tržištu ima mnogo vrsta i tipova laka od kojih je većina neškodljiva po prirodu i zdravlje ljudi. Lak se bira prema tome kako želite da parket izgleda na kraju i čemu je prostorija namenjena.

4.8. Uljenje parketa

Ishoblovan i potpuno čist parket može da se naulji; ulje se maže ravnomerno i prema uputstvu proizvođača. Može se nanositi mehanički ili ručno, četkom ili krpom samo treba da se stvori ujednačen sloj. Kada drvo upije svo ulje i površina se osuši, može se lagano obrusiti i ponovo nauljiti. Sveže drvo obavezno treba premazati bar dva puta. Ukoliko je vaša porodica dinamična, sa bogatim društvenim životom, imate malu decu i kućne ljubimce, onda je uljeni parket idealna podna obloga za vas.