1. Ručno malterisanje i malteri - šta sve treba da znate?

1.1. Fasadni malter

Fasada štiti svaki objekat od vremenskih uticaja, kiše i vlage. Ona je uz krov najizloženiji deo konstrukcije, koji mora da izdrži najjače i najnepovoljnije uticaje okoline, koji čak mogu dovesti do oštećenja. Izbor fasadnog sistema, materijala i konstrukcije je veoma važan i utiče na vek trajanja fasade koliko i na složenost njenog održavanja. Najčešći završni slojevi fasada u našoj zemlji i dalje su različiti malteri, koji nude mnoga jedinstvena rešenja i varijacije. Dostupne su različite boje, granulacije, tretmani, strukture i mehanička svojstva.

1.2. Zašto izabrati malter?

Malter je sasvim pristupačna vrsta materijala, a uz to i estetski vrlo prihvatljivo rešenje. Velika prednost maltera je to što se lako nanosi, pa možda malterisanje možete uraditi i sami. S druge strane, površinska oštećenja, naprsline i pukotine se lako popravljaju. Na kraju, ali ne i najmanje važno, malter je materijal koji dozvoljava čak i umetničku slobodu, u smislu izbora boja, nijansi, dezena, a postoje i načini obrade kojim se dobijaju različite teksture. Osim toga, malteri se proizvode s raznim dodacima kojima mu se menjaju hemijska, mehanička i fizička svojstva. Ukratko, mogućnosti su zaista brojne.

1.3. Slabosti maltera

Slabost maltera je njegova osetljivost na vremenske uslove. U poređenju sa fasadama od drugih materijala, malter brže propada i mora se redovno obnavljati - bar prefarbati svakih 10 godina. Na mogućnost malterisanja kuće sa krovom bez strehe jednostavno zaboravite - takva fasada će za par godina biti sasvim uništena. Još jedna slabost maltera je pojava algi i buđi, naročito u krajevima s mnogo kiše i velikom vlagom. Mogu se potisnuti algacidima, ali oni nisu potpuno bezopasni za životnu sredinu ni zdravlje ljudi; najgore je to što se alge ponovo pojavljuju za par godina. Alge posebno prave problem tamo gde ima termoizolacije, jer sprečavaju, odnosno, usporavaju prolaz toplote iz unutrašnjosti napolje, što dovodi do vlaženja maltera te do težeg i dužeg sušenja.

2. Koje vrste maltera postoje?

2.1. Veliki izbor

Na raspolaganju je zaista mnogo vrsta maltera: akrilni, silikatni, silikonski, silikatno-silikonski, silikonsko-akrilni i mineralni. Pored sastava, elastičnosti, sposobnosti vezivanja i čvrstine, svi se oni najviše razlikuju po vodootpornosti i paropropusnosti, pri čemu je akrilni malter manje paropropusan i vodootporan u poređenju sa silikatnim malterom, dok je silikonski malter sasvim otporan na vodu.

Kvalitativne razlike između vrsta maltera određuju to koji će se koristiti u određenom fasadnom sistemu, jer nije svaki malter pogodan za svaku fasadu, već obrnuto: za jednu fasadu se najčešće koristi više vrsta maltera. Prilikom odabira maltera najbolje je pratiti preporuke proizvođača. U principu, pravilo je da ne postoje posebna ograničenja za fasade s EPS izolacijom (ekspandirani polistiren), dok se za fasade sa mineralnom vunom preporučuju malteri sa nešto boljom paropropusnošću.

2.2. Akrilni malter

Pojava akrilnih maltera bila je svojevrsna revolucija na tržištu maltera i u izradi fasada. U poređenju sa krečno-cementnim malterima, vezivo akrilnog maltera se lako nanosi, a istovremeno ima odlična svojstva otpornosti na vodu i paru. Akrilnim malterima se mogu dodavati slojevi boje i premaza bez ikakvog ograničenja, a relativno su stabilni i otporni na UV zrake, dok se za sušenje smeju koristiti pojačivači, naročito zimi, kada su temperature vazduha niske.

2.3. Silikonski malteri

Silikonski malteri su poslednji u ovom nizu, ali imaju odlična svojstva elastičnosti, vodootpornosti, postojanih su boja (zaštita od UV zraka) i, uopšteno gledano, vrlo su izdržljivi čak i u najtežim uslovima sredine. Ovo se najbolje vidi pri temperaturnim kolebanjima zbog kojih običan malter puca, a silikonski "radi" i ne puca ni pri tako velikim temperaturnim razlikama.

2.4 Silikatni malteri

Za silikatne maltere važni su vezivo od vodenog stakla i hemijski proces silicifikacija koji omogućavaju čvrsto vezivanje sa podlogom i veću paropropusnost. Osim toga, zbog visoke pH vrednosti tj. kiselosti, sasvim su rezistentni na alge i plesni. Međutim, imaju i jednu veliku slabost - ograničenu paletu boja koja u estetskom smislu može biti upitna.

2.5. Silikatno-silikonski, silikonsko-akrilni malteri

Kombinovani malteri, poput silikatno-silikonskih i silikonsko-akrilnih, imaju prednost što istovremeno sadrže svojstva i prednosti svih završnih maltera. Silikatno-silikonski je idealno paropropusan i vodootporan, dok drugi imaju zaista široku paletu boja i visoku paropropusnost. Stoga nude više mogućnosti od svakog maltera pojedinačno.

2.6. Mineralni, suvi malteri

Ovo je fabrički pripremljena mešavina kreča, cementa i peska. Njihova je prednost u tome što su hidroskopski, što znači da upijaju vlagu iz vazduha i zbog brojnih žilica koje su deo njihove strukture, ravnomerno prenose vodu po površini. To omogućava mnogo brže sušenje, a samim tim sprečava i stvaranje plesni i algi.

2.7. Mozaični (dekorativni) malteri

Ovi se malteri proizvode na bazi visokokvalitetne akrilne emulzije i višebojnog mermernog zrna za trajnu zaštitu fasadnih površina. Poznati su po izuzetnoj čvrstini i otpornosti na oštećenja i mrlje, iako spadaju u grupu tankoslojnih, debljine do 3 mm. Prednost ovakvog, kompozitnog maltera je sadržaj smole, koji sprečava prodor vode u smesu, ali istovremeno omogućava njeno isparavanje. Zbog toga ovakvi malteri smeju da se peru i čiste vodom, zapravo, mlazom pod pritiskom, bez bojazni od oštećenja (naravno, mora se paziti na jačinu mlaza). Zbog ovih svojstava, mozaični malter se koristi i kao završni sloj fasadnih podloga - lako se održava, a može da izgleda sjajno.

3. Proces malterisanja

3.1 Kada malterisati fasadu?

Da bi malterisanje fasade bilo izvedeno zanatski kako treba i izgledalo dobro te da bi malter bio postojan i zadržao sve svoje kvalitete, ne može se raditi bilo kada i bilo kako. Najčešće se pukotine i oštećenja javljaju u jesen i početkom zime, kada je vlažnost najveća, što usporava sušenje i kada temperature počinju naglo da padaju. Ovi meseci su stoga najmanje pogodni za izvođenje fasade, pa preporučujemo da ih izbegnete. Uopšteno govoreći, u idealnim uslovima za rad na fasadi vlažnost ne sme da prelazi 65%, a direktnu osunčanost i prodor vetra treba sprečiti upotrebom zaštitnih mreža koje se postavljaju oko zgrade, na određenom rastojanju. Period od marta do novembra na temperaturama između 5°C i 35°C je, u tom smislu, sasvim pogodan.

3.2. Priprema površine za malterisanje

Pre bilo kakve završne obrade zida, bilo da se radi o spoljnoj fasadi ili unutrašnjim zidovima, podloga mora da se pripremi na odgovarajući način. Prvo se moraju srediti pukotine, naprsline, čvorovi i druge nepravilnosti. Zatim se zid ojačava građevinskom mrežom, naročito ako je od različitih materijala. U nekim slučajevima (recimo kada je zid od porobetona/siporeksa/penastog betona), najpre se premazuje premazima radi boljeg prianjanja maltera na postojeću podlogu. Zid od opeke, pak, zato što je manje porozan, zahteva tretman raspršivačem. Nakon što se zid osuši, radi se malterisanje.

3.3. Smeša maltera

Smeša maltera se pravi na licu mesta u mešalici, mada je praktičnija kupovina gotovog koji, takođe, mora da se zameša. Smeša se može mešati ručno, kada je u pitanju manja količina, najčešće za unutrašnje radove i popravke oštećenja, a ako se radi o velikim količinama, onda u profesionalnoj mašini ili mešalici za beton. Pravilo je da se meša dok se smesa ne ujednači i bude sasvim glatka, bez grudvica. U većini slučajeva proizvođač u uputstvima navodi optimalne razmere maltera i vode te vreme mešanja smeše, prema kojem se majstori orijentišu.

3.4. Nanošenje maltera na površinu

Pre nanošenja maltera na zid se fiksiraju metalni profili, pomoću kojih se kontroliše ravnomerna debljina nanošenja po celoj površini. Uvek se malteriše gletericom, tako da se prave vertikalne trake. Nakon što se malter osuši, površina se dalje obrađuje prema želji, odnosno, tome kako krajnji rezultat treba da izgleda. U tom smislu, ima više načina rada i vrsta tekstura koje mogu da se dobiju.

3.5. Slojevi maltera

Malter se može nanositi na fasadu u jednom ili dva sloja, što je uslovljeno postojećom površinom zida. Za unutrašnje zidove dovoljno je jedno malterisanje, dok se na fasadu obično nanose dva sloja, da bi bila trajnija i izdržljivija. Na fasadu se prvo nanosi tzv. grunt ili grubi malter, a zatim preko  njega tzv. perdaš, fini sloj maltera. Zbog različite teksture ova dva sloja dobija se ujednačena i lepa površina.

4. Pravljenje maltera i malterisanje

4.1. Ručno pravljenje i nanošenje maltera

Ručno pravljenje i nanošenje maltera je vrlo stara tehnika obrade površine. To je složenija tehnika rada koju ne izvode svi izvođači. U prošlosti su se uglavnom koristili krečni malteri čija je struktura sada poboljšana cementnim dodacima. Smeša za ručni malter se priprema u mešalici. Najočiglednija prednost ručnog rada je nastanak umetničkih i originalnih tekstura sa šarama. Tako se rade vrlo različite površine: od rustičnih, starinskog izgleda, do grubih premaza ili jedva primetnih tekstura. Nedostatak ručnog pravljenja maltera i malterisanja je neujednačena čvrstina, gustina i debljina materijala, jer mešavina ne ispadne uvek ista.

4.2. Mašinsko pravljenje i nanošenje maltera

Mašinsko malterisanje čini obradu zidova mnogo bržom i jeftinijom. Tehniku ručnog malterisanja pojavom kompresionih pumpi zamenio je postupak mašinskog ubrizgavanja maltera. Prednost mašinski pravljenih maltera, odnosno, mašinskog malterisanja je brži rad. S druge strane i sam malter je kvalitetniji i homogeniji zbog konstantnog mešanja, a pri tom je uvek istog sastava i ujednačenije raspoređen. Druga velika prednost mašinskog malterisanja je površina „iz komada“, odnosno, bez fugni, koja se ne ljušti niti mora da se naknadno krpi. Postoji više vrsta mašinskih maltera koji se razlikuju po tvrdoći i izolacionim svojstvima.

5. Obrada maltera

5.1 Fini malter - grubi malter

Kao što naziv sam govori, podela maltera na grube i fine je najosnovnija i ukazuje na taktilnost. Finoća ili hrapavost maltera zavise od veličine zrnà, koja se za fine maltere melju u prah, dok se za grube maltere ostavlja krupnija granulacija. Za unutrašnje zidove obično se koriste finiji malteri, dok su za fasade bolji grublji, jer su manje osetljivi na nečistoće, otporniji i izdržljiviji.

5.2. Strukturni malter

Ovo je vrsta grubog maltera, a prepoznatljiv je po zrnastoj strukturi koju stvaraju kvarcne granule. Strukturni malter izgleda kvrgavo i čvorasto. Odličan je izbor za prostorije u kojima zidovi nisu sasvim ravni, jer njegova tekstura i struktura donekle ispravljaju nedostatke zida. Strukturni malteri oživljavaju prostor i daju mu taktilnost koju obični ravni zidovi nemaju. Zbog toga je često dovoljno samo beljenje, pošto će se željeni efekat dobiti samom teksturom zida. Slabost ovog maltera je u tome što, zbog svoje nepropusnosti, nije pogodan za prostorije u kojima se površine brzo prljaju i vlaže, odnosno za kuhinje i kupatila, jer će se takav zid teško očistiti, a masnoća će se zadržavati na njemu.

5.3. Teksturni malter

Teksturni malter ima jedinstvenu teksturu „olakšanja“ kojom se može imitirati lomljeni kamen, napraviti karta sveta, marokanski zid, karbonska struktura, tekstura drveta ili papira. Najvažnije je što ovaj malter odlikuje plastičnost, koja omogućava izvođenje ovakvih, zanatski i tehnički, pa i umetnički, vrlo zahtevnih radova. Svakako je nezamenljiv u enterijeru u kom su zidne površine najvažniji element dekora. Ograničenje teksturnog maltera leži u tome što je za njegovu primenu neophodan potpuno ravan i glatko obrađen zid i to što vlažne prostorije ne dolaze u obzir, jer brzo upija vlagu i propada.

5.4. Venecijanski malter

To je višeslojni dekorativni malter, koji se odmah prepoznaje po tome što se njime imitira tekstura mermera. Venecijanski malter izrađen je od akrilnih ili prirodnih boja, dragog kamenja u prahu i sintetičkih polimera. To je izuzetno elegantan malter koji prostoru daje sjaj luksuza i glamura. Venecijanski malter je tradicionalna vrsta koja se koristila još u antici i odlikuje se izdržljivošću i dugotrajnošću.

5.5. Mineralni malter

Mineralni malter je mešavina cementa, minerala i kreča. Kreč služi kao dezinfekciono sredstvo koje sprečava stvaranje algi i buđi. Zbog svoje paropropusnosti, ova vrsta maltera je odličan izbor za prostore kojima je potrebna regulacija vlage, pošto minerali imaju to svojstvo. Dodatna prednost je to što je to najosnovniji i najjeftiniji malter čija je upotreba svestrana.

5.6. Imitacije kamena, cigle, drveta

Krajem prošlog veka, malteri su bili veoma popularni, pošto su njima, zbog teksture i finalnog izgleda, mogle da se rade imitacije skupljih materijala poput kamena, cigle i drveta. Za takvo malterisanje potreban je šablon, koji se nakon nanošenja maltera pritisne na podlogu da ostavi otisak. Šablon se uklanja dok je malter još vlažan, da ne bi ostao slepljen na zidu. Malterisanje kojim se imitiraju drugi materijali zapravo je reljefno, pa tako neravna površina nije za prostorije u kojima se radi jer je mogućnost prljanja velika. Za ovakvo malterisanje dostupne su različite vrste veziva. Silikonski malteri su pogodni za imitaciju cigle, malteri na organskoj osnovi i azurno fasadne boje za imitaciju drveta, a marmolitni malteri, u kombinaciji sa osnovnim premazima, za imitaciju ravnog kamena.

6. Cena maltera i malterisanja

Cena maltera se ne razlikuje u zavisnosti od načina malterisanja. Cene se kreću od 8 do 12 EUR/m2.

Ručno može da košta 9-11 EUR/m2, a mašinsko 5-6 EUR/m2. Naravno, nabavka materijala, pripremni radovi i naknadna obrada se dodatno naplaćuju.