1. Kamini - šta sve treba da znate?

1.1. Odgovorite na sledeća pitanja:

Kako želite da koristite kamin i šta očekujete?

Palićete ga samo povremeno radi dogrevanja prostora ili kada budete želeli da napravite prijatniji ambijent?

Želite li brzo zagrevanje prostora ili biste radije dugotrajnije i konstantno grejanje?

Želite li da grejno telo bude samo pomoćno sredstvo uz glavni sistem grejanja?

Želite li celodnevno ili povremeno zagrevanje celog stana ili kuće?

Želite li da uživate u pogledu na plamen i prijatnost koju toplota donosi svim čulima?

Kakvog oblika i veličine treba da bude kamin?

Kamin nije samo upotrebni element u prostoru već ima i estetsko značenje. Kamina danas ima u nebrojano varijanti oblika, veličina, materijala, boja. Oblik i veličina kamina prvenstveno zavise od prostora u kome treba da bude postavljen. Veličina kamina (veličina ložišta i cele grejne površine) koji treba da bude centralni i glavni vid grejanja mora se prilagoditi potrebama prostora.

Kolika je snaga kamina?

Snaga kamina će zavisiti od vaših odgovora na prethodna pitanja. Potrebno je, stoga, da unapred odlučite kakva će biti namena kaminu i kako ćete ga koristiti. Vrlo je važno i to kako je vaš dom napravljen (da li je klasična, pasivna ili niskoenergetska gradnja u pitanju itd.), kakvog je kvaliteta stolarija, kakva je izolacija i kolika je zapravo korisna površina, gde će tačno kamin biti postavljen i kako će biti povezan s ostatkom prostora... Budući da je u pitanju toliko mnogo elemenata od kojih ni jedan ne može biti zanemaren, savetujemo da o snazi kamina odlučite razgovarajući sa stručnjakom; najmerodavniji za takve odluke su mašinski inženjeri koji mogu da naprave projekat grejanja u vašem domu ili stručnjaci koji se bave prodajom i ugradnjom kamina.

2. Kamini - izbor ponuđača i izvođača radova

Pri kupovini i ugradnji mora se voditi računa o mnogim specifičnim zahtevima vezanim za kamin kako bi njegov rad bio efikasan, a upotreba sigurna i bezbedna. Toga radi, vrlo je bitno kakvog ćete ponuđača odabrati - nekog ko će umeti da vas pravilno posavetuje, da kvalitetno postavi i ugradi kamin kao i da se pobrine o svim pratećim detaljima; profesionalno izvođenje radova znači i obezbeđenje postprodajnog pregleda i rezervnih delova kao i servisa. Isto tako, za korišćenje i održavanje kamina morate imati odgovarajuća pisana uputstva.

3. Različite vrste kamina

3.1. Prema načinu ugradnje

3.1.1. Kaminske peći

Kaminska peć je samostalno grejno telo koje se može smestiti u prostoriju po sopstvenom nahođenju. Ukoliko će služiti kao kamin, biće potrebni dovod i odvod vazduha i to prilagođeni mogućnostima prostora (položaj dimnjaka, protok vazduha itd.). Kaminska peć uglavnom ne akumulira toplotu (ima i onih koje to mogu) i zato brzo zagreva prostor, ali se i ohladi čim se ugasi.

3.1.2. Ugradni kamini

Ugradni kamin je zapravo kaminski uložak koji se ugrađuje, odnosno, ozidava različitim materijalima kao što su šamotna opeka, penasti beton, a onda oblaže dekorativnom oplatom ili završnim slojem (kamen, keramičke pločice, malter itd.). Ugradni kamini, u zavisnosti od vrste materijala, mogu da akumuliraju više ili manje toplote. Po pravilu, oni mogu da zrače toplotu i više sati nakon gašenja vatre.

3.2. Podela kamina prema načinu grejanja

3.2.1. Toplovazdušni kamini

Toplovazdušni kamini su odlično rešenje za grejanje jedne ili više povezanih prostorija kao što su, recimo, dnevni boravak, trpezarija i kuhinja. Sistem grejanja zapravo koristi isijavanje toplote grejnog tela koja se putem cevi širi po prostoru. Da bi zagrevanje bilo efikasno, potrebno je konstantno kruženje toplog vazduha. To kruženje se može pospešiti sistemom ventilatora koji ravnomerno i brzo šire toplotu celim prostorom. Prednosti ovog toplovazdušnog kamina su brzo i ujednačeno zagrevanje te mogućnost preraspodele toplote dok bi slabost mogla da bude to što može doći do pregrevanja prostorija, a nema mogućnosti akumulacije - rečju, dok vatra u kaminu gori traje i grejanje.

3.2.2. Toplovazdušni s razvodnim cevima

Ovi kamini su isto što i toplovazdušni, samo imaju cevi koje su sprovedene u svim prostorijama. Zagrejan vazduh se od kamina tim cevima prenosi u druge sobe pomoću ventilatora. Ugradnja ovog sistema je najbolja i najjednostavnija u novogradnji koja ima dobru termoizolaciju ili pri kompletnom renoviranju potkrovlja; u starogradnji bi to zahtevalo i veće zidarske radove.

3.2.3. Toplovodni kamini

Toplovodni kamini su odlično rešenje za stambene jedinice u kojima bi to bio prevashodni sistem grejanja. U ovom slučaju se, kako sam naziv kaže, grejanje vrši uz pomoć zagrevanja vode. Voda kruži cevima koje su postavljene oko ložišta i zagreva se, pa razvodi dalje kroz sve prostorije. Zagrejana voda putuje grejnim sistemom (visokotemperaturno grejanje ili radijatori). Prednost ovih kamina je u tome što se toplota ne gubi pri prenosu, što zapravo znači da jednom zagrejana voda bilo da kruži cevima bilo da isparava, u svakom slučaju greje ceo prostor; slabosti bi mogle da budu viša cena i utrošak električne energije.  

3.3. Podela kamina prema vrsti goriva

3.3.1. Kamini na drva

Drvo je najjeftiniji energent, naročito ako imate sopstvenu šumu i pripremate ga sami. Drvo se koristi i za kaminske peći i za ugradne kamine. Ako razmišljate o ovom tipu grejanja, imajte na umu da će biti potreban i određen suv i prozračan prostor za držanje drva. Nadalje, proizvod sagorevanja su pepeo i dim i to u većim količinama nego pri grejanju na pelet. Kamin se više puta dnevno mora puniti cepanicama i treba znati kako se drvo pali i vatra održava. Kod starijih tipova ložišta neohodan je i stalan dotok vazduha, pošto bi se u suprotnom prostor vrlo brzo napunio dimom i gasovima. Noviji kamini takav problem nemaju, pošto vazduh uvlače automatski i obezbeđuju optimalno sagorevanje.

3.3.2. Kamini na pelet

Pelet, za razliku od drva, ne zahteva dodatan prostor za držanje. Može da se kupuje u manjim količinama (uglavnom je u vrećama od po 15 kg) u zavisnosti od potrebe, te drži u sanduku. Moderni kamini na pelet su takvi da automatski regulišu paljenje i gorenje vatre. Šta više, vreme paljenja i vreme gašenja se može podesiti unapred. Ima čak i modela koji rade na daljinski upravljač.  

3.3.3. Kombinovani kamini

To su kamini koji mogu da koriste i drva i pelet. Zato su i skuplji, pa se kupci ređe za njih odlučuju.

3.3.4. Kamini na bioetanol

Na tržištu postoje i kamini i kaminske peći na bioetanol. Bioetanol je, u stvari, etil-alkohol koji se dobija prečišćavanjem i filtriranjem alkohola; kako nema mirisa tako i ne zagađuje okolinu. Kamini na bioetanol su zato najbolji za objekte u kojima nije moguće postavljanje dimnjaka. Vrlo su sigurni i praktično ne zahtevaju održavanje, premda ima modela s otvorenim ložištem. Međutim, njihova snaga i iskoristivost su manji te su najsvrsishodniji u prostorima koji se samo dogrevaju ili povremeno zagrevaju. Ovi kamini su pre svega vrlo lep i zanimljiv ukrasni element koji unosi toplinu i prisnost u ambijent.

3.3.5. Plinski kamini

Plinski su slični kaminima na bioetanol. Suštinska razlika je u tome da plinski kamin mora da ima odvod gasova, da isparenja ne bi bila otrovna.

4. Zidani kamin na biomasu

Ako se odlučite za ugradni kamin ili kaminsku peć, obavezno se obratite stručnjacima koji će znati kako i šta se mora uraditi. Pre svega, postoje izvesni preduslovi za postavljanje kamina:

4.1. Dimnjak za kamine

Za postavljanje kamina neophodan je dimnjak određenog prečnika. Otvoreni kamini moraju imati dimnjake prečnika 25-30 cm, dok zatvoreni zahtevaju prečnik od 20-25 cm. Priključak za kamin treba da je na visini od 180 cm od poda i to pod uglom od 45°.

Predlažemo vam da se, u svakom slučaju, pre ugradnje posavetujete s dimničarem koji će kasnije, po potrebi, meriti protok u dimnjaku.

4.2. Dovod vazduha u kamin

Za dovod vazduha koji podstiče gorenje i zagreva prostor mora da postoji cev prečnika od najmanje 16 cm (2x Ø7,5 cm ili 3xØ5 cm) i to može biti obična plastična vodovodna cev.

4.3. Tvrda podloga i nosivost ploče

Ako odlučite da kamin postavite u potkrovlju, pre početka radova mora se utvrditi da li podna, odnosno, tavanična ploča ima dovoljnu nosivost. Najbolje će biti da se o tome konsultujete s inženjerom-statičarom. Uz to, podloga na kojoj će kamin stajati ne sme biti od mekih materijala kakvi su oni za izolaciju (stiropor i slični) jer postoji opasnost da oni popuste pod težinom. U tom slučaju kamin bi mogao da utone u podlogu nekoliko milimetara, a onda bi se pojavile i naprsline na zidu ili plafonu. Rečju, podloga na kojoj će biti kamin, mora biti tvrda i dovoljne nosivosti. Ukoliko u postojećem objektu takva podloga ne može da se obezbedi, posavetujte se sa stručnjacima šta bi moglo da se uradi. Postoje i kamini koji nisu ozidani teškim materijalima te su samim tim lakši i mogu biti odgovarajući u takvim situacijama.