1. Izolacija potkrovlja - šta sve treba da znate?

1.1. Dobra izolacija potkrovlja

Tavani su prostori čijim preuređenjem možete povećati životni prostor kojim raspolažete ili ih preurediti u vrlo praktična skladišta na dohvat ruke, budući da mesta za odlaganje uvek manjka. Razlika između pojmova mansarde ili potkrovlja i tavana je mala, ali vrlo bitna. Mansarda je stambena jedinica, najčešće u zgradi dok se u kućama uglavnom naziva potkrovljem, prilagođena svim zahtevima i standardima svakodnevnog komfora stanovanja; tavan je, pak, nestambeni prostor namenjen isključivo odlaganju i držanju stvari koje više nisu potrebne, ili bar ne svakodnevno. Tako se razlikuju pohodni i nepohodni tavani (oni po kojima sme ili ne sme da se hoda); nepohodni se ređe koriste kao mesto za držanje svega i svačega, ali ne nužno.

Međutim, bilo da se radi o mansardi ili potkrovlju, dobra izolacija je od ključne važnosti. Površina krova je uistinu velika (kao i fasada) i zato je i mogući gubitak toplote koju ona može da uzrokuje veliki, pošto se nigde ne graniči ni sa čim osim sa spoljnim prostorom. Gubici toplote zbog toga mogu zaista biti ogromni. Stručnjaci kažu da, u slučaju loše, tanke ili nepravilno izvedene izolacije, 25% ukupne toplotne energije može bukvalno da „utekne“ preko krova svakog meseca.

1.2. Zašto je neophodna dobra izolacija potkrovlja

Prvi razlog zbog kog je odgovarajuća izolacija neupitna i neizostavna, jeste adekvatan nivo udobnosti stanovanja. Nema ničeg goreg od spavanja, zapravo, boravka uopšte, na mansardi ili u potkrovlju, gde je zimi hladno, a leti pakleno ili gde u pojedinim prostorijama uopšte nije moguće održavati konstantnu temperaturu zbog promaje koja bije svuda. Dobra izolacija ne samo da obezbeđuje veći komfor stanovanja, već i znatno smanjuje troškove grejanja. Ako se, prema proračunima, preko neadekvatno izolovanog krova izgubi više od 20% energije za grejanje, pravilnom adaptacijom možete uštedeti mnogo novca. Loše izolovani tavani, a kamoli mansarde ili potkrovlja, su noćna mora za održivu potrošnju energije, jer im je potrebno mnogo više za zagrevanje, a da pri tom toplota iščezne začas. Kuća sa takvim tavanom je stoga nepotrebno opterećenje koliko za vaš budžet toliko i za životnu sredinu.

1.3. Izolacija potkrovlja leti

Suprotno uvreženom mišljenju, loša izolacija nije problematična samo u zimskim mesecima, već još više u letnjim mesecima. Krov je daleko najizloženiji element svake kuće i jedno od „opterećenja“ koja trpi neprestano, iz dana u dan, upravo su vremenske prilike - i sunce, i kiša, i vetar, i sneg - i teško da se može reći šta je gore. Uz to, krov se leti lako pregreva, a temperature ispod njega, u loše izolovanom prostoru, rastu brzo i začas premaše 30°C. Izolacija tavana, dakako, u takvim atmosferskim prilikama čini upravo obrnutu stvar: po zakonima fizike, topao vazduh uvek prelazi u hladniji, pa će leti usporiti i sprečiti prodor toplog vazduha u unutrašnjost.

1.4. Subvencije za izolaciju mansarde ili potkrovlja  

Nov Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije usvojen je i važi od aprila ove godine („Sl. Glasnik RS“ br.40/2021), pa su tokom leta najavljeni i raspisani konkursi za dodelu subvencija građanima. Subvencije se dodeljuju u narednih 5 godina kako bi svima bila data mogućnost za zamenu stolarije, poboljšanje izolacije, ugradnju solarnih sistema i zamenu kotlova na efikasnija i manje štetna goriva. U ovaj projekat su se uključile neke banke i fondovi i u većini slučajeva zahtevi se podnose istom dokumentacijom. Osnovni uslov je da ste vlasnik nekretnine i da u njoj stalno živite, a drugi uslovi se unekoliko razlikuju u zavisnosti o kojoj lokalnoj samoupravi je reč. U svakom slučaju, nemojte da vam bude teško da se raspitate i podnesete zahtev, sredite svoju kuću i poboljšate uslove u kojima živite za upola manje novca.

1.5. Standardi prema Pravilniku EEZ

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada („Sl. Glasnik RS“ br. 61/2011) definisano je da „energetska svojstva zgrade podrazumevaju proračunatu ili izmerenu količinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobičajenom načinu korišćenja zgrade i koje uključuju pre svega energiju za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje”; u tom smislu, za neventilisane krovove koeficijent prolaza toplote je 0, 14 W/m2K, a za ventilisane kose krovove 0,20 W/m2K, odnosno, za kosi krov iznad grejanog prostora (stari:novi objekti) 0,20:0,15 W/m2K, a za kosi krov iznad negrejanog prostora (stari:novi objekti) 0,40:0,30 W/m2K. Prevedeno na rečnik prakse, svi ovi koeficijenti zapravo znače da je dovoljna debljina termoizolacionog sloja od oko 30 cm, a ona zavisi uglavnom od vrste izolacionog materijala, prema specifikaciji proizvođača.

2. Izolacija potkrovlja

2.1. Izolacija mansarde/potkrovlja

Potkrovlje, odnosno mansarda, jeste tavanski deo objekta namenjen stanovanju. Zbog toga, taj prostor mora biti i termoizolovan, a izolacija se postavlja između krovnih greda, što je u izvesnom smislu zahtevniji posao u odnosu na izolaciju prostora u kome se neće živeti. Glavni cilj celog zahvata jeste da se obezbedi zdrav i prijatan ambijent za život, i leti i zimi. Samo jedan stepen manje ili više može činiti veliku razliku. Idealna temperatura vazduha u stambenom prostoru je oko 20-21°C leti i oko 22°C zimi, a idealna relativna vlažnost je oko 50%. Postavljanje odgovarajuće izolacije je jednako važno i zbog sprečavanja pojave vlage i buđi koje vremenom mogu da prouzrokuju velike nevolje.

2.2. Izolacija potkrovlja

Tavan je nestambeni prostor koji se može koristiti za odlaganje predmeta i nameštaja, ali je često nepohodan te se na njemu ništa ne drži, osim u izuzetnim slučajevima. Pošto se na tavanu ne boravi, temperaturna odstupanja od idealne, projektovane temperature, mogu biti nešto veća. Na primer, zimi tu može biti i nekoliko stepeni hladnije. Za izolaciju tavana, uopšteno govoreći, postoje dve opcije: može se izolovati kao stambeni prostor, odnosno, između greda, iznad ili ispod njih ili kombinovano (što znači da će prostor biti potpuno zaštićen), ali se može izolovati i samo međuspratna ploča, ona koja ga odvaja od donjeg sprata (tada sam tavan ostaje neizolovan) i to je češća praksa za nepohodne tavane, koji se čak uopšte i ne koriste. Međutim, ukoliko želite da tavan osposobite za bilo kakvu vrstu upotrebe u budućnosti, najuputnije je da se izoluje kad i ostatak krova, prilikom gradnje ili renoviranja.

3. Vrste izolacije potkrovlja

3.1. Svojstva različitih izolacionih materijala

Danas na tržištu postoji daleko više materijala pogodnih za izolaciju nego što ih je bilo ikada ranije, a svaki tip ili vrsta sa sobom nosi određene prednosti i slabosti. Izbor izolacije prvo zavisi od potreba, odnosno, namene tavana. Potom, svakako, dolaze cene jer se umnogome razlikuju po klasi kvaliteta i od proizvođača do proizvođača, a na sve treba dodati i troškove angažovanja majstora. Na kraju, ali ne i najmanje važno, izolacija se znatno razlikuje u pogledu toplotne provodljivosti, ekološke proizvodnje i mogućnosti reciklaže, zapaljivosti i sličnih karakteristika.

3.2. Staklena vuna

Staklena vuna je ubedljivo najkorišćeniji izolacioni materijal. Razlozi za to su verovatno njena pristupačna cena, ali i poželjne karakteristike toplotne provodljivosti. Zbog vrlo gustih vlakana talasastog oblika, prolaz toplote iz unutrašnjosti ka spolja je blokiran i usporen. Ova vrsta vune je nezapaljiv materijal, što je vrlo važno za zaštitu svakog stambenog prostora. Termootpornost (R) po 1 cm debljine joj je između 0,9 i 1,5. Staklena vuna ne upija vodu, a prodaje se u rolnama koje se postavljaju kao trake, u kolonama. Slabošću ove vune smatraju se njena vrlo sitna vlakna koja mogu biti štetna po zdravlje ako se udahnu ili progutaju, pa se uvek preporučuje obavezna zaštitna oprema za oči, usta i ruke, kao i rukavice i odgovarajuća odeća prilikom ugradnje.

3.3. Kamena vuna

Kamena vuna je po popularnosti odmah iza staklene. Ova izolacija je obično napravljena od bazalta. Čine je fina, kamena vlakna, a razlikuje se po gustini. Kao i staklena, kamena vuna nije zapaljiva. Termootpornost (R) po 1 cm debljine joj je između 1,35 i 1,7. Kao i staklena vuna, kamena vuna ne upija vodu, čak je i vodootporna, a otporna je i na mikroorganizme. Ključna razlika između ova dva izolaciona materijala je ta da je kamena vuna ekološki daleko prihvatljivija. Cena im je približna, ali se ne prodaje u rolnama već u tablama koje se postavljaju jedna pored ili preko druge - u zavisnosti od tražene debljine.

3.4. EPS/stiropor

EPS ili stiropor se pravi od polistirena koji je sasvim otporan na vlagu i vodu i izuzetno izdržljiv. Njegova najveća slabost je neekološka priroda. EPS se proizvodi u različitim gustinama, koje se određuju prema potrebama i zahtevima za čvrstinom. To je izuzetno lagan materijal, termorezistentan i, za razliku od nekih drugih vrsta izolacionih materijala, sasvim je bezopasan po ljudsko zdravlje. Stiropor je negoriv, odnosno, samogasiv, pa sprečava širenje vatre u druge prostorije. Suprotno popularnom verovanju, stiropor se 100% može reciklirati. Pošto je potpuno otporan na vlagu i vodu, upotrebljava se i za izolaciju delova kuće koji su u kontaktu sa zemljom, dakle, temelja i zidova podruma.

3.5. XPS

XPS se malo ređe koristi za izolaciju krova, jer je prilično skup. Odlikuje se vrhunskom otpornošću na vlagu i vodu, i po tim karakteristikama nadmašuje sve ostale materijale na tržištu. Njegova gusta i čvrsta mikroćelijska struktura obezbeđuje visoku termootpornost, a takođe može da izdrži veće sile pritiska. Češće nego za izolaciju kosina i tavana, koristi se za izolaciju ravnih krovova.

3.6. Polietilenske folije

Polietilenske folije su vrlo tanke, što omogućava njihovu ugradnju u vrlo uske uglove - kakvih posebno ima ispod kosina i to u većem broju. Ovakve folije nisu namenjene toliko za primarnu izolaciju koliko za dopunu drugih izolacionih materijala koji se ugrađuju kao primarni.

3.7. Celuloza i vuna

Poslednjih godina na tržištu su dostupni i sve traženiji organski materijali, kao što su celuloza i vuna koje se ugrađuju postupkom uduvavanja. Celuloza se pravi od recikliranog novinskog papira i zaštićena je od požara borovom solju. Proces ugradnje ove vrste izolacije se prilično razlikuje od rada sa standardnim materijalima, a zahteva i više znanja i pripreme. Celuloza i vuna se uduvavaju pomoću posebnih uređaja u krovište, zbog čega ceo krov i međuetažna ploča moraju biti nepropusni.

4. Pravilna izolacija potkrovlja

4.1. Više metoda izolacije potkrovlja

Izolacija tavana se može uraditi na nekoliko načina. Bez obzira na to koji se način odabere, najbitniji su pravilno izvedeni detalji i kontakti između svih slojeva. Samo tako postavljena izolacija će zaista biti kvalitetna i služiti svojoj svrsi.

4.2. Toplotna izolacija između greda

Izolacija tavana, zapravo, krova se najčešće postavlja između greda. Takav način rada je jednostavan i brz, budući da se za taj deo posla uglavnom uzimaju staklena ili kamena vuna. Rolne staklene vune se seku na širinu odgovarajuću razmaku između greda, pa se onda u te međuprostore i postavljaju, zapravo, samo uguraju, jer im fiksiranje nije potrebno. Izolacija u tim međuprostorima treba da bude debljine grede ili, u nekim slučajevima, radi lakšeg postavljanja, najviše za 5 cm deblja. Table kamene vune se, pak, fiksiraju na prethodno montirane C-profile. Pored postavljanja izolacije između greda, potreban je i izolacioni sloj iznad njih, za koji se najčešće biraju EPS ili XPS. Deblji sloj izolacije je najčešće onaj između greda, čime se izbegava prekomerno opterećenje krova, a istovremeno dobija potpuno kompaktno, zatvoreno i zaštićeno krovište. Slabost ovakvog načina ugradnje je to što se grede i krovna konstrukcija ne mogu ostaviti vidljivim, već se moraju zatvoriti, pošto bi se u suprotnom videli ogoljeni svi delovi, što nikako nije estetski poželjno, pogotovo ne u stambenom prostoru.

4.3. Izolacija iznad greda

Jedan od mogućih načina rada je i izolacija iznad greda, tačnije, neposredno ispod poprečnih letvi krova (kontra-letve). Ova opcija je jednostavnija, jer uz izolacioni materijal odmah dolazi i parna barijera. Prednost ove metode je u tome što, za razliku od izolovanja međuprostora, grede mogu ostati vidljive, a to u estetskom smislu, enterijeru daje šarm tradicionalnog i prirodnog. U ovu svrhu najčešće se koriste EPS i XPS table.

4.4. Izolacija ispod greda

Tavanski prostor se može izolovati i postavljanjem ispod greda. U tom slučaju, pričvršćivanje izolacije predstavlja malo veći izazov, jer se za fiksiranje moraju koristiti duži ankeri.

4.5. Kombinovana izolacija između i iznad greda

Tavan se često izoluje na kombinovani način. Tada se izolacija postavlja između greda (kamena ili staklena vuna), a zatim dolazi sloj EPS ili XPS tabli iznad njih. Ovako zaštićeni krov i tavan su besprekorni i energetski najefikasniji, jer je nastanak toplotnih mostova onemogućen dvostrukom izolacijom.