1. Hidroizolacija ravnog krova - šta sve treba da znate?

1.1. Zašto je hidroizolacija ravnog krova važna?

Hidroizolacija je svakako jedan od najvažnijih strukturnih elemenata svakog krova. Kao što sam naziv kaže, hidroizolacija štiti objekt od prodora vode i šteta koje iz toga mogu da proizađu, a koje se teško saniraju i najčešće su vrlo skupe. Odvod vode sa kosih krovova je daleko lakši, koliko zbog toga što se kišnica s njih sama sliva, toliko i zbog toga što nema gde da se zadržava, dok sa ravnim to nije slučaj, pa je hidroizolacija utoliko važnija. Danas postoji mnogo različitih vrsta i tipova materijala kojima se štiti krov, a isto tako i više načina ugradnje. Koji će se model rada primeniti i čime će se raditi, određuje se na osnovu strukture, odnosno, konstrukcije samog krova.

1.2. Voda je najveći neprijatelj svake kuće

Neretko se može čuti da je voda najveći neprijatelj svakog objekta i premda ova izjava može zvučati pomalo preterano, ona je zapravo tačna. Voda, pre ili kasnije, može da prodre do najdubljih slojeva svake građevine, sve do konstrukcije, gde uistinu nanosi i najveću, nepopravljivu štetu. Ako je konstrukcija drvena, ona počinje da trune, a ako je armirano-betonska ploča (kao što je kod većine ravnih krovova), postepeno korodira čelična armatura iznutra. Sve to dovodi do sporog propadanja nosećih elemenata, pa u najgorem slučaju sledi urušavanje ili rušenje dela ili čitave konstrukcije. Znate kako se kaže: mirna voda breg roni, pa isto važi i za građevine.

1.3. Dobra drenaža je takođe važna

Ni odlična hidroizolacija ravnog krova sama po sebi nije ni od kakve pomoći, ako nije izvedena odgovarajuća drenaža. To znači da je projektovana tako da se meteorska voda sliva pravo u odvodni sistem. To je razlog što nijedan ravan krov nije 100% ravan, već uvek napravljen pod uglom od 2-3 stepena u odnosu na slivnike. Naravno, golim okom se to ne vidi, ali je čak i tako mali nagib sasvim efikasan u odvođenju vode. Odvodni sistem se sastoji od vertikalnih i bočnih cevi i sabirnica, a ponekad i od ispusta i „manžetni“ na mestima proboja, pogodnih za sve hidroizolacione materijale ravnih krovova.

2. Materijali za hidroizolaciju ravnog krova

2.1. Kako tehnologija napreduje, tako se menja i izbor materijala

Pre samo desetak godina smatralo se da hidroizolacija ravnog krova može da se radi isključivo bitumenom, premda nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta, dok je danas na raspolaganju mnogo novih materijala zahvaljujući napretku tehnologija. Ipak, bitumen i dalje jeste izuzetno efikasan i popularan, a sada se proizvodi u vidu membranskih traka, premaza i namaza. Koristi se čak za izolaciju celih objekata, puteva i mostova. Pored sirovog bitumena tu su i membrane i folije od veštačkih PVC, FPO, PIB ili EPDM materijala.

2.2. Bitumenske trake

Takozvana crna izolacija, odnosno, bitumenske trake su i dalje najčešći izbor za hidroizolaciju. Hidroizolacija bitumenskim trakama je posebno pogodna za veće, neiskorišćene krovne površine, gde se hidroizolacija ne može dodatno pokriti i zaštititi, pa je potpuno izložena suncu i pregreva se. Međutim, postoje i neke vrlo važne razlike - nekadašnji i današnji bitumen skoro da uopšte nisu isti. Sada se bitumenska hidroizolacija obogaćuje slojem elastomera, koji umnogome doprinose otpornosti na niske i visoke temperature i UV zrake. Građevinsku hidroizolaciju najčešće čine samolepljive trake ili one koje se zavaruju za podlogu. Obično se bitumenske trake polažu u dva sloja, s tim da se preklapaju po desetak centimetara jedna preko druge da bi se osigurala zaista dobra zaštita od vode.

Nove bitumenske trake imaju po sredini svojevrsne nosače ili umetke, čime se obezbeđuje savršeno zaptivanje kao i to da koreni biljaka na zelenim krovovima ne mogu da prodru kroz hidroizolaciju do termoizolacije i konstrukcije. Same bitumenske trake se sada sasvim lako postavljaju i nisu štetne po zdravlje, a hidroizolacija ravnog krova je besprekorna, izuzetno izdržljiva i dugotrajna zbog dvostrukog sloja.

Bitumenske membrane, odnosno, trake, sastavljene su od uloška koji je obostrano obložen bitumenskom masom. Sastav samog uloška je ono što određuje vrstu primene, pošto on obezbeđuje neophodne fizičko-mehaničke karakteristike traka, dok kvalitet i debljina bitumenske mase daju postojanost i, u stvari, čine ih otpornim na temperaturne promene i uslove spoljne sredine, a samim tim im povećavaju trajnost. Time što se razlikuju po kvalitetu, biraju se u zavisnosti od vrste krova i očekivanog veka trajanja. Najbolja hidroizolacija ravnog krova dobija se trakama čija je podloga od poliestera, zahvaljujući čemu je njihova stabilnost bolja, koliko i otpornost na skupljanje materijala.

2.3. Bitumenske trake sa staklenom tkaninom

Specijalne, poboljšane bitumenske trake koje se mogu kupiti na tržištu i koje imaju slična svojstva kao obične trake jesu one s ojačanjem od staklene tkanine. Stakleni materijal je u sredini kao jezgro i ono daje hidroizolacionoj traci odlična mehanička svojstva, stabilnost dimenzija i visoku zateznu čvrstinu, a čini je otpornijim na visoke temperature i njene oscilacije. Kao što sam naziv kaže, staklena vlakna u ovoj vrsti tekstila služe kao dodatno ojačanje, tako da postaje čvršći i izdržljiviji u odnosu na klasične i u stanju je da lako izdrži i velike sile uzdužnog i poprečnog opterećenja.

2.4. Sintetičke folije - PVC, EPDM, FPO

Nova vrsta hidroizolacije za ravne krovove, koja na tržištu postaje sve popularnija, jeste sintetička folija. Sintetičke folije su korisne i za kose i za ravne krovove i mogu se koristiti za novogradnju, renoviranje, sanaciju ili adaptaciju. Prednost sintetičkih folija je u tome što se mogu postaviti na bilo koju podlogu, a dostupne su u rolnama, što olakšava postavljanje i transport. Koriste se za novogradnju, kao i za sanaciju postojećih hidroizolacija. Ove folije se proizvode na bazi PVC, FPO (fleksibilan poliolefin) i na bazi EVA/EBA materijala. Svaki materijal ima svoje prednosti i mane, pa je odluku o tome koji će se koristiti, najbolje prepustiti profesionalcima.

Najveća prednost sintetičkih folija u odnosu na bitumenske trake je količina utrošenog materijala. Naime, za istu površinu upotrebi se duplo manje folije od bitumenskih traka. Dodatna prednost je što je membrana fleksibilnija od bitumenskih traka, pa se lako prilagođava i najneobičnijim oblicima krova. Vatrootporna je i estetski poželjnija, jer su šavovi zavareni tako da su jedva vidljivi. Na kraju, ali ne i najmanje važno, sintetičke folije karakteriše i dobra paropropusnost.

EPDM membrane su razvijene prvenstveno za potrebe hidroizolacije većih objekata, kao što su sportski i industrijski, uključujući i stambene zgrade, a ređe za porodične kuće. EPDM folija ima posebnu strukturu koja je naročito prilagođena zelenim krovovima, a takođe omogućava lakšu ugradnju solarnih panela. Ovom folijom je, između ostalog, pokrivena i ogromna zgrada francuskog avio-prevoznika AIR France. Kao i PVC folije, EPDM membrana se lako postavlja, ali je još otpornija na ekstremne vremenske uslove. Tokom svog veka, zahteva tek minimalno održavanje.

2.5. Tečna hidroizolacija ravnog krova

Hidroizolacija ravnog krova u vidu dvokomponentne tečne membrane je najskuplja vrsta koja se u principu koristi samo za detalje. To je uglavnom zbog cene - pošto je vrlo skupa, nema smisla koristiti je na mestima gde to nije apsolutno neophodno. Za veći deo krovne površine dovoljne su bitumenske trake ili sintetičke folije, ali se na spojevima češće javlja potreba za tečnom hidroizolacijom na bazi PMMA. To je akronim za polimetilmetakrilat koji se sastoji od akrilne smole. Tečna hidroizolacija je kompatibilna sa svim materijalima i dobro prianja na sve podloge, a postavlja se na objekat po metodi "mokro-mokro".

3. Hidroizolacija ravnog krova - izvođenje

3.1. Hidroizolacija i vrsta krova

Ako želite da vas kuća dobro služi i potraje godinama, odgovarajuća hidroizolacija će biti jedna od ključnih stvari. Loše izvedena hidroizolacija može izazvati toliko dodatnih problema i troškova da se jednostavno ne isplati. Zato obavezno ceo posao prepustite stručnjacima. Kako će se izvoditi sama hidroizolacija zavisi od vrste ravnog krova - da li je u pitanju obrnuti ravni krov, klasični ili dupli krov i slično. U svakom slučaju to nije nešto što treba da vas brine: instalater hidroizolacije će znati gde i kako da je ugradi.

3.2. Hidroizolacija ne sme da se pomera

Bez obzira na vrstu ravnog krova, hidroizolacija uvek mora biti dobro pričvršćena, bilo mehanički lepljenjem ili ankerisanjem, bilo fiksiranjem šljunkom. Šta će se postaviti preko hidroizolacije uglavnom zavisi od namene krova - da li je prohodan ili ne.

3.3. Hidroizolacija klasičnog ravnog krova

Klasični ravni krov je tip koji se prvi pojavio, ali je i dalje veoma popularan. Kod ovog krova na ploču ili krovnu konstrukciju postavlja se parna brana, zatim toplotna izolacija, preko koje ide hidroizolacija, a zatim razni dodatni zaštitni slojevi (na primer, zaštita od korena biljaka za zelene krovove i slično).

Parna brana je manje poznat, ali ne manje važan element svakog krova, pošto je njen zadatak da spreči prodor vodene pare iz unutrašnjosti objekta ka hidroizolaciji, da ne bi počela da se kondenzuje ispod nje. Ako se hidroizolacija radi bitumenskim trakama, u principu je potrebna jača parna barijera nego kada se radi hidroizolacija od sintetičke folije, ali se preporučuje i njena upotreba. Čak ni dobro izolovan ravan krov ne može normalno da funkcioniše ako parna barijera nije pravilno postavljena! Ako se i spreči prodor vode spolja ka unutra, može doći do problema unutar objekta, kada vlaga iz prostorija pređe na hidroizolaciju, gde se kondenzuje i pretvara u vodu.

3.4. Hidroizolacija obrnutog ravnog krova

Prednost sledećeg tipa - obrnutog ravnog krova - je u tome što je tu hidroizolacija veoma dobro zaštićena od toplotnih i mehaničkih opterećenja. To je zato što je položena ispod toplotne izolacije koja je štiti. Takva ugradnja je moguća, naravno, samo ako je sama toplotna izolacija otporna na vlagu i vodu. Obrnuti ravni krov mora biti termoizolovan XPS izolacijom koja ima takva svojstva.

Slojevi obrnutog ravnog krova idu sledećim redosledom: plafonska ploča, hidroizolacija koja deluje i kao parna brana i zadržava paru, zatim toplotna izolacija od XPS (ekstrudiranog polistirena), a preko termoizolacije se mora položiti i paropropusna membrana kroz koju treba da prolazi vodena para koja se nađe zarobljena između slojeva. Toplotna izolacija preko hidroizolacije mora biti dovoljno opterećena, kako je ne bi podigao i odneo vetar. Za završnu zaštitu koristi se šljunak, ako je ravan krov nepohodan, odnosno, estrih ako je prohodan.

3.5. Ravan krov „plus“

Izvođenje obrnutog ravnog krova postalo je problematično kada su počeli da se donose zakoni u vezi sa smernicama za niskoenergetsku i pasivnu izgradnju kuća. Ovaj krov ima problem maksimalno ograničene debljine termoizolacionog sloja, koji je obično oko 20 cm, umesto 40 cm, koliko bi bilo potrebno prema današnjim zahtevima energetske efikasnosti. Zato se danas sve češće pribegava, takozvanom, ravnom „plus“ krovu koji kombinuje prednosti klasičnog i obrnutog tipa. On ima sve one slojeve koji su tipični za klasičnu verziju, pored dodatnog, drugog sloja toplotne izolacije, koji poboljšava termoizolativnost i sprečava hlađenje hidroizolacije.

Na ravnom „plus“ krovu slojevi idu sledećim redosledom: plafonska konstrukcija ili ploča na koju se postavlja parna barijera, zatim EPS (stiropor) termoizolacija, kamena ili staklena vuna, zatim hidroizolacija, pa drugi sloj XPS termoizolacije. Ovaj drugi sloj, za razliku od osnovnog, izložen je vodi i stoga mora biti napravljen od XPS (stirodur), koji je otporan na nju. Za završnu zaštitu koristi se šljunak, ako je ravan krov nepohodan, odnosno, estrih ako je prohodan.

3.6. Dvostruki ravni krov i hidroizolacija

Poslednji tip ravnog krova je i najspecifičniji. Reč je o dvostrukom ravnom krovu, gde se hidroizolacioni sloj, kao i kod ravnog „plus“ krova, postavlja između prvog i drugog sloja termoizolacije. Kod ovog tipa krova nije potrebna parna barijera, ali zbog toga sloj toplotne izolacije iznad hidroizolacije mora biti mnogo deblji od onog ispod nje.

4. Greške pri ugradnji hidroizolacije

Jedna od najčešćih grešaka pri izvođenju hidroizolacije ravnih krovova svakako su nepravilno izvedeni spojevi ili loše izvedeni neki detalji. Ovaj problem je naročito čest na spojevima različitih materijala i na spojevima stolarije sa krovom ili potkrovljem, kontakata na proboju dimnjaka i slično. Zatim su česte greške u odabiru samih materijala, koji su ili nekvalitetni ili neodgovarajući, ili možda jeftiniji, zbog čega se kupci opredeljuju za njih. Ipak, uvek treba posmatrati širu sliku i biti svestan da ono što u jednom trenutku deluje kao bolje rešenje, zato što je, recimo, jeftinije ili brže, u sledećem može uzrokovati štetu koja će posle izaći mnogo skuplja i zahtevnija. Na kraju krajeva, imajte u vidu da je sve što se tiče izgradnje ulaganje na duge staze, da se radi jednom u više decenija i da bar toliko mora i da služi. Dodatni problem, međutim, može biti i loša koordinacija rasporeda građevinskih radova.

5. Sanacija hidroizolacije ravnog krova

Odabir pogrešnog ili neodgovarajućeg tipa ravnog krova za određenu tipologiju gradnje može zadati najviše glavobolje. Morate biti svesni da to posledično utiče na ceo objekat, uključujući i hidroizolaciju. Odgovornost za izbor pravilnog i odgovarajućeg tipa ravnog krova kao i samih materijala je, naravno, na projektantu, koji se mora konsultovati s izvođačem koji će radove i izvoditi. Sledeća linija pravljenja grešaka javlja se pri samom postavljanju izolacije, a to isključivo zavisi od stručnosti i profesionalizma izvođača. Ako sami krenete sa hidroizolacijom ravnog krova, možete očekivati samo još više problema i grešaka, što može vrlo skupo da košta u budućnosti, kada objekat počne da propada. Mnogo muke mogu da zadaju i toplotni mostovi, koji su opet posledica nepravilnog strukturiranja. Na mestima gde se toplotni mostovi pojave uglavnom dolazi i do kondenzacije, što škodi konstrukciji i izaziva znatna oštećenja.

Pored svega ovoga što zahteva hitnu sanaciju, vrlo čest razlog prokišnjavanja ili prodora vlage znaju da budu i oštećenja krovnih slojeva. Ako se sumnja na stagnaciju vode ili ako objekat čak i prokišnjava, mora se odmah reagovati i početi sanacija. Natapanje može biti lokalno - i u tom slučaju rešenje je relativno jednostavno i brzo. Međutim, ako dođe do većeg vlaženja ili zadržavanja vode na više mesta, imaćete veći problem i parcijalna sanacija neće biti dovoljna. Tada ponovo mora da se radi cela hidroizolacija, a najverovatnije i zamena delova ili cele termoizolacije.

Najlogičnije i najpraktičnije je da se izolacija krova izvodi prilikom renoviranja fasade objekta. Međutim, ako to nije moguće zbog oštećenja i dotrajalosti, preporučuje se hitna akcija, jer mali problem može brzo da preraste u veliki, a što se više odugovlači, i sve skuplji.