1. Geomehanički elaborat - šta sve treba da znate?

1.1. Šta je geomehanički elaborat i ko su stručnjaci geodezije?

Geomehanički elaborat je studija u kojoj se opisuju i analiziraju geomehanički sastav i nosivost zemljišta. Mogu da ga urade inženjer geologije, ali i geodeta (viša stručna škola) i geometar (srednja stručna škola), međutim, usluga se najčešće naručuje u nekoj od brojnih firmi za izradu geomehaničkih studija, koje samim tim snose odgovornost i za izradu i za kvalitet.

2. Čemu služi geodetski elaborat?

2.1. Za sprečavanje sleganja građevine

Geomehanički elaborat je neophodan da bi se sa sigurnošću utvrdili tačan sastav zemljišta i to da li će teren zaista izdržati predstojeće radove na izgradnji, renoviranju, dogradnji ili nadgradnji objekta. U suprotnom, posledice mogu biti zaista katastrofalne i skupe, jer građevina može početi da se sleže usled sopstvene težine, kojom se opterećuje tlo. Ako želite održiv, svrsishodan i isplativ projekat koji će potrajati decenijama, od suštinskog je značaja da naručite geomehanički elaborat pre početka bilo kakvog rada: bilo projektovanja bilo gradnje, da biste bili načisto s tim o kakvom zemljištu se radi. Naravno, ne treba mnogo naglašavati ni to koliko će ta informacija vredeti građevinskim inženjerima.

2.2. Za projektovanje

Pošto je svakom stručnjaku geomehanike analiza tla osnovni alat kojim u svojim izveštajima obezbeđuje podatke o sastavu zemljišta, zahvaljujući njoj saznaće se kakvi su slojevi terena, gde su i koliko su nosivi, gde su mekši, gde postoji mogućnost odrona i sve slično. Sve su ove informacije neophodne za detaljno i precizno određivanje dubine temelja i proračuna nosivosti tla. Ako je deo terena na steni, a drugi deo na mekšem tlu, sasvim je logično da će temelji biti različiti u zavisnosti od toga gde se nalaze. Međutim, to se može utvrditi isključivo geološkim istraživanjem. Geomehanički elaborat sadrži i podatke o površinama podzemnih voda (ako postoje) i o propusnosti pojedinih slojeva i o mogućnostima proceđivanja i plavljenja. Angažovani stručnjak tako u izveštaju daje sve potrebne početne podatke na osnovu kojih se vrši projektovanje.

2.3. Za planiranje odvodnjavanja

Pored podataka potrebnih za statičke proračune, elaborat je potreban i za racionalno i funkcionalno projektovanje kišne kanalizacije. Na osnovu dobijenih informacija može se utvrditi da li postoji bojazan od stagnacije vode, tako da se projektovanjem predvide odgovarajuće dimenzije drenažnog sistema objekta i spreči nastanak štete. Nadalje, pravi se i plan zaštite i održavanja građevinske jame, kako u toku gradnje ne bi bila poplavljena. Ovo je posebno važno kod izgradnje zahtevnih objekata većeg obima (više podzemnih spratova ili garaža) i kod objekata na strmim terenima.

2.4. Geomehanički elaborat je bitan aneks građevinske dozvole

Elaborat je obično bitan aneks dokumentacije (podnesak) za građevinsku dozvolu (DGD). Zahteva ga lokalna upravna jedinica, a u posebnim slučajevima ugroženih ili osetljivih područja i SEPA (Agencija za životnu sredinu Republike Srbije). Ova Agencija učestvuje u postupku odobravanja dokumentacije za DGD kao davalac saglasnosti za osetljiva područja i područja gde postoji opasnost od podzemnih voda, za šta je potpun geomehanički elaborat neizostavan dokument. Ovakav izveštaj je osnovna komponenta DGD i zato što u slučaju izgradnje na močvarnom ili seizmički aktivnom terenu ili klizištima može doći do nepopravljive štete po životnu sredinu ili okolne objekte, ukoliko vaša kuća nije izgrađena prema uslovima koje zahteva sastav zemljišta.

2.5. Za proveru opcije postavljanja toplotne pumpe

Osim sastava tla, prilikom iskopa se određuju mesto i dubina podzemnih voda. Ovo je esencijalni podatak ako se razmišlja o vrsti toplotne pumpe koja bi mogla biti ugrađena za napajanje objekta. Geodeta će moći da proceni da li su količina i temperatura podzemne vode pogodni za toplotnu pumpu voda-voda ili zemlja-voda čime će umnogome olakšati odluku o izboru sistema grejanja.

2.6. Za vaš miran san

Na kraju, ali ne i najmanje važno, ovakav dokument je neophodan i da biste lično bili sigurni u to da ono u šta ulažete svoju energiju, vreme i novac jeste sigurna i dugoročna investicija. Samo tako ćete izbeći nepredviđene događaje u budućnosti. Stoga najiskrenije savetujemo da naručite izradu izveštaja čak i ako ga niko od vas ne zahteva po službenoj dužnosti. Cena ovakvog dokumenta je minimalna i predstavlja oko 0,005% - 0,01% ulaganja u čitav projekat, ali ako se ne uradi, može prouzrokovati ogromnu štetu i posledično veliki finansijski gubitak. Oštećenja susednih objekata (pukotine na fasadi i nosećoj konstrukciji) usled loše zaštićenih a formiranih građevinskih jama, sleganja terena (što u svakom slučaju može naškoditi susednim objektima u neposrednom okruženju), stagnacija vode i plavljenja objekta, samo su neke od neželjenih posledica. Zato uvek preporučujemo da se ne dvoumite i učinite sve što je u vašoj moći da osigurate trajnost svoje kuće i izbegnete visoke troškove naknadnih sanacija.

3. Dobijanje podataka za geodetski izveštaj

3.1. Bušenje za geomehanički elaborat

Geomehanički izveštaj zahteva da se iskopi, odnosno, takozvano sondiranje ili sondaža, izvedu na više tačaka na parceli. Bušenje se obično vrši u 2-3 tačke na parceli, na mestu gde će se podići objekat. Ako je kuća već izgrađena (ako jeste ili niste prvi vlasnik), ali biste želeli da proverite sastav terena za eventualne nadogradnje ili renoviranja, bušenje se vrši na svim uglovima sve do dna temelja, a ponekad i duž kritičnih zidova. Važno je da se iskopavanje vrši na onim mestima gde će kuća zaista stajati, jer sastav tla iste parcele varira na različitim mestima.

Druga važna stvar je dubina bušenja. Neophodno je da iskopi budu dovoljno duboki, da zaista svi slojevi zemlje budu obuhvaćeni. Samo tako ćete dobiti realan uvid u stvarno stanje terena na kome stoji ili će stajati vaša kuća.

3.2. Ručno ili mehaničko bušenje?

Iskopavanje se može vršiti ručno ili bušenjem. Važno je samo da se kopa dovoljno duboko, da se dođe do svih slojeva zemlje. Ako bušotina nije dovoljno duboka, nedostajaće osnovni podaci o sastavu zemljišta, što će uticati na tačnost i preciznost izveštaja. Može se desiti da geodeta uopšte neće želeti da analizira iskopane uzorke, jer će proceniti da nisu reprezentativni za stvarni sastav čime rizikuje da da lažne, provizorne informacije. Zbog toga se većina ljudi odlučuje za bušenje, koje prepušta stručnjacima.

3.3. Geodetsko sondiranje

Sondiranje ili sondaža je specijalna vrsta bušenja koja se obavlja posebno opremljenim bagerom i na osnovu kojeg se potom vrše geološka i geomehanička merenja i analize. Dubina bušotine za sondu određena je geološkim sastavom tla, spratnošću objekta i dubinom temelja. Iskop se uvek izvodi najmanje do sloja zemlje pogodnog za temeljenje, prema uputstvima geodete. Inače, za tačne analize poželjno je da se iskopa što više slojeva.

3.4. Porazgovarajte sa svojim komšijama

Važan, ali često zanemaren aspekt dobijanja podataka za izradu geomehaničkog elaborata je razgovor sa komšijama. Dobar geodeta će se raspitati kod komšija o tome kako su postavljali temelje svojih kuća i na kakve su sve vrste problema nailazili. Zatim će razgledati šire područje parcele. Ovo će mu pružiti osnovne, orijentacione informacije o karakteristikama terena u blizini objekta kao i to da li se u neposrednoj okolini nalaze šume, klanci, reke ili druge vodene površine.

4. Koje će analize vršiti geodeta?

Istraživanja i analize zavise od površine, složenosti terena i sastava zemljišta na kome se nalaze parcela ili objekat. U zavisnosti od stepena težine terena i veličine kuće, može se birati između tri osnovna ispitivanja tla. Koje će biti odgovarajuće, izabraće geodeta.

4.1. Statički test penetracije (CPT)

Ovo je najosnovnije, ali najsveobuhvatnije testiranje sa jednom velikom prednosti. Zaključeno je da se merenja po dubini vrše po segmentima od 2 cm. Po ovoj metodi, sonda se sabija u zemlju toliko duboko da dospe do tvrde površine. Za sve vreme bušenja (na svaka 2 cm) dobijamo podatke o otporu koje tlo pruža pri prodiranju u dubinu. Naposletku, kompjuter objedini sve dobijene podatke. Tako se dobija fazni (kontinuirani) profil datog terena, koji služi kao osnova za procenu sleganja i nosivosti tla prema izabranom sistemu temelja. Ovaj postupak je pogodan za sve vrste zemljišta i preporučuje se bez obzira na vrstu i tip temelja.

4.2. Dilatometarski test (DMT)

DMT analiza je pogodna za meka tla gde se odlučuje o izboru dubokih temelja. U takvom slučaju, DMT analiza može zameniti CPT testiranje, jer takođe daje fazni (kontinuirani) profil sastava zemljišta. Na osnovu ovih podataka rade se planovi temelja i procena nosivosti tla.

4.3 Standardna dinamička penetracija (SPT)

Ovo testiranje je pogodno za parcele koje se nalaze pretežno na peskovitom i šljunkovitom zemljištu. SPT je nešto naprednija vrsta ispitivanja tla, koja pored gustine daje i podatke o čvrstini, kompaktnosti, modulu elastičnosti, očekivanom sleganju i nosivosti temelja. Ovo testiranje takođe određuje potencijal propusnosti zemljinih slojeva. Ukoliko se uradi SPT testiranje, onda CPT nije potreban, jer su svi potrebni podaci već dobijeni.

5. Šta rizikujete bez odgovarajućeg geomehaničkog elaborata

5.1. Poddimenzioniranje objekta

Ako se objektu zbog nedostatka geomehaničkog elaborata smanje neke od najvažnijih dimenzija, odnosno, ako bude poddimenzionaran, rizikujete da ne bude ni potpuno bezbedan za život. Dimenzioniranje podrazumeva projektovanje, zapravo, izračunavanje poprečnih preseka konstruktivnih elemenata, koji osiguravaju dovoljnu statičku čvrstinu i stabilnost. Sledstveno tome, poddimenzioniranje je greška u tehničkom proračunu zbog čega bi kasnije ključni elementi konstrukcije ispali manji ili nedovoljne nosivosti, što je već samo po sebi vrlo opasno za svaki objekat. Kasnije, kritično stanje će izazivati svaka obilna kiša u jesen, ali i u proleće kada se sneg topi, uz to što objekat može i sam da slegne, pod sopstvenom težinom. U svakom slučaju, na neodgovarajuće dimenzioniranom objektu vrlo brzo se mogu uočiti prve pukotine, koje se nadalje manje ili više, kontinuirano povećavaju i šire. Obnova zgrade i sanacija oštećenja su naravno moguće, ali izuzetno skupe. S druge strane, bezmalo je nemoguće u potpunosti vratiti objekat u prvobitno stanje nakon što je šteta napravljena.

5.2. Predimenzioniranje objekta

Predimenzionirati objekat, u stručnoj terminologiji, znači projektovati ga preterano statički stabilnim i čvrstim. To znači i da su birani veći od realno potrebnih preseka konstruktivnih elemenata. Ovim se povećava količina upotrebljenog materijala, a samim tim i njegova cena. Ali to nije sve. Povećava se i težina samog objekta, što dodatno opterećuje tlo ispod njega. To, pak, zahteva dodatne troškove naknadne konsolidacije terena, što inače uopšte ne bi bilo potrebno.

5.3. Oštećenja susednih objekata

Na kraju, ali ne i najmanje važno, izgradnja bez prethodnog geomehaničkog elaborata ugrožava i susedne objekte, bilo niskogradnje bilo visokogradnje. Kada se teren slegne zbog neadekvatnog dimenzioniranja, on lančano ugrožava ili čak urušava prostor oko vaše kuće. Područje uticaja se tako širi na stotine kvadratnih metara i počinje da dovodi u opasnost i susedne objekte. Ako se na njima pojave pukotine, vi ćete biti odgovorni. Drugi vlasnici mogu tražiti celoukupnu nadoknadu troškova sanacije.

6. Cena geomehaničkog elaborata

Cene izrade dokumenta ovakvog tipa predstavljaju minimalne troškove u okviru ukupne građevinske investicije. Ako ovome dodate i astronomske sume koje biste eventualno morali da platite za sanaciju štete nastale nedostatkom podataka o geološkom sastavu tla, ne možete sumnjati u opravdanost ovog izveštaja. Prosečna cena angažovanja geodete i izrade takozvanog jednostavnog podneska i elaborata geodetskog plana sa sertifikatom potrebnim za građevinsku dozvolu kreće se između 160 i 240 EUR.