1. Elektroinstalacije – šta sve treba da znate?

Električne instalacije su u današnje doba važan deo urbane životne sredine. One omogućavaju pristup vodi za piće, odvod otpadne vode, rasvetu, grejanje, hlađenje te rad raznovrsnih električnih aparata i uređaja za domaćinstvo i industriju. Stručno urađen i dovoljno jak instalacioni sistem omogućava neometano funkcionisanje života u zajednici. Elektroinstalacije su deo tog ogromnog sistema te, kao i ostali poslovi, zahtevaju visoku osposobljenost i iskustvo. Ipak, nije loše da kao neko ko ima potrebu za takvim stvarima, znate ponešto o osnovnim pojmovima i tehnikama, jer ćete se tako lakše dogovarati i pogađati sa projektantom i izvođačem radova.

1.1. Merenje i održavanje elektroinstalacija

Najmanje na svakih 10 godina u kući ili stanu treba proveriti stanje elektroinstalacija, uređaja i opreme, odnosno, izmeriti napon i provodljivost mreže. Na taj način, električar koji vrši merenje, može da ustanovi ima li kakvih problema u samoj mreži ili s aparatima. Te tačke, ako se ne otkriju pravovremeno, mogu da dovedu do kratkog spoja i električnog udara, ali i požara. Majstor tom prilikom treba da prekontroliše i gromobransku i kompjutersku instalaciju. Potvrda koju tada može da vam izda važeća je kao dokaz o zaštićenosti kuće ili stana. Gromobrane treba proveravati na svake 2-4 godine i obavezno nakon udara groma. I inače se praktikuje da se sve instalacije detaljno pregledaju pre izvođenja većih radova kao što je renoviranje. Ako instalacije održavate redovno i prema uputstvima (merenja, popravke, zamene osigurača i slično) neće dolaziti do prekida napajanja koji, čak i kada nisu u u pitanju velike nepogode, mogu oštetiti električne uređaje. 

2. Stručno i kvalitetno projektovanje i ugradnja

Uvek je pametnije pre samog izvođenja radova prvo napraviti detaljan plan; u ovom slučaju, elektroinženjer ili iskusan električar mogu napraviti odgovarajuće nacrte za kuću ili stan. Niskonaponska instalacija služi za rasvetu i aparate za domaćinstvo, dok informaciona služi za telefone, kompjutere, klima-uređaje, interfone, protivpožarnu i protivprovalnu zaštitu. Projektovanje i ugradnja elektroinstalacija zahteva stručnu osposobljenost i iskusnog majstora. Savetujemo da se ovakvog posla ni u kom slučaju ne prihvatate sami. Pri projektovanju i ugradnji se striktno moraju poštovati mnogobrojna zakonska i pravila struke, kako bi ceo sistem bio siguran i bezbedan za rukovanje, a i lako dostupan u svakoj situaciji.  

3. Vrste instalacija

3.1. Niskonaponske električne i informacione instalacije

Rasveta i aparati za domaćinstvo se napajaju preko niskonaponske mreže. Telefoni, kompjuteri, klima-uređaji, interfoni, protivpožarna i protivprovalna zaštita se napaja preko informacione mreže.

3.2. Prema načinu ugradnje

Električne instalacije se u objekt ugrađuju na različite načine:

- ispod sloja maltera ili u njega: instalacije se razvode tako da idu uz goli zid, pa se onda malteriše;

- preko maltera: na ovaj način se instalacije razvode u prostorijama s mokrim čvorom i montiraju s plastičnim provodnicima na odgovarajućim nosačima;

- u šuplje zidove: instalacije mogu biti zapaljive ili nezapaljive i od toga zavisi od kakvog će se materijala izvoditi suva gradnja;

- u betonu: isto kao i instalacije ispod sloja maltera ili u njemu, i ove se postavljaju još u fazi grubih građevinskih radova;

- u instalacione kanale: na ovaj način se ugradnja vrši uglavnom u industrijskim objektima, a vrlo retko u stambenim;

- sa neizolovanim provodnicima: na ovaj način se koriste samo sistemi niskog napona, npr. halogene lampe i slični aparati i uređaji.

Vrlo je važno da elektroinstalacije budu ugrađene prema propisima i projektu. Mora se voditi računa o tome da su niskonaponski i visokonaponski osigurači međusobno udaljeni najmanje 5 cm. Isto tako ne smeju biti ni u istom strujnom kolu osim ako nisu odvojeni pregradnim zidom. Električni kablovi sprovode se kroz plastične cevi čime se omogućava da kasnije popravke i zamena budu lakše. Bitno je to da i svi elektropriključci imaju zaštitu, odnosno, treći („uzemljenje“) provodnik u trožilnom kablu.

4. Postupak ugradnje u kući ili stanu

4.1. Ugradnja

Pri izvođenju električnih instalacija od ključnog je značaja da one budu detaljno i pažljivo isplanirane i stručno ugrađene, jer se jedino na taj način mogu preduprediti kasnije komplikacije. Ako se, recimo, renovira kupatilo, za zamenu instalacija moraju se lupati keramičke pločice. Same instalacije se rade u dve faze. Tzv. faza grubih radova je istovremena s grubim građevinskim radovima, a druga traje istovremeno s završnim radovima unutrašnjeg i spoljašnjeg uređenja. Grubi elektroinstalacioni radovi počinju onda kada se završe pregradni zidovi. U tom periodu rade se i ostale instalacije, mašinska, vodovodna i kanalizaciona, ali i mreža za telekomunikaciju. Ako se zidovi zidaju, elektrovodovi u cevima se postavljaju pred ili u toku malterisanja, a ako su u pitanju zidovi od gipsano-kartonskih tabli onda mreža ide kroz njih, pošto imaju šupljine. U novogradnji, elektroinstalacije se postavljaju u betonske ploče. PVC cevi se razvode po oplati neposredno pre nalivanja betona i tada je najvažnije da one ostanu neoštećene. Na taj način zidovi, kada su završeni, ne moraju da se štemuju. Električar vodove sprovodi kroz te cevi i, kasnije kada dođe do kvara ili bude bilo potrebe za zamenom, isto tako lako može da im priđe. Instalacione cevi se postavljaju uvek horizontalno i vertikalno, a nikada ukoso i to na visini između 20 i 120 cm od poda, kako bi se kasnije lakše vršile popravke ili nadogradnja. Jedino se po plafonu cevi postavljaju najkraćim linijama. Prosečno, u za porodičnu kuću je potrebno 500-1000 m kablova i 10-15 razvodnih kutija.

U elektroinstalacijama za domaćinstva može doći do povećanja otpora u provodnicima, a shodno tome i do opadanja njihove izolativnosti. Pri razvođenju novih instalacija može doći do grešaka u spajanju vodova. Da bi se sprečile štete od strujnog udara koji može da dovede i do požara, vrlo je važna dobra zaštita. Utičnice u kuhinji zato moraju biti udaljene najmanje 1 m po visini i 50 cm po širini od vodovodnih instalacija isto kao i u kupatilu. Ako utičnice imaju zaštitne poklopce ili je neki uređaj stalno uključen u njih (na primer, frižider, mašina za sudove i slično), taj razmak može biti smanjen na 30 cm. U kupatilu i drugim prostorijama s mokrim čvorom gde je opasnost od strujnog udara uvek veća, svi aparati moraju se napajati preko FED sklopki za diferencijalnu struju od 0,03 A ili preko zaštitnih sklopki takođe za diferencijalnu struju od 0,03 A. Takve sklopke uvek moraju biti na spoljnom zidu prostorije. Preporučljiva je i zaštita utičnica i rasvete u dečjim i spavaćim sobama, kao i u dnevnom boravku.         

4.2. Priključenje na distributivnu mrežu

1.Kada se završi idejni plan elektroinstalacija za kuću ili stan, podnosi se Zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje na distributivnu mrežu. Saglasnost za priključenje dobija fizičko ili pravno lice, odnosno, preduzetnik.

2. Priključci mogu biti trajni ili privremeni, pojedinačni ili grupni pa se u tom smislu dele na dve vrste zahteva: zahtevi za izdavanje odobrenja za priključenje objekta za snagu do 43,5 kW i preko 43,5 W ili zahtevi za priključenje objekata koji su u postupku legalizacije.

3. Zahtev treba da sadrži sledeća dokumenta:

- odobrenje za izgradnju objekta koji se priključuje,

- potvrdu ovlašćenog organa,

- dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja,

- situacioni plan u razmeri 1:500 (1:1000) nacrtan na kopiji plana i ne stariji od 6 mesci, 

- dokaz o uplati administrativne takse.

4. Nakon pozitivnog rešavanja zahteva u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, Distribucija izdaje odobrenje za priključenje u obliku rešenja, a po zaključivanju Ugovora o prodaji električne energije, Distribucija je dužna da objekt priključi u roku od 15 dana ako su ispunjeni svi zakonski i tehnički preduslovi.

5. Pre samog priključenja na mrežu, sklapa se Ugovor o izgradnji priključka za priključenje objekta na distributivni elektroenergetski sistem. Poslednji se sklapa Ugovor o prodaji električne energije, i na kraju sledi priključenje na javnu elektromrežu.