1. Drvena fasada – šta sve treba da znate?

Fasada je ono što se prvo uoči na kući i ono što najviše impresionira. Danas se u ponudama proizvođača mogu naći brojne vrste i tipovi fasada, odnosno, fasadnih sistema i neki od njih postaju vrlo popularni, ali su u našim krajevima malterisane još uvek najpopularnije. Drvene fasade su i dalje retke kod nas. Dobro izvedena drvena fasada nije samo vrlo estetska, već je i ekološki prihvatljiva i održiva. Uz to, sama kuća deluje primamljivo, podseća na tradicionalnalnu gradnju i odiše gostoljubivošću i toplinom.

1.1. Drvo kao istorijski građevinski materijal

Drvo je jedan od najstarijih građevinskih materijala. Međutim, nekada je korišćeno uglavnom u enterijeru, za oblaganje unutrašnjosti i kao pokućstvo ili za skelet konstrukcije. Kako još uvek nisu postojali adekvatni načini trajnije zaštite od raznorodnih spoljnih uticaja i vremenskih prilika, ređe je korišćeno u eksterijeru, budući da je bilo podložno bržem propadanju. Međutim, iz istorije se zna za brojne drvene skeletne konstrukcije, koje su i danas značajni spomenici arhitekture. Drvenu krovnu konstrukciju imali su i antički hramovi, ali je činjenica i to da je drvna građa mnogo brže propadala od kamenih struktura, pa je malo njih i preostalo.

1.2. Prednosti drvene fasade

Drvene fasade imaju mnoge prednosti. Pošto se radi o prirodnom materijalu, takve fasade su održive i ekološki prihvatljive. Drvo se može u potpunosti reciklirati i ponovo koristiti, što promoviše cirkularnu ekonomiju. Drvena fasada je sinonim tradicionalnog, gostoljubivog, prijatnog i udobnog doma te sobom nosi i takvu vrstu dodatne vrednosti. Drvo povećava kvalitet stanovanja, ceo objekt „lakše diše“ i povezaniji je sa prirodom. Ovo je posebno poželjno ako kuća stoji u prirodnom ambijentu, pošto se takva fasada dobro uklapa u okruženje. Međutim, sama drvna građa tamni tokom godina ako se ostavi nezaštićena, što građevini daje posebnu patinu. Na kraju, ali ne i najmanje važno, prednost drvene fasade je njena dobra izolacija.

Većina stručnjaka drvo sibirskog ariša izdvaja kao posebno pogodno za građu. Sibirski ariš je veoma izdržljiv, otporan na vlagu i ne zahteva dodatnu zaštitu, a elemente karakteriše dug vek trajanja.

1.3. Slabosti drvene fasade

Može se reći da je glavni i najbitniji nedostatak ove vrste fasadnih sistema, a ujedno i najčešći razlog zašto je ljudi ne biraju, naravno, cena. Drvo je jedan od najskupljih građevinskih materijala, a samim tim je ovaj način gradnje skup. Ako se tome doda redovno održavanje i obnavljanje koje je neizbežno na svakih nekoliko godina, ukupni troškovi su znatno veći nego kod obične, omalterisane kuće.

1.4. Arhitektonska slika

Drvena fasada se obično sastoji od letvi ili panela različitih dimenzija i završne obrade, koje mogu biti složene horizontalno ili vertikalno. Takva fasada je u arhitektonskom smislu nenametljiva i estetska, a takođe se odlično uklapa u okruženje. Kuće sa drvenim fasadama su moderne i odraz su brige za životnu sredinu njenih vlasnika, što poslednjih godina postaje sve značajnije. Drvna građa se lako može kombinovati sa betonom i kamenom, čime se dobija lep i zanimljiv kontrast između sivila i brutalnosti betona ili kamena i topline preliva nijansi drveta.

2. Elementi drvene fasade

Kada se govori o drvenim fasadama, zapravo se govori o različitim fasadnim sistemima. Ovakve fasade nisu nužno u potpunosti od drvne građe. Mogu biti delimično kombinovane sa drugim materijalima i broj takvih rešenja je zaista ograničen samo maštom i praktičnim uslovima projektovanja. Ako kuća, recimo, ima velike staklene površine, bilo panoramske prozore bilo klizna vrata, drveni kapci, brisoleji ili senila presudno će uticati na imidž celog objekta, budući da će i njihove dimenzije biti proporcionalne.

3. Tehničke karakteristike drvene fasade

3.1. Izolacija

Drvo ima odlična izolaciona svojstva – spada među najbolje izolatore. Kao dodatni, završni sloj, ovakva fasada uvek doprinosi ukupnoj efikasnosti izolacije kuće. Naravno, ne sme se smetnuti s uma da je termoizolacija i dalje najvažnija stvar. Fasada od drvne građe može doprineti boljoj energetskoj efikasnosti, ali samo uz odgovarajuću debljinu termoizolacionog sloja.

3.2. Vrste drveta pogodne za fasade

Razne vrste drveta namenjene su različitoj upotrebi - a isto važi i za drvenu fasadu. Nije svako drvo pogodno za fasadu. Najpogodnijom građom se smatra ona dobijena od sibirskog ariša ili smreke, a u skorije vreme i termički obrađena hrastovina, jasenovina i topola. Za građevinarstvo uopšte, pogodne su one vrste drveta koje imaju u sebi smolu koja služi kao svojevrsna zaštita, ali ne one sa previše smole, jer su zbog lepljivosti neupotrebljive. Ipak, mora se naglasiti da je za dugotrajnost i kvalitet drvene kuće presudna kvalitetna priprema drvne građe. Pri tom, reč je ne samo o obradi, već i o dobu godine kada se vrši seča, količini vlage, odnosno, periodu sušenja, pošto debla moraju da „odstoje“ izvesno vreme pod određenim uslovima i tek nakon svega mogu da se proslede na dalju obradu.

Fasada napravljena od letvi ariša je veoma otporna na vremenske uslove i ne zahteva posebnu dodatnu zaštitu. Međutim, ariš će s godinama menjati boju da bi na kraju postao siv i dobio posebnu patinu, koja vremenom postaje još intenzivnija. Pravilo da je drvna građa bolja od vrsta koje sporije rastu važi samo za četinare, dok za listopadno drveće važi suprotno.

Drvna građa od smreke je manje otporna na spoljašnje uticaje, pa se uz nju uvek preporučuje upotreba zaštitnih premaza. Smreka, takođe, menja boju, u stvari, žuti pod uticajem UV zraka. U svakom slučaju, zahvaljujući savremenoj hemiji, sve neželjene promene se sada mogu kontrolisati raznim vrstama premaza i zaštitnih sredstava.

3.3. Sivilo drvene fasade

Sečeno drvo je osetljiv materijal koji se mora pravilno zaštititi i održavati. Drvo sibirskog ariša nije potrebno zaštititi, jer je veoma otporno na vremenske uslove. Međutim, bez adekvatnog tretiranja, na kraju će posiveti i dobiti posebnu patinu. To ne znači da drvo truli i da je počelo njegovo propadanje – već je to potpuno prirodan i bezopasan proces. Šta više, sivi sloj drveta predstavlja dodatnu zaštitu, pošto dostiže debljinu od 2-3 cm. Taj površinski sloj čuva drvo od UV zraka i vode.

3.4. Zaštita drvenih fasada

Želite li da zadržite originalnu boju drveta, da ona što duže ostane nepromenjena i ne posivi, moraćete da se poslužite posebnim premazima. Drvo se može premazati lanenim ili borovim uljem za impregnaciju, što jača prirodni pigment drveta ili ga unekoliko promeni.

U krajnjem slučaju, svaka vrsta drvne građe mora se zaštititi od vode koliko hemijskim ili prirodnim sredstvima toliko i odgovarajućom drenažom. Takođe, drvnoj fasadi se mora se obezbediti i ventilacija kako bi se posle obilnih kiša osušila i ne bi počela da truli. U principu, važi i pravilo da objekti sa drvenim fasadama moraju imati strehe, jer voda sa ivice krova ne sme da teče kroz fasadu.

3.5. Održavanje drvene fasade

Održavanje drvene fasade pre svega zavisi od izabrane vrste drveta. Razne vrste drveta zahtevaju različite tipove održavanja. Ako je u pitanju ariš, drvo će vremenom posiveti i dobiti lepu, prirodnu patinu koja će delovati kao zaštitni sloj. Ovo je ujedno i najbolja moguća zaštita građe, jer je potpuno prirodna. Zbog toga oko ariša i nema mnogo posla. Termički obrađeno drvo je takođe lako za održavanje. Ukoliko se odlučite za nauljeno drvo, jasno je da će njegovo održavanje podrazumevati ponovno nanošenje ulja u redovnim razmacima, ali ga to, na žalost, neće štititi od UV zraka, buđi i gljivica. Postoje i bolje vrste ulja koja treba obnavljati svakih nekoliko godina, ali ni ona nisu antifungicidna. Ako se građa farba i impregnira, održavanje je nešto lakše, ali se farba i dalje mora redovno obnavljati. Dakle, koje god drvo da izaberete neki tip redovnog bavljenja njome je neminovan.

Pored načina obrade, važno je i kako se drvna građa postavlja na podlogu. Dobra montaža sa kvalitetnim i profesionalno izvedenim detaljima sprečava mnoge probleme, kakva je, na primer, nepravilna drenaža vode. Trajnosti drvene fasade doprinose i strehe. Dobro postavljena fasada je u principu veoma izdržljiva.

4. Izvođenje fasade od drveta

4.1. Izvođenje važnije od vrste drveta

Ako je drvena fasada dobro izvedena i ako se vodilo računa o kvalitetnoj obradi svih detalja, služiće godinama bez ikakvih problema. Uopšteno govoreći, prosečna drvena fasada ima vek od oko 30 godina. Ipak, to ne znači da je nije potrebno redovno održavati ni obnavljati tokom svih tih trideset godina. Naravno, poznate su i one stotine godina stare, koje su zaštićene velikim strehama ili nastrešnicama, a njihovu dugovečnost obezbedili su kvalitetno drvo, obrada i način gradnje. Morate biti svesni da je svako drvo najosetljivije na vodu i vlagu, pa ga treba maksimalno zaštititi od tih faktora. To praktično znači da se, prilikom projektovanja i gradnje, mora ostaviti mesta, odnosno, predvideti postament koji će fasadu odvojiti od tla i osigurati joj ventilaciju i sušenje. Ako je drvo u direktnom kontaktu sa zemljom, onda praktično nema načina da se spreči prodor vlage i štetočina.

4.2. Konstrukcija drvene fasade

Drvene fasade se u praksi uvek sastavljaju od potkonstrukcija iz tri odgovarajuća dela. Prvo se postavljaju grede, odnosno, nosači na koje se fiksiraju daske ili paneli fasade. Oni mogu biti metalni ili drveni, u zavisnosti od sistema. Shodno tome, potrebno je odabrati i ankere kojima se građa pričvršćuje za podlogu. Nakon toga sledi postavljanje izolacije kojom se popunjavaju praznine između daski ili ploča. Debljina izolacije može biti od 5 do 20 cm, u zavisnosti od toga da li je termoizolacija već postavljena u nekom drugom sloju fasade. Pojedinačne horizontalne ili vertikalne letve ili paneli se zatim pričvršćuju na L ili T profile ankera. Između njih se ostavljaju minimalne fugne da bi drvo moglo da „radi“, odnosno, diše - širi se i skuplja prema atmosferskim prilikama. Da li će letve biti postavljene horizontalno ili vertikalno zavisi od orijentacije drvene fasade. U principu, više problema ima sa horizontalnim postavljanjem, jer voda može da prodire kroz te međuspojeve u fasadu. To se može izbeći ako se nosači režu pod odgovarajućim uglom koji će omogućavati oticanje, a ne zadržavanje vode. „Roštilj“ potkonstrukcije zavisi od dimenzija fasadnih dasaka i u principu je oko 50 cm.

4.3. Redosled slojeva drvene fasade

• 1. Potkonstrukcija: Potkonstrukciju čine drveni nosači ili grede na koje se ankerišu potporne letve. Rastojanja između nosećih greda moraju biti precizno usklađena i izmerena, bez obzira da li su postavljene horizontalno ili vertikalno. Ako se odlučite za fasadu od vertikalno postavljenih dasaka, nosači moraju biti u horizontalnom položaju, ali sečeni tako da spreče podlivanje vode.
• 2. Izolacija i paropropusna folija: Nakon postavljanja letvi, razmake između njih treba ispuniti izolacijom, a zatim postaviti paropropusnu foliju koja omogućava da kuća diše.
• 3. Završne drvene daske ili ploče: kada je potkonstrukcija gotova, na nju se fiksiraju završne daske fasade. Daske i ploče su dostupne u različitim dimenzijama i od raznih vrsta drveta, a u zavisnosti od toga kakvu ste građu izabrali zavisiće i učestalost i tip održavanja.

5. Cena drvene fasade

Cena drvene fasade zavisi, pre svega, od izbora drvne građe (sibirski ariš, smreka itd.), od debljine izolacije i načina rada. Fasada s potkonstrukcijom od sibirskog ariša i termoizolacijom od kamene vune debljine 15 cm, može da bude između 40 i 75 EUR/m2.