Brušenje betona - šta sve treba da znate?

1. Šta je brušen ili poliran beton?

Brušen, odnosno, poliran beton vrhunski je i vrlo otporan podni materijal. Uz odgovarajuću opremu i iskustvo, majstori betonske površine, nove ili stare, mogu pretvoriti u sjajne podove. Ovu vrstu poda odlikuju izuzetna izdržljivost, čvrstina i dugotrajnost, pa ne čudi što ga sve više biraju vlasnici maloprodajnih objekata, komercijalnih skladišta i kancelarijskog prostora a, takođe, postaje sve popularniji i za privatne kuće. Željeni stepen sjaja i uglačanosti dobija se pomoću specijalnih mašina sličnih onima za poliranja drveta.

1.1. Gde se koristi poliran beton?

Podovi od brušenog betona nalaze se praktično svuda: u atrijumima, prolazima, skladištima, prodavnicama, hotelima i restoranima, u poslovnim zgradama, garažama, salonima automobila, privatnim rezidencijama, na terasama i tako dalje.

1.2. Prednosti brušenog betona

Vlasnici kuća, trgovci na malo, komercijalna skladišta, obrazovne i zdravstvene ustanove, odlučuju se za brušeni beton kao završni sloj poda zbog mnogih pogodnosti koje ova vrsta podnih obloga nudi. Dekorativni beton je postao logičan izbor zbog velike vrednosti koju donosi i zato što se u estetskom smislu može porediti sa drugim podovima.

1.2.1. Prednosti brušenog betona u stanu

• Ušteda troškova: Tradicionalni podni materijali nisu potrebni kada se beton ugradi kao završna podna površina.
• Dudotrajnost: Polirani podovi nisu podložni oštećenjima kao drugi materijali i ne treba ih menjati.
• Lako se čiste: bez prašine, prljavštine i alergena.
• Dostupni u raznim bojama i dezenima.

1.2.2. Prednosti brušenog betona na javnim mestima

• Ušteda troškova: Upotreba brušenog betona kao završne podne površine je isplativija, jer su troškovi održavanja niži.
• Otporniji na habanje usled velike upotrebe.
• Manje održavanja i duži vek trajanja: Brušeni betonski podovi se lako čiste i zahtevaju samo povremeno mokro brisanje. Oni takođe eliminišu potrebu za redovnim voskiranjem ili premazivanjem, a samim tim i trud, vreme i troškove koje takvo održavanje iziskuje. Sjajna površina poliranog betona otporna je na tragove guma viljuškara i prosipanje ulja i hemikalija.
• Otporan na vlagu: Polirani ili brušeni beton omogućava podu disanje i eliminiše probleme koji se javljaju sa drugim podnim materijalima koji moraju da se zaptivaju, poput pločica i sličnih.
• Visoka refleksija svetlosti: važna za podove u poslovnim zgradama, hotelima, restoranima i drugim javnim zgradama gde svetao, prostran i čist ambijent utiče i na profesionalni imidž. Takođe štedi energiju, budući da je zbog refleksivnosti površina potreba za veštačkom rasvetom manja.
• Održiva je alternativa podovima: Poliranom betonu nisu potrebni potencijalno opasni premazi, jaka hemijska sredstva za čišćenje ni lepak.

1.3. Može li se svaki beton brusiti ili polirati?

Gotovo svi strukturno čvrsti betonski podovi, bili oni stari ili novi, mogu se brusiti uz odgovarajuću pripremu. Ipak, izuzeci postoje, pa bi bilo dobro da se o tome konsultujete sa stručnjakom.

1.4. Da li se brušen beton teško održava?

Podovi od poliranog betona izuzetno su izdržljivi tokom celog svog veka, ali ih treba pravilno održavati kako bi zadržali svoju lepotu i uglačanost. Dobra vest je da ih je uglavnom lakše održavati od ostalih vrsta dekorativnih podova. Redovno održavanje sastoji se od suvog čišćenja prašine i nečistoća te povremenog brisanja vlažnom krpom.

1.5. Da li je pod od brušenog/poliranog betona klizav?

Podovi od poliranog betona mogu izgledati glatko poput stakla, ali su potpuno bezbedni ako su čisti i suvi. U javnim zgradama sa velikim dnevnim prometom, prevencija nezgoda zbog proklizavanja i padova je glavni prioritet.

Evo nekoliko saveta za poboljšanje otpornosti na klizanje poliranih betonskih podova:

• Na poliranim podovima ne treba da bude ulja, masti niti ostataka vode. Pratite savete rutinskog održavanja i što pre očistite sve što padne ili se prolije.
• Upotrebite sredstvo protiv klizanja. Ovi proizvodi sadrže posebne aditive koji poboljšavaju prianjanje i vlažnu površinu čine sigurnijom. Treba ih obnavljati, ali se mogu dodati i tokom rutinskog čišćenja.
• Poliran beton koji sadrži aditiv peska protiv klizanja treba učiniti nepropusnim. Za ovakve slučajeve koriste se posebni proizvodi koji se jednostavno pomešaju sa sredstvom za zaptivanje pre nanošenja, kako bi se povećalo prianjanje, a da površina i dalje izgleda polirano.

2. Brušenje betona - izbor pravog ponuđača

Imajte na umu činjenicu da postupak brušenja ili poliranja betonskih podova zahteva puno stručnosti i upotrebu specijalizovanih teških mašina opremljenih dijamantskim diskovima koji površine bruse postepeno do željenog stepena uglačanosti i sjaja. S obzirom na ulaganje u opremu i potrebne veštine, ovo definitivno nije projekat za priučene majstore. Za taj posao će biti neophodno da angažujete stručnjaka. Pronađite lokalnog, pouzdanog izvođača poliranja betona na našem portalu Daibau slanjem upita i dobićete više stručnih odgovora i profesionalnih ponuda.

3. Brušeni beton - od matiranog do visokog sjaja

U zavisnosti od dijamantskog peska koji se koristi za poliranje ili brušenje betonskih podova, dobija se različit stepen uglačanosti, od mat do staklene površine.

Grubo brušenje obično se započinje dijamantima ugrađenim u metalnu matricu. Kada se počne poliranje poda u uzastopnim slojevima, obično se prelazi na finije dijamantske abrazive u plastici ili smoli da bi se dostigao viši nivo sjaja.

Evo četiri faze poliranja i nivoa sjaja koje možete očekivati u svakoj fazi:

3.1. Prvi stepen poliranja - mat

Kada pogledate pravo nadole, pod će izgledati blago zamućeno sa malo odsjaja ili bez njega.

3.2. Drugi stepen poliranja - saten

Kada pogledate pravo dole u ​​gotov pod ili na izvesnoj udaljenosti videćete blage odraze ili senke.

3.3. Treći stepen poliranja - polu-mat

Površina će imati jaču refleksiju nego na drugom stepenu, i prelamanje svetlosti će biti sasvim vidljivo. Na udaljenosti od nekoliko metara, na podu će se jasno odražavati bočno i gornje osvetljenje.

3.4. Četvrti stepen poliranja - sjaj

Kada stojite direktno iznad površine, videćete svoj odraz skoro kao u ogledalu. Takvi podovi u perspektivi i iz različitih uglova deluju vlažni.

4. Brušenje betona - postupak obrade

4.1. Izlivanje betona

Najčešći način izrade betonskog poda je izlivanje betona. Najveća površina izlivenog betona bez fugni ili dilatacija može biti 5x5 m. Veće površine treba podeliti na manje delove i proseći (napraviti dilatacije) dan nakon izlivanja. Dilatacije se, takođe, prave pored vrata. Naime, postoje slabe tačke betonskog pritiska, što znači da će se beton skupljati i pucati u pravoj liniji. Dilatacioni spojevi se kasnije pune elastičnim zaptivačima poput poliuretana u boji sličnoj podu. Pripremljena betonska mešavina se obično sipa na armaturnu mrežu, koja sprečava, odnosno, smanjuje rizik od pucanja betona. Debljina betona na cevima za toplotnu izolaciju ili podno grejanje treba da bude između 5-10 cm.

4.2. Ravnanje poda

Nakon izlivanja beton se mora izravnati laserski ili vibro-mašinama za estrih. Kada je površina ravna, po želji se može naneti boja. Tokom jednog dana betonska površina može da se završi i poravna ručnim gletericama. Završna površina se potom zatvara i zgušnjava ručnom i/ili mašinskom gletericom. Ova cementna pasta izbija na površinu, pa se polira i stvrdnjava dok ne razvije sjaj. To može trajati od četiri do 14 sati i delimično zavisi od temperaturnih uslova. Ako je u prostoru manje od 5°C, svež beton može biti trajno oštećen; u suprotnom i ako je prevruće, beton se može prebrzo osušiti te skupiti i ispucati.

4.3. Brušenje i zaptivanje betona

Nakon što se beton osuši, ostaje još da se izbrusi i zatvori. To se radi najmanje mesec dana nakon izlivanja, osim u slučaju brzosušećeg estriha. Čišćenje i brušenje betona vrši se mašinom za čišćenje ili, još bolje, laganim dijamantskim poliranjem kako bi se uklonila minimalna mlečnost i tako postigao srednje visok sjaj. Ako poliran pod treba da je sasvim gladak, površina se može dodatno obraditi mašinom koja ima fleksibilne jastučiće obložene dijamantima. Nakon toga se pod još jednom zaptiva upijajućom zaptivnom masom koja betonu dozvoljava da „diše“.